Igre 
Sve takse rastu od 01. jula - skuplja saobraćajna i vozačka i još niz dokumenata, neki i do 15.000 dinara
Komentari25/06/2021
-06:49
Sve republičke administrativne takse će od 1. jula biti skuplje - neke 10, a neke i za 15.000 dinara. Zahtevi i uverenja će umesto 320 biti 330 dinara, dok će žalba državnom organu koštati 490 umesto 480 dinara. Za overu svakog potpisa građani će morati da izdvoje 430 dinara, a za overu autentičnosti rukopisa 240 dinara. Zahtev za izdavanje dozvole za nošenje oružja će umesto 8.400 koštati 8.640 dinara, a onaj ko izgubi ili mu ukradu dozvolu za njenu izradu će umesto 850 taksu plaćati 870 dinara.
Nove su i tarife za izdavanje svih vrsta vozačkih dozvola, a zahtevi će biti deset dinara skuplji, umesto 280 koštaće 290 dinara. Poskupljuju i sve takse za saobraćajne dozvole, pa će najjeftinija biti 210 dinara, koliko košta registraciona nalepnica, do 2.400 dinara, koliko je naknada za potvrdu.
Tanjug/Sava Radovanović
Ovi iznosi propisani su Zakonom o republičkim administrativnim taksama i usklađuju se sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.
Takođe, od 1. jula će se za dobijanje tumačenja o primeni republičkih propisa građanima naplaćivati 1.660 dinara, umesto dosadašnjih 1.610 dinara. Ako tumačenje propisa traži firma ili preduzetnik, ono je skuplje, pa je za to neophodno izdvojiti 13.470 dinara, umesto 13.100 dinara.
Kada se radi o rešenju o prijemu u državljanstvo za koje je sada potrebno izdvojiti 19.050 dinara, od 1. jula ono će koštati 19.580 dinara. Potvrda o prestanku državljanstva stajala je 34.200 dinara, a poskupeće na 34.830 dinara.
Srbija u nazivu firme košta 4.500 evra
Najveće takse će procenualno najviše i poskupeti, a jedna od njih se odnosi na "rešenje za koje je data prethodna saglasnost za unošenje naziva Srbija u poslovno ime privrednog subjekta". Nju plaćaju firme koje žele u svoj naziv da stave ime države u kojoj posluju. Ona će sada umesto 529.300 koštati 544.120 dinara.
Svako ko bi danas hteo da mu gosti dolaze u pekaru ili restoran koji u nazivu ima „Srbiju“ ili da otvori fabriku u čijem nazivu će biti ime naše države, za to mora da plati republičku taksu veću od 4.500 evra! Namet je uveden pre više od deset godina i od tada je očigledno smanjen broj firmi koje ubacuju ovu "skupu reč" u svoj naziv. Ova taksa je u odnosu na njen iznos iz 2014. godine, kada je bila 465.110 dinara poskupela za čak 79.000 dinara!
Povezane vesti
U Agenciji za privredne registre kažu da tokom prošle godine nijedan preduzetnik nije stavio Srbiju u naziv firme, dok su to uradila samo tri pirvredna društva. Od početka ove godine, nijedan vlasnik kompanije nije imao ovakav zahtev. Neka poslovna društva imaju u nazivu reč srbo i pridev srpsko, poput naziva Srpsko selo, a pojedini preduzetnici koren srb, srba, srbo, ali se reč Srbija retko upotrebljava.
Google Maps
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da se po broju onih koji su poželeli da u naziv stave ime države u kojoj posluju vidi da su nadležni sa ovim nametom promašili i cilj i visinu takse.
"Ne znam da li i druge države to rade, ali kod nas je primetno da sve pokušavaju da nam naplate. Ta taksa je pravi parafiskalni namet, jer vlasnik firme ništa time ne dobija, hteo bi da promoviše svoju zemlju, a ona mu zauzvrat traži novac", napominje Atanacković.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nedavno ukazala da postoji više od 1.200 taksi koje plaćaju građani i privreda, a one godišnje državi donose prihod od oko 150 milijardi dinara.
"Upotreba reči Srbija tretira se kao javno dobro i zato država traži da se plati. Teško je, međutim, proceniti pravu vrednost, da ona ne bude ni mala, a ni previsoka. Na neki način ovako visoka taksa je i način da se ime države zaštiti i da ga ne koriste svi i kada to ne bi bilo primereno. Zato je na državi da odluči kada će dozvoliti upotrebu i po kojoj ceni", objašnjava Ivan Radak iz Naleda.
Preporuka za vas
Komentari (0)