Igre 
Suša ugrožava proizvodnju struje: Hidroelektrane rade na minimumu, vodostaj kod Đerdapa samo jednom za ceo vek bio niži
Komentari14/08/2022
-13:40
Sve protočne hidroelektrane koje se nalaze na Dunavu, Drini i Limu rade na takozvanom režimu biološkog minimuma i ispuštaju samo minimalan nivo koji je u skladu sa vodoprivrednim propisima, a time proizvode i minimalnu količinu električne energije, izjavio je za Euronews Srbija Miodrag Vulić, direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u "Elektroprivredi Srbije". On je rekao da je od početka godine proizvodnja struje iz hidroelektrana u Srbiji manja za oko 28 odsto u odnosu na prošlu godinu.
"Hidorelektrane utiču sa 30 odsto ukupne proizvodnje struje u portfoliju EPS-a. Sav taj nedostatak koji je izazvan ovom sušom, a to je na dnevnom nivou između 9 i 10 gigavat časova "Elektroprivreda Srbije" mora da nadomesti, što se radi pretežno uvozom električne energije", rekao je Vulić.
On je rekao da je situacija na HE Đerdap i na Drimsko-limskoj HE teška i istakao da HE "Đerdap" proživljava istorijske minimume u količini vode koja protiče na profilu elektrane.
"Mi imamo hidrološke nizove koje koristimo i poslednjih nekoliko nedelja verovatnoća dotoka na Dunavu je oko 99 odsto. To u prevodu znači da je u poslednjih 100 godina samo jedan put bio niži vodostaj nego što je u prethodnih nekoliko nedelja. Eto, takva je suša", rekao je direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u EPS.
Euronews/Zlatica Radović
Udar na elektroenergetski sistem je i nizak vodostaj Dunava, jer je otežan prolaz za barže koje prevoze ugalj. Vulić kaže da barže koje su trebale da krenu iz Bugarske i Rumunije idu sa značajno smanjenim kapacitetom zbog smanjenog vodostaja i to zbog dva razloga.
"Na Dunavu je smanjena frekvencija saobraćaja, jer je manja količian vode u koritu, a drugi je što se barže ne mogu maksimalno opteretiti sa količinom uglja koju mogu da ponesu, nego sa nekom smanjenom količinom, da ne bi imale problema u toku plovidbe, odnosno da ne mogu da se nasuču", objasnio je Vulić.
On je napomenuo da bi, pored hidroelektrana suša mogla uticati i na termoelektrane, jer sve koriste rashladnu vodu u svojim sistemima za održavanje tehnoloških procesa.
Povezane vesti
"One koje su blizu reka imaju tu blagodet da mogu da koriste konkretno vodu iz Save i Dunava, to su TE u Obrenovcu i Kostolcu, u sistemu rashlađivanja. Za sada još nemamo problema, voda još nije došla do tako niskog nivoa koji bi mogao da predstavlja problem", rekao je Vulić.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Dodao je da postoje dva izazova kada su u pitanju teromelektrane, nizak nivo vode i to što ta voda ima relativno visoku temperaturu, pa osim na ekologiju i živi svet u vodi negativno utiče i na rashlađivanje termoelektrana.
"Posebno mogu da imaju probleme u komšiluku, susedne elektroprivrede, koje imaju nuklearne elektrane, jer je u tehnološkom procesu rashlađivanja i njima potrebna voda. Tu pre svega mislim na Pakš u Mađarskoj, Černu vodu u Rumuniji i Kozloduj u Bugarskoj, koji koriste vodu iz Dunava za rashlađivanje i ako bude nekih problema sa hidrologijom, to će se za početak odraziti na smanjenu proizvodnju tih nuklearnih elektrana", naveo je Vulić.
Tanjug/Nenad Mihajlović
On je rekao da je teško je predvideti šta će se u budućnosti dešavati po pitanju hidroloških i meteoroloških uslova, ali da smatra da se do kraja avgusta ništa bitnije neće promeniti sa hidrologijom.
Dodatni problem bi mogao da bude što je septembar po višegodišnjem proseku spada u anjsunije mesece u godini, sa najmanjom hidrologijom. Mi bismo sada bili srećni kada bismo došli na nivo višegodišnjeg proseka. Danas je na Dunavu dotok ispod 2.000 kubika, a višegodišnji prosek je 4.100 kubika za avgust što znači da je proizvodnja na Dunavu upola manja u odnosu na veki višegodišnji prosek", obajsnio je Vulić.
Kovačević: Pet problematičnih tačaka na Dunavu
Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Veljko Kovačević rekao je za Euronews Srbija da je poslednjih nedelja bilo pet problematičnih tačaka na Dunavu, da su za Mohovo, Futog i Bešku probleme rešili tako što su onaj idealno projektovani plovni put širine 180 metara suzili na od 100 do 110 metara širine plovnog puta i naglasio da to ne predstavlja značajnije ograničenje, jer omogućava nesmetanu dvosmernu plovidbu.
"Dva najproblematičnija mesta koja smo imali na Dunavu su Arankina ada i Čortanovci. Tu je došlo do smanjenja gaza u jednom trenutku na 1,8 metara. Brodovi nisu mogli pod punim opterećenjem da prolaze te sektore. Tamo je odmah upućena mehanizacija i radovi su u toku, a već u ovom trenutku smo povećali gaz na 2,2 metra u oba sektora. Očekujemo da ćemo kod Čortanovaca već za dve nedelje, čak i pri ovako izrazito niskom vodostaju, koji ide i na 50 do 60 santimetara ispod takozvanog niskog plovidbenog nivoa,moći da garantujemo 2,5 metra dubine plovnog puta", rekao je Kovačević.
Povezane vesti
On je rekao da je teško proceniti eventualnu štetu, jer je u plovidbi izuzetno izražen faktor insotranosti, ali da u Srbiji brodarstvo i industrija ne generišu gubitke zbog srpskog dela Dunava i Save koji su prohodni, već generišu gubitke zbog problema i uzvodno i nizvodno.
"Na Savi nema problema do Šapca, a to nam je zbog snabdevanja TENT-a najvažnije. Na Baričkoj adi smo imali samo preventivne radove, ali brodovi sa ugljem mogu nesmetano da plove. Tisa je morfološki izuzetna reka i na njoj nema problema", kazao je Kovačević.
Preporuka za vas
Komentari (0)