Mali o rebalansu budžeta: Formalni preduslovi za isplatu pomoći građanima od 980,6 miliona evra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je cilj predloženog rebalansa budžeta, koji je usvojila Vlada Srbije, da ekonomija Srbije nastavi da raste i da se građanima isplati jednokratna pomoć i naveo da ukupna vrednost najavljenih mera pomoći više nije 600 nego 980,6 miliona evra.
On je za RTS rekao da će te pomoći biti isplaćene tokom septembra i podvukao da vlada ispunjava obećanje koje je dala, pokazuje snagu javnih finansija i brigu o ljudima, a da se rebalansom budžeta za 2026. godinu stvaraju i formalni uslovi da se obećanje ispuni.
"Cilj nam je sa ovim rebalansom da nastavimo da nam ekonomija raste. U drugom kvartalu je rast 3,6 odsto rasta, idemo na preko tri odsto ove godine, a prosek u evro zoni je jedan ili ispod jedan. Rastemo brže nego ostali. S druge strane, hoćemo da ispunimo obećanje koje smo dali građanima - da isplatimo jednokratnu pomoć i to je jedan od najvažnijih stubova i razloga zbog kojeg donosimo ovaj rebalans", rekao je Mali.
Izrazio je očekivanje da će se predlog rebalansa budžeta, ali i predlog zakona koji se odnosi na isplatu pomoći građanima, već naredne nedelje naći na dnevnom redu parlamenta.
"Čim se ta zakonska rešenja usvoje, stvaraju se formalni preduslovi za isplatu ovih pomoći i za sprovođenje svega što je predviđeno rebalansom", rekao je Mali.
On je rekao da je stopa rasta u Srbiji u drugom kvartalu 3,6 odsto i da je jedna od najviših u Evropi i naveo da je u junu smanjena inflacija na 1,9 odsto.
Istakao je da je tržište rada stabilno i da je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, a da je pre 12-13 godina bila 25,9 odsto.
Povezane vesti
"Imamo oko 600 milijardi dinara na računu, rekordne devizne rezerve, preko 30 milijardi evra, rekordne devizne rezerve zlata. Uprkos svim problemima, srpska ekonomija raste i srpska ekonomija je stabilna kada uporedite sa onim što se dešava u svetu", rekao je Mali za RTS.
Naveo je da za sukob u Zalivu i dalje nema rešenja i da rastu cene nafte, gasa i ostalih energenata, a da država Srbija i dalje kroz umanjenje akciza drži pod kontrolom cene dizela i benzina.
Dodao je veliki problem sa raznim trgovinskim tarifama, koje dodatno usporavaju rast evropskih zemalja, a da se u svim tim okolnostima srpska ekonomija dobro drži.
"Najvažniji pokazatelj je što smo za prvih sedam meseci imali 112,5 milijardi dinara više naplaćenih poreza. Kao i svake godine kada imate neki višak od planiranog rekli smo: ajde da vidimo kako ćemo to da raspodelimo. Zato idemo sa rebalansom budžeta i tih 112,5 milijardi raspoređujemo na ono što nam je prioritet", rekao je Mali.
Zoonar/JANUSZ PIENKOWSKI, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia
Naveo je da će biti više novca za zdravstvo, skoro 30 milijardi, za lečenje retkih bolesti, inovativne lekove, kao i da je obezbeđen novac čije su cene snižene.
Mali je rekao da se nastavlja i sa velikim projektima kao što su izgradnja Tiršove 2, Kliničkog centra Vojvodina, Kliničkog centra Kragujevac.
Prema njegovim rečima 25 milijardi dinara izdvojeno je za socijalnu pomoć, pre svega za isplate iz Alimentacionog fonda i za sprovođenje nedavno usvojenog Zakona roditelj-negovatelj.
Povezane vesti
"Budžet za poljoprivredu je 7,3 odsto ukupnog budžeta, to je rekordan iznos. Izdvojili smo, kao što je predsednik (Vučić) i obećao, dodatne novce za puteve Srbije, kao i za nastavak kapitalnih projekata: od Ekspa do Moravskog koridora, Dunavske magistrale, 'Smajlija', za početak radova na putu 'Vožd Karađorđe' ", rekao je Mali.
"Cilj rebalansa je da nastavimo da nam ekonomija raste. Idemo na više od tri odsto rasta ove godine, dok je prosek evrozone jedan ili ispod jedan. Rastemo brže od ostalih. S druge strane, hoćemo da ispunimo obećanje dato građanima, da isplatimo novčanu pomoć, a to je, takođe, jedan od najvažnijih razloga zbog kojih donosimo rebalans", poručio je ministar.
"Država demonstrira snagu javnih finansija kroz pomoć građanima"
Od 14. septembra penzionerima će biti isplaćena jednokratna pomoć od 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije.
Pomoć će dobiti i korisnici novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka.
Svi punoletni građani Srbije dobiće i po 6.000 dinara.
Nikoleta Vukovic / Panthermedia / Profimedia
Isplata je planirana od 22. do 25. septembra, a oni koji nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda moći će da se prijave preko sajta Uprave za trezor.
Ostali punoletni građani će se prijavljivati za novčanu pomoć na portalu Uprave za trezor.
Prijavljivanje će, dodao je, biti jednostavno, uz osnovne lične podatke, a na portalu će biti moguće i da se proveri da li imate pravo na novčanu naknadu iz Akcionarskog fonda ili je prijava potrebna.
Rekao je da je prijava penzionera za vaučere za odmor u Srbiji završena, kao i da su već smanjenje cene lekova tako što je država na sebe preuzela deo troškova koje su građani do sada plaćali.
Ministar je poručio da država demonstrira snagu javnih finansija kroz pomoć građanima uz ocenu da "smo svi zajedno uspeli da našu ekonomiju dovedemo do toga da bude jedna od najbrže rastućih u Evropi".
Mali je istakao da je javni dug Srbije 43,7 odsto, što je, kako je rekao, duplo manje od proseka Evropske unije.
"Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, tržište rada je stabilno, BDP će nam ove godine preći prvi put u istoriji 95 milijardi evra, dok je 2012. bio 33 - 34. Ispunićemo obećanje koje smo dali da sledeće godine BDP bude više od 100 milijardi. To znači tri puta jaču ekonomiju i privredu nego što je bila", rekao je ministar.
On se osvrnuo i na novu cenu minimalne zarade u Srbiji za 2027. godinu, donetu Odlukom Vlade Srbije, a nakon razgovora sa sindikatima i poslodavcima.
Kako je rekao, nova cena minimalne zarade je još jedan korak ka ispunjenju obećanja datog kroz program "Skok u budućnost-Srbija 2027", kada je rečeno da će do kraja 2027. prosečna plata u Srbiji iznositi 1.400 evra, penzija 650 i minimalna zarada 650 evra.
Od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji prvi put u istoriji će iznositi 600 evra, što je skok od 9,2 odsto, što je, kako je ocenio ministar, posledica kontinuiranog unapređenja uslova poslovanja.
On je naglasio da će se zbog poslodavaca, kako ne bi došlo do otpuštanja zaposlenih, za isti procenat povećati i neoporezivi deo zarade.
"Država preuzima na sebe najveći teret ovog povećanja minimalne zarade", poručio je ministar.
Mali je zaključio i da radovi na izgradnji EXPO kompleksa teku po planu, te da se do sada 10.000 mladih ljudi već prijavilo da volontira, kao i da su prijave i dalje otvorene i pozvao mlade da budu deo spektakla i najvećeg događaja ikada organizovanog u Srbiji.
Komentari (0)