Evropa okončava zavisnost: Šta je uslovilo ponovni rast toplotnih pumpi?

Nakon oštrog pada u 2024. godini, prodaja toplotnih pumpi u evropskim domaćinstvima zabeležila je rast od 11 procenata tokom prve polovine 2026. godine, podstaknuta novim skokom cena gasa usled rata u Iranu.

Prema najnovijim podacima Evropske asocijacije za toplotne pumpe (EHPA), koji obuhvataju 12 zemalja (Austriju, Belgiju, Švajcarsku, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Portugal i Švedsku), u periodu od januara do juna prodato je oko 1,16 miliona ovih uređaja.

U poređenju sa istim periodom 2025. godine, kada je plasirano 1,04 miliona jedinica, zabeležen je vidan oporavak. Time je prekinut negativan trend iz 2024. godine, kada je u prvoj polovini zabeležen pad prodaje od čak 47 odsto u odnosu na 2023, usled usporavanja masovne ugradnje započete tokom energetske krize 2022. godine.

Rast cena gasa i prepreke u vidu visokih poreza na struju

Novonastali energetski šok, izazvan poremećajima u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz – ključnu rutu za prevoz oko petine svetskog izvoza nafte i gasa – dodatno je naglasio potrebu da se Evropska unija oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva. Generalni direktor EHPA Pol Keni ocenio je da Evropa time prekida zavisnost od skupog gasa i nestabilnih dobavljača, ističući da je ključ u tome da električna energija postane cenovno najpristupačnije rešenje.

Toplotne pumpe, koje energiju iz vazduha, vode ili zemlje pretvaraju u toplotnu ili rashladnu energiju, rade na električni pogon i predstavljaju efikasnu zamenu za gasne kotlove, navodi Euronews.

Iako su ove pumpe tri do pet puta energetski efikasnije od tradicionalnih kotlova, EHPA upozorava da porezi na električnu energiju u Evropi i dalje često premašuju one na gas, što usled složenih istorijskih razloga smanjuje finansijsku privlačnost prelaska na električne sisteme i vozila.

Planovi EU i primeri dobre prakse

Kako bi se ovaj problem prevazišao, Evropska komisija podstiče članice na smanjenje poreza na struju. U tom cilju, u julu 2026. godine objavljen je Akcioni plan EU za elektrifikaciju, kojim se nastoji izjednačiti poresko opterećenje.

Planom je postavljen cilj od četiri miliona ugrađenih toplotnih pumpi godišnje širom Evrope do 2030. godine, uz nameru da udeo električne energije u ukupnoj potrošnji EU poraste sa sadašnje četvrtine na skoro polovinu do 2040. godine.

Procene Komisije ukazuju na to da bi masovna primena električnih tehnologija mogla da smanji izdatke za uvoz fosilnih goriva za oko 200 milijardi evra do 2040. godine.

U praksi, pojedine države već primenjuju stimulativne mere: Holandija i Belgija su prebacile teret oporezivanja sa struje na fosilna goriva, Danska je uvela namenska poreska rasterećenja za domaćinstva koja koriste toplotne pumpe, dok Francuska, Nemačka i Italija ugradnju direktno subvencionišu kroz grantove.

Ipak, za sveobuhvatnu poresku reformu na nivou cele EU neophodna je saglasnost svih 27 članica, što i dalje predstavlja značajan izazov.