Odluka UAE o OPEK-u: Da li je izlazak iz naftne organizacije veliki udarac?
Komentari
29/04/2026
-11:07
Ujedinjeni Arapski Emirati su u utorak saopštili da će napustiti OPEK počev od 1. maja, čime ova organizacija ostaje bez svog trećeg najvećeg proizvođača i dodatno slabi njegov uticaj na globalne zalihe i cene nafte.
Odluka UAE već neko vreme se pominjala kao mogućnost, jer su se poslednjih godina protivili proizvodnim kvotama OPEK-a za koje su smatrali da su preniske — što je značilo da nisu mogli da prodaju svetu onoliko nafte koliko su želeli, piše AP.
"Pošto je poslednjih godina značajno ulagao u proširenje kapaciteta za proizvodnju energije, šira slika je da UAE jedva čeka da poveća proizvodnju nafte", navodi se u analizi kompanije Capital Economics. Veze koje su držale članice OPEK-a na okupu su oslabile, dodaje se, posebno nakon što je Katar napustio "naftni kartel" 2019. godine.
Regionalna politika takođe verovatno igra ulogu. Odnosi UAE sa Saudijskom Arabijom, najvećim proizvođačem u OPEK-u, postaju sve zategnutiji zbog političkih i ekonomskih pitanja na Bliskom istoku, čak i nakon što su obe zemlje bile meta napada Irana, takođe članice OPEK-a, tokom rata.
Povlačenje UAE iz OPEK-a ne mora nužno imati neposredne posledice na tržišta. To je zato što su globalne zalihe nafte trenutno ozbiljno ograničene zbog rata u Iranu, koji je zatvorio Ormuski moreuz — plovni put kojim se transportuje oko petine svetskih zaliha nafte, uključujući i veliki deo nafte iz UAE. U utorak je Brent sirova nafta, međunarodni referentni standard, trgovana po ceni većoj od 111 dolara po barelu, što je više od 50 odsto iznad njene cene pre rata.
OPEK čini približno 40 odsto svetske proizvodnje nafte, ali njegova tržišna moć je poslednjih godina slabila kako su Sjedinjene Američke Države povećavale proizvodnju. Dok je Saudijska Arabija pre rata proizvodila više od 10 miliona barela nafte dnevno, Sjedinjene Države danas proizvode više od 13 miliona barela dnevno.
GIUSEPPE CACACE / AFP / Profimedia
Predsednik SAD Donald Tramp bio je dosledan kritičar ove organizacije tokom svoja dva mandata u Beloj kući.
Povezane vesti
Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su se pridružili OPEK-u preko svog emirata Abu Dabi 1967. godine, proizvodili su oko 3,4 miliona barela sirove nafte dnevno neposredno pre nego što je američko-izraelski rat sa Iranom počeo 28. februara. Analitičari kažu da imaju kapacitet da proizvode oko 5 miliona barela dnevno.
U svom saopštenju u utorak, objavljenom preko državne novinske agencije WAM, UAE su naveli da će takođe napustiti širu OPEK+ grupu, koju je Rusija predvodila u pokušaju stabilizacije cena nafte.
"Ova odluka odražava dugoročnu stratešku i ekonomsku viziju UAE i evoluirajući energetski profil, uključujući ubrzana ulaganja u domaću energetsku proizvodnju", saopštili su UAE, dodajući da će "postepeno i kontrolisano plasirati dodatnu proizvodnju na tržište, u skladu sa potražnjom i tržišnim uslovima".
Povlačenje UAE uklanja jednog od retkih članova OPEK-a koji ima sposobnost da brzo poveća proizvodnju, rekao je Horhe Leon, šef geopolitičke analize u kompaniji Rystad Energy.
"Strukturno slabiji OPEK, sa manje raspoloživih viškova kapaciteta unutar grupe, sve će teže moći da usklađuje ponudu i stabilizuje cene", rekao je on.
"Udarac za OPEK, ali ne i smak sveta"
Urednica ekonomske rubrike lista "Politika" Jasna Petrović Stojanović kaže da su Emirati očigledno već neko vreme posmatrali situaciju i uvideli da mogu da proizvedu znatno više nafte, što im je onemogućeno učešćem u OPEK-u.
Tanjug/AP/Lisa Leutner
"Potenciraju da je to nacionalni interes, već duže vreme su imali problema sa Saudijskom Arabijom oko kapaciteta izvoza i proizvodnje, pošto mogu da proizvedu mnogo više nego što je u OPEK-u dogovoreno. Napravili su otklon od komšija i priklonili se Sjedinjenim Američkim Državama, koja je imala primedbe na članice OPEK-a u tekućem ratu sa Iranom", ističe Petrović Stojanović.
Povezane vesti
Navodi da će Emirati ovim potezom imati veću fleksibilnost jer mogu odlično da zarade na nafti i praktično su pronašli svoju računicu.
"Što se tiče OPEK-a, nije smak sveta što su UAE izašli. Ranije je otišao i Katar, pa se ništa nije dogodilo. Moguće je da će da se smanje cene nafte, ali imamo narušenu ponudu i potražnju, ovo je udarac za sam OPEK", naglašava ona za RTS.
Petrović Stojanović napominje da je zbog sukoba na Bliskom istoku ceo svet u problemu, kako cene nafte skaču i da se definitivno neće vratiti na nivo od 60 dolara po barelu, koji je važio pre konflikta sa Islamskom Republikom.
"Još neko vreme se cene neće vratiti na stari nivo sve i da se rat sutra okonča. Kerozin i dizel su najviše poskupeli i verovatno će cene još rasti. To se još uvek ne oseća jer zaliha ima, ali je pitanje koliko i u kom trenutku plaćamo", objašnjava ona.
Komentari (0)