Svetski naftni kartel slabi: Šta to znači za cene goriva?

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) uskoro bi mogao da izgubi jednu od svojih najvećih članica. Odlazak Ujedinjenih Arapaskih Emirata iz članstva zadaće udarac kartelu koji bi mogao da ugrozi njegovu sposobnost da utiče na globalno tržište nafte, prenosi CNN.

UAE je treći najveći proizvođač sirove nafte u OPEK-u, posle Saudijske Arabije i Iraka. Njegov izlazak iz grupe omogućiće mu da pumpa više nafte, što bi dugoročno moglo da snizi cene nafte i gasa.

Ali oni koji bi očekivali trenutno olakšanje na pumpama, verovatno će biti razočarani.

Nema kratkoročnog olakšanja

Brent nafta, globalni referentni standard, trenutno se trguje na najvišim nivoima u poslednjih nekoliko nedelja. Prosečna cena benzina u SAD je na četvorogodišnjem maksimumu od oko 4,23 dolara. Međutim, analitičari kažu da će uticaj poteza UAE na cene nafte biti ograničen sve dok Ormuski moreuz ostaje uglavnom zatvoren, čime se sa globalnog tržišta uklanja oko 10–12 miliona barela dnevno.

Prema rečima Dejvida Okslija iz kompanije Capital Economics, UAE već neko vreme "jedva čeka da poveća proizvodnju", nakon velikih ulaganja u infrastrukturu poslednjih godina.

OPEK je ograničavao sposobnost UAE da slobodno proizvodi, jer grupacija nameće kvote proizvodnje kako bi regulisala ponudu i tražnju. Kritičari optužuju grupu za manipulaciju cenama, što ona negira.

AP Photo/Lisa Leutner

Najnovije kvote ograničavale su proizvodnju UAE na 3,2 miliona barela dnevno, iako ima kapacitet blizu pet miliona, rekao je Robin Mils iz konsultantske firme QamarEnergy za CNN.

Slabljenje uticaja?

OPEK je osnovan 1960. od strane pet najvećih proizvođača nafte tog vremena: Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Kuvajta i Venecuele. Grupa je u jednom trenutku imala 16 članica, ali sada ih ima 12, nakon što su Ekvador, Indonezija, Katar i Angola napustili organizaciju poslednjih godina.

Kartel je danas slabiji nego ranije. Tokom arapskog naftnog embarga 1973. godine, kada su članice OPEK-a obustavile izvoz u SAD i druge zemlje, cene nafte su skočile 300 odsto i gurnule mnoge zapadne ekonomije u recesiju.

Uticaj OPEK-a je od tada opao delimično zato što su SAD sada neto izvoznik nafte. Takođe, globalna ekonomija je manje zavisna od nafte zahvaljujući elektrifikaciji, energetskoj efikasnosti i većem udelu gasa i obnovljivih izvora.

Kako bi ojačao svoj uticaj, OPEK se 2016. proširio u format OPEK+, uključujući proizvođače poput Rusije.

OPEK+ i dalje čini oko 42 odsto globalne proizvodnje nafte, pa njegove odluke i dalje utiču na cene.

Dugoročno povećanje ponude

Pošto se globalne cene nafte određuju odnosom ponude i tražnje, u teoriji bi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da obori cene, jer bi veća ponuda ušla na tržište.

Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia

Cene bi mogle dodatno pasti ako izlazak UAE podstakne i druge članice da napuste OPEK ili ako dođe do cenovnog rata nakon završetka sukoba sa Iranom, dok proizvođači iz Zaliva pokušavaju da osvoje veći deo tržišta.

Prema rečima Majkla Tamvakis iz Bayes Business School, iznenadni izlazak UAE mogao bi biti tempiran kako bi zemlja zauzela veći deo globalnog tržišta u trenutku kada mnoge države traže dodatne izvore snabdevanja.

"Kada se moreuz ponovo otvori, UAE će brzo povećati ponudu kako bi nadoknadio manjak i to bez OPEK-ovih birokratskih pregovora o kvotama", rekao je on.

Pre rata, svet se suočavao sa viškom ponude nafte jer je proizvodnja rasla brže od tražnje, posebno u Americi. OPEK je već počeo da ublažava kvote, povećavajući proizvodnju. Međunarodna agnecija za energiju je još 2024. upozorila da bi taj višak mogao da "uzdrma" kontrolu OPEK-a nad tržištem.

Na početku godine Brent se kretao oko 60 dolara po barelu, a oko 73 dolara neposredno pre napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, dok su sada premašile 120 dolara. 

Odluka UAE da napusti OPEK verovatno će s vremenom dodatno pritisnuti cene nafte naniže, što bi se moglo odraziti i na niže cene goriva.

Ekonomisti Hamad Husein i Džejson Tjui iz Capital Economics navode da bi "razjedinjeniji i slabiji OPEK mogao ograničiti uticaj grupe na cene nafte", što bi dugoročno povećalo verovatnoću nižih cena.