Žetva pšenice puna neizvesnosti: Kvalitet je tu, ali gde je zarada?

Žetva pšenice u Srbiji je u punom jeku. Iako prvi izveštaji sa terena obećavaju zrno visokog kvaliteta i prinose iznad proseka, radost ratara kvari sumorna ekonomska računica. Uz otkupnu cenu koja se kreće oko 20 dinara po kilogramu, mnogi poljoprivrednici ističu da je proizvodnja na samoj ivici isplativosti.

O ovogodišnjem rodu, uticaju vremenskih prilika na žitarice i problemima koji muče proizvođače, za Euronews Srbija govorio je Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Iako se sezona generalno može smatrati uspešnom s obzirom na to kakve su vremenske prilike pratile razvoj useva, Bekavac naglašava da situacija nije ista u svim delovima zemlje.

"Činjenica je da su neki lokaliteti prilično dobro prošli u smislu proizvodnje, dok su na drugim mestima proizvođači nezadovoljni prinosom koji je na nivou višegodišnjeg proseka", objašnjava Bekavac. On dodaje da, imajući u vidu sve okolnosti, struka može biti zadovoljna ostvarenim rezultatima, ali da se ne sme generalizovati jer svaki region - od Bačke i Banata do centralne Srbije, ima svoje specifične izazove.

Kiša - spas za kukuruz, pretnja za pšenicu

Dok se žetva privodi kraju, nestabilno vreme sa padavinama izaziva oprečne reakcije kod poljoprivrednika. Za pšenicu koja je već zrela i čeka na skidanje, kiša je trenutno nepoželjan gost.

"Pšenica je zrela i žanje se u svim krajevima naše zemlje. Padavine ovih dana pogoduju samo okopavinama, pre svega kukuruzu i suncokretu. Što se pšenice tiče, bilo koja kiša sada može da pokvari tehnološki kvalitet zrna, pa proizvođači nerado gledaju u nebo", ističe Bekavac, dodajući da bi idealno bilo da se nastavi suvo i stabilno vreme, ali bez ekstremno visokih temperatura.

Unsplash

Posebnu zabrinutost izazivaju temperature koje znatno prevazilaze biološke optimume biljaka. Bekavac podseća da je kukuruz toploljubiva vrsta, ali da i on ima svoje granice.

"Temperature koje najviše pogoduju kukuruzu su između 25 i 30 stepeni, eventualno do 35 ukoliko su biljke dovoljno hidratisane. Međutim, sve preko toga deluje krajnje nepovoljno. U takvim uslovima staju normalni fiziološki procesi i nakupljanje organske materije, što će se neminovno odraziti na pad prinosa u predstojećoj žetvi kukuruza", upozorava stručnjak.

Cena od 20 dinara (ne) pokriva troškove?

Pitanje koje najviše muči ratare je otkupna cena. U kontekstu globalne energetske krize, poskupljenja goriva i đubriva, troškovi proizvodnje su drastično skočili, dok cena finalnog proizvoda to ne prati u adekvatnoj meri.

Bekavac navodi da je proizvodnja hrane izuzetno zahtevna i po pitanju energije i finansija. "Cena inputa je ozbiljan izdatak po hektaru za svakog domaćina. Energetska kriza, rast cena dizel goriva i dešavanja na globalnom tržištu direktno utiču na cenu proizvoda. Proizvođači su trenutno veoma nezadovoljni", kaže on.

Iako napominje da se cena formira na osnovu ponude i tražnje na tržištu, Bekavac izražava bojazan za krajnji ishod sezone.

"Teško je reći da otkupna cena od 20 dinara odgovara svakom proizvođaču. Onome ko proizvodi u Banatu, gde je tradicionalno suša i gde je zemljište slabijeg kvaliteta, takva cena sigurno ne odgovara. Bojim se da će tržišni uslovi i ove godine biti prilično nepovoljni za najveći broj naših poljoprivrednika"

Dok se prvi otkosi pšenice sabiraju, pogled ratara već je uprt u nebo zbog kukuruza, ali i u berzanske izveštaje, nadajući se da će kvalitet zrna bar donekle ublažiti nisku tržišnu cenu.