Sudbina NIS-a u rukama Mola i Gasproma: Vučić najavio finalni dogovor, analitičari upozoravaju na kupovinu vremena

Energetska situacija u Srbiji nalazi se u prelomnom trenutku, opterećena neizvesnošću oko vlasničke strukture Naftne industrije Srbije (NIS), ali i dramatičnim oscilacijama na svetskim tržištima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da narednih dana očekuje finalizaciju dogovora između mađarskog Mola i ruskog Gasprom njefta o preuzimanju ruskog udela u NIS-u. Ovoj odluci, kako je naveo, prethodiće razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i mađarskim zvaničnicima, uključujući i ministra spoljnih poslova Mađarske, Petera Sijarta.

Predsednik Vučić nije krio zabrinutost zbog stanja na globalnim berzama, opisujući trenutne okolnosti kao izuzetno teške. "Narednih dana očekujemo finalizaciju dogovora; verovatno ćemo razgovarati i sa ruskim predsednikom i mađarskim premijerom, i Putinom i Peterom Sijartom. Nadam se da ćemo to završiti. Ali na kotacijama je pakao. Možete vi da nam kažete: pala cena nafte sa 100 na 96, ili na 86, pa se podigla na 93 - svejedno je, goriva nema. Nema dizela, i dalje ne prolazi", upozorio je Vučić.

Kupovina vremena ili stvarni dogovor?

Adam Radosavljevic / Alamy / Profimedia

Finansijski analitičar Vladan Pavlović, gostujući u vestima Euronews Srbija, izneo je znatno uzdržaniji stav u odnosu na optimizam državnog vrha. Prema njegovim rečima, trenutno nema jasnih indikacija da će pregovori između Mola i Gasproma biti uspešno okončani. Pavlović smatra da je dosadašnji period bio sasvim dovoljan za postizanje dogovora, pod uslovom da je postojala stvarna volja obe strane.

"U smislu dogovora Mola i Gasproma, ja zaista imam malo informacija, ali trenutno nisam optimista. Mislim da su do sada mogli da se dogovore nekoliko puta, da su zaista hteli. Verujem da se ovde radi o kupovini vremena i da je u planu da se proces odugovlači što je duže moguće", istakao je Pavlović.

Situaciju dodatno komplikuje rast cena goriva na domaćim pumpama, uprkos odluci države o privremenom smanjenju akciza koja je produžena do 9. avgusta. Pavlović navodi da su finansijske posledice ove odluke već vidljive kroz budžetski deficit.

"Cene nafte prilično osciliraju i sve je veoma volatilno. Međutim, dizel se vratio na skoro maksimalnu cenu. Da država nije smanjila akcize, realna cena dizela bi verovatno iznosila između 250 i 260 dinara po litru. Akcizama pokušavamo da amortizujemo taj udar, ali to neminovno vodi do dodatnog zaduživanja države kako bi se pokrio deficit", navodi analitičar.

Struja i vodostaj: Čeka li nas poskupljenje?

Tanjug/Saška Drobnjak

Pored naftnih derivata, pažnja javnosti usmerena je i na elektroenergetski sistem. Uprkos niskom vodostaju reka i problemima na Đerdapu, zvaničnici uveravaju da nema mesta panici i pozivaju na racionalnu potrošnju. Međutim, Pavlović ističe da nivo vode nije jedini, pa ni presudan faktor za cenu električne energije u Srbiji.

"Cena struje se kod nas i dalje administrativno određuje, pa je to pitanje za ministarstvo i donosioce političkih odluka. Sama činjenica da je vodostaj nizak ne mora nužno značiti poskupljenje, ali imamo zahteve Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da se ta cena koriguje. Od toga da li ćemo ispoštovati te zahteve zavisiće i iznosi na računima građana, što je u ovom trenutku važniji faktor od same hidrološke situacije", zaključio je Pavlović.

Dok država balansira između geopolitičkih pritisaka i socijalne stabilnosti, građanima preostaje samo "strpljenje" - reč koja se, prema rečima stručnjaka, najčešće provlači kroz sve energetske prognoze za predstojeći period.