Svetska banka: Rast u Evropi i Centralnoj Azija usporiće u 2026. godini na 2,2 odsto
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rast u regionu Evrope i Centralne Azije, u okruženju u kome dominiraju više cene energije, povećana neizvesnost i slabiji privredni rast trgovinskih partnera, verovatno će i u 2026. usporiti - na 2,2 odsto, sa 2,6 odsto tokom 2025, navodi se u danas objavljenom najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Kako je navedeno, primena veštačke inteligencije može poboljšati produktivnost i pomoći da se prevaziđu demografski pritisci.
U najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju "Kako iskoristiti potencijal veštačke inteligencije: radna mesta, preduzeća i produktivnost" navedeno je da je usporavanje rasta rasprostranjeno i da odražava slabosti u većini zemalja regiona.
Svetska banka je saopštila da se sa izuzetkom Rusije, koja čini oko 40 odsto regionalne privrede, očekuje pad stope rasta na tri odsto u 2026. u odnosu na 3,7 odsto u 2025.
Takođe, narušena kretanja na globalnom tržištu sirovina ostvarila su manji uticaj na privredni rast nego što je prvobitno bilo očekivano.
"Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje", izjavila je potpredsednica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju Antonela Basani.
Kako je rekla, da bi povećale konkurentnost i pomogle da se prevaziđu efekti pada broja radno sposobnog stanovništva, zemlje regiona mogu da iskoriste potencijal veštačke inteligencije jačanjem osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština zaposlenih, istovremeno pripremajući institucije tržišta rada i socijalne zaštite za ove disruptivne promene.
Povezane vesti
Povoljni uslovi na tržištu rada, zajedno sa rastom realnih zarada, doznaka, broja turista i javnih ulaganja podstakli su ekonomski rast.
Države su privremenim olakšicama delimično ublažile uticaj viših cena energenata na domaćinstva i firme, mada su u pojedinim zemljama te mere doprinele i jačanju fiskalnih pritisaka.
Centralna Azija je i dalje najbrže rastući podregion, sa procenjenom stopom rasta od 5,8 odsto u 2026. uz projektovane stope rasta od 9,6 odsto u Kirgistanu i 7,9 odsto u Uzbekistanu.
Rast cena energenata doprineo je nastavku trenda visoke inflacije
Na Zapadnom Balkanu će se stopa rasta u 2026. verovatno povećati na 3,1 odsto u odnosu na 2,6 odsto u 2025, dok se u Centralnoj Evropi ističe Poljska, čija će se stopa rasta zadržati na 3,6 odsto, navodi SB.
U Ukrajini se očekuje usporavanje rasta na 1,2 odsto, uz sve značajnija oštećenja ključne infrastrukture i otežan izvoz.
Rast cena energenata doprineo je nastavku trenda visoke inflacije, dok su usporen privredni rast u Evropskoj uniji i sve snažnija konkurencija iz drugih zemalja negativno uticali na izvoz i industrijsku proizvodnju, naročito u okviru lanaca snabdevanja automobilske industrije u regionu.
Među ključnim negativnim rizicima i dalje su dodatni poremećaji trgovine i nastavak ratnih dejstava u Ukrajini, dalji rast troškova energenata, transporta i đubriva, globalno stroži uslovi finansiranja i ekstremne vremenske pojave.
Povezane vesti
U posebnom osvrtu na veštačku inteligenciju (VI), konstatuje se da se u regionu VI uvodi brže nego što su zemlje u stanju da je u ovom trenutku prihvate.
Otprilike svaki peti radnik, mahom visoko obrazovan i mlad, radi na poslovima koji su značajno izloženi uticaju VI.
Tek svako deseto preduzeće trenutno koristi VI, i to uglavnom za osnovne zadatke. U ovom regionu već postoje brojne pretpostavke za VI, uključujući skoro potpunu pokrivenost mobilnom mrežom, povoljne cene energije i brojnost radnika talentovanih za tehničke delatnosti.
Međutim, u izveštaju se navodi da usvajanje ove tehnologije otežava nedostatak osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština, integrisanih i interoperabilnih podataka i kapaciteta računarske infrastrukture.
Glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Ivajlo Izvorski je rekao da iako privatni sektor treba da bude osnovni pokretač usvajanja VI, prilagođavanja na njen uticaj i uvođenja inovacija, priprema radne snage za VI pruža kreatorima politika stvarnu priliku da se uhvate u koštac sa izazovima zaposlenosti i generišu rast.
"Glavni rizik tokom naredne decenije u ovom regionu verovatno će biti nedovoljan stepen usvajanja VI i njenog prilagođavanja, a ne preveliko prisustvo ove tehnologije", zaključio je Izvorski.
Osim povećanja efikasnosti postojećih industrija, VI bi mogla da omogući i kreiranje novih proizvoda, usluga, zanimanja i sektora.
Da bi se to ostvarilo, potrebne su napredne veštine i mnogo veći priliv privatnog kapitala.
Države bi mogle da podstaknu priliv privatnog kapitala proširenjem pristupa računarskim uslugama po povoljnoj ceni, čime bi stvorile prilike za izvoz kapaciteta data centara i usluga obrade podataka, pod uslovom da za njima postoji tražnja.
Izveštaj se odnosi na region koji obuhvata Centralnu Evropu, Istočnu Evropu, Centralnu Aziju, Južni Kavkaz, Zapadni Balkan, Rusku Federaciju i Tursku.
Komentari (0)