Ledena zima se nije dogodila, ali energetska kriza i dalje zlokobno lebdi nad Evropom

Komentari

Autor: Zlatica Radović

26/02/2023

08:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini doveo je u proteklih godinu dana do globalnih potresa u ekonomijama širom sveta. Cene gasa i nafte pogurale su inflaciju u većini evropskih zemalja, a poskupljenja su oborila višegodišnje rekorde. Ekonomske posledice sukoba Rusije i Evrope nisu lako merljive, ali stručnjaci smatraju da deluje da su negativni efekti koji su trenutno vidljivi dosta manji nego što se na početku očekivalo, ali napominju da je ovaj sukob globalno povećao nesigurnost i prouzrokovao ekonomsku i energetsku krizu, koja bi tek mogla biti produbljena u narednim mesecima.

Evropljani se ove zime nisu smrzavali, kao što je bilo najavljeno u najcrnjim prognozama pojedinih ekonomista i energetičara, ali i pretnjama koje su stizale iz Rusije, zbog "zatvaranja gasne slavine". Cene gasa i nafte su vrtoglavo rasle, ali sada više nisu tako visoke i cena barela nafte tipa brent je pala na nivo pre početka rata. Trenutna situacija na tržištu energenata ne deluje dramatično, jer se svi nadaju da ćemo uskoro zimi videti leđa, ali ekonomisti napominju da bi dugoročne ekonomske posledice čije ćemo efekte tek osetiti, mogle biti bolnije.

"Svaki sukob ima posledice po obe strane"

Podsetimo, sam početak rata u ekonomskom smislu obeležilo je povlačenje velikog broja zapadnih kompanija sa ruskog tržišta. Ruskim privrednicima je praktično onemogućen pristup dolarima kao i većem delu deviznih rezervi u inostranstvu. Neke evropske zemlje je sa druge strane, pogodila kontramera Rusije i prestanak isporuke gasa, jer su bile primorane da ga nabavljaju po višim cenama od drugih snabdevača. Porasle su i cene hrane, naročito žitarica, čiji su Rusija i Ukrajina najveći izvoznici. Stručnjaci kažu da je posle više šokova i inflacije koja je prethodnih meseci uhvatila maha, stanje počelo da se smiruje, ali ukazuju da će ono zavisiti od daljeg toka rata i dužine trajanja sukoba.

Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor Istraživačke jedinice Libeka kaže za Euronews Srbija da svaki sukob ima posledice po obe strane, naročito kada su one velike privrede koje su uvučene u globalnu trgovinsku razmenu. On napominje da je Rusija velika privreda u svetskim okvirima i da je izvor velikog broja sirovina i minerala, od nafte do različitih plemenitih materijala i poljoprivrednih proizvoda, tako da su zemlje koje su sa njom stupile u taj ekonomski sukob osetile značajne posledice.

"Pojedinačno je Rusija teže pogođena nego zemlje koje su joj uvele sankcije, jer je za nju Evropa predstavljala glavno tržište za izvoz gasa. Rusija je izgubila veliki deo svojih prihoda od gasa, ali i od nafte jer mora da je prodaje tek trećim zemljama posrednicama, kao što su Indija ili Pakistan, a koje je prerađuju i prodaju dalje. Cena koju Rusija dobija za tu svoju naftu nije više berzanska, nego je to sa popustom od oko 30 dolara po barelu u odnosu na berzansku cenu", objašnjava Gajić.

On ukazuje da su kapaciteti Rusije za izvoz u Kinu jako mali, jer tečni naftni gas čini tek oko 5 odsto ruskog gasa, pošto ova zemlja nema terminale za pretvaranje u tečno stanje, tako da nije uspela da nadomesti količine koje nije isporučila Evropi. Sagovornik Euronews Srbija podseća i da je Rusija tokom prošle godine zabeležila recesiju, ali da to i dalje ne znači da se ekonomska situacija u Rusiji dramatično promenila. Dodaje da evorpske sankcije nisu one koje su nama uvedene devedesetih, jer su ove targetirane da "gađaju" rusku političku oligarhiju i sa njima povezane tajkune i njihove firme, kao i dva glavna izvora finansiranja ruske države - naftu i gasni sektor.

"Evropa je s druge strane imala sreće zbog blage zime, ali i zbog "kovid ludila" u Kini, jer su tankeri sa LNG koji su išli da obezbede kinesku industriju, preusmereni u Evropu, pošto u Kini više nije bilo potrebe za njima. To je slučajnost koja je uspela da Evropu izvuče iz velikog problema, ali se ipak osetio rast cena energenata prvenstveno gasa i struje, što je imalo svoje posledice po industriju", kaže Gajić.

"Postoji rizik od ozbiljnog problema u snabdevanju energijom sledeće zime"

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Euronews Srbija da i Rusija i Evropa tek treba da se suoče sa ozbiljnim socijalnim i ekonomskim posledicama ove situacije. Napominje da su do sada oba ekonomska bloka uspevala da odlože efekat uvećanih troškova energije na stanovništvo i industriju velikim subvencijama iz javnih budžeta. On smatra da je pouzdanost snabdevanja toplotom u Rusiji znatno manja nego u Evropi i da će tamo problemi snabdevanja biti već od naredne zime vrlo ozbiljni bez obzira što gasa i nafte može biti dovoljno na raspolaganju.

On ističe da, ukoliko dođe do povećanja tražnje energije u Kini, a Evropa i i ostatak sveta se ne nađu u ozbiljnijoj recesiji, sledeće zime može doći do ozbiljnih problema u snabdevanju energijom u Evropi. Tome, kako navodi, može doprineti i period hladnog vremena kakav se desio u Americi ove zime. Kovačević navodi da je tokom 2022, izvoz gasa iz Rusije u Evropu prepolovljen u smislu tržišnog udela.

"Evropa je i dalje uvozila gas iz Rusije i na taj način je pokriveno oko 23 odsto evropske potrošnje koja je znatno umanjena usled smanjenja industrijske potrošnje gasa i prelaska na druga goriva kao i relativno tople zime. Uvoz nafte iz Amerike i drugih izvora sem Rusije je znatno uvećan, a tako i uvoz derivata nafte. Posle sekvence visokih cena pod oktobra 2021. do nedavno, cene su sada svedene na nivo pre početka te situacije. Međutim, obim isporuka iz Rusije u Evropu je znatno umanjen. Ukoliko bi se sadašnja dinamika isporuka nastavila tokom 2023. godine, to bi iznosilo svaga 10 do 15 odsto ranijih godišnjih isporuka", smatra Kovačević.

On napominje da to ipak ne znači da su se prihodi Rusije od izvoza nafte, derivata nafte i prirodnog gasa smanjili u toj meri.

" Umanjena količina prodata u Evropu je prodata po znatno višoj prosečnoj ceni. Rusija je znatno uvećala izvoz u Tursku, Indiju i Kinu, ali se tamo ostvaruju znatno niže cene. Izgleda da su ostvareni prihodi u ukupnom zbiru ipak znatno umanjeni, a ekonomska vrednost tih prihoda je dalje umanjena usled uvedenih sankcija. Prihodi u narednom periodu će biti znatno umanjeni. Količina izvoza znatno umanjena. To može dovesti do devastacije sposobnosti proizvodnje u Rusiji sa dugoročnim posledicama", objašnjava stručnjak za energetiku.

Kovačević podseća da se evropska strategija pre svega oslonila na alternativne izvore snabdevanja naftom, gasom i ugljem i dodaje da je smanjena tražnja za energentima u Kini omogućila da Evropa bude u prilici da pribavi ove energente.

"Zima je bila relativno toplija i to je prilično pomoglo. Smanjena je i potrošnja u industriji usled smanjenja rada. Ovo efekti nisu posledica poboljšanja energetske politike u Evropi. Svi problemi nedovoljne efikasnosti korišćenja energije u Evropi, nedovoljnih investicija i neadekvatne efektivnosti investicija su i dalje prisutni", ukazuje Kovačević.

Ukazuje i da evropska industrija gubi međunarodnu konkurentnost, kao i da skuplja energija nije jedini razlog za to.

"Produktivnost i tehnološki nivo industrije su već ranije bili problem. Taj problem se nije video dok se Evropa nije našla izložena svetskom tržištu enegenata kao što je sada slučaj", kaže Kovačević.

Dugoročne posledice mogle bi biti bolnije

Ekonomista Mihailo Gajić ukazuje da su evropske zemlje uložile veliki napor da pred ovu zimu napune gasna skladišta i da su povećale nabavke od postojećih dobavljača poput Norveške, Holandije i Alžira, ali da su potpisivale ugovore i sa SAD, Nigerijom, Katarom, Azerbejdžanom, Alžirom i Libijom.

"To je isto doprinelo da su uspeli da pronađu te nedostajuće količine, ali po mnogo većim cenama nego što je to bilo ranije od jeftinog ruskog gasa. Na dugi rok, evropske privrede bi mogle osetiti bolnije posledice, a naročito nemačka industrija, jer je njena važna komparativna prednost bilo oslanjanaje na jeftine ruske energente. Kada oni poskupe, onda to značajno poskupljuje i poslovanje i proizvodnju u toj zemlji i sa njom povezanim evropskim privredama. Značajan deo nemačke hemijske industrije je stao, jer im se ne isplati da proizvode po ovako visokim cenama gasa", objašnjava Gajić.

On napominje da su to su naročito one industrije u kojima je gas primarni imput kao što je industrija prirodnog đubriva, tako da možemo da očekujemo da će to sve imati posledice i na cene žitarica, zato što će proizvodni inputi značajno da poskupe.

"To je razlog zašto je nemačka privreda u lošem stanju. Predviđanja njihove centralne banke kažu da će u prvom kvartalu ući u smanjenje privredne aktivnosti, a pošto je tako bilo i u poslednjem kvartalu prošle godine, to znači da će Nemačka biti u tehničkoj recesiji", smatra Gajić.

Dodaje i da su mnogi su znak jačanja rublje uzimali kao nešto što je dokaz jačine ruske ekonomije, ali s jedne strane kada pogledmao kretanje cene rublje u odnosu na dolar ili evro, i pogledamo kretanje cena nafte u dolarima, bukvalno postoji korelacija jedan kroz jedan.

"Cena rublje je povezana isključivo sa naftom i kako je došlo do rasta cene nafte tako je ojačala i rublja i to nema nikakve veze sa sankcijama ili kontrasankcijama Rusije, kao što je bila obaveza plaćanja gasa u rubljama. Jačina neke monete ne znači ništa o jačini te privrede", smatra Gajić.

On ističe da je evropska privreda prilično pogođena rastom cena energenata, koja je uticala na porast inflacije i na smanjenje proizvodnje, ali da deluje da se od toga oporavlja. Dodaje i da Rusija sa druge strane deluje neuzdrmana ratom i sankcijama, ali da se kada se pogleda "ispod haube" vidi da će duži rok najviše osetiti posledice kroz usporavanje privrednog rasta i jačanje političke represije da bi se suzbilo domaće nezadovoljstvo.