"Svi pokazatelji su u zoni dobrih ili odličnih rezultata": Kako će situacija sa NIS-om i gasom uticati na ocenu MMF-a
Komentari30/10/2025
-19:27
Energetska bezbednost, neizvesnost u naftnom i gasnom sektoru i investicije su i dalje u fokusu, a čini se da ćemo uskoro dobiti jasniju sliku o razrešenju situacije u energetskom sektoru koja zabrinjava građane. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da ćemo odgovore po pitanju NIS-a imati krajem ove ili tokom naredne nedelje. U međuvremenu, predstavnici MMF-a uveliko prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Srbijom. Postalja se pitanje kakvi su makroekonomski pokazatelji i kako će sankcije Naftnoj industriji Srbije i mogući problemi sa gasom uticati na ocenu MMF-a.
Ekonomista Milan Beslać kaže za Euronews Srbija da na osnovu izveštaja sa sajta Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, svi pokazatelji koje kontroliše Međunarodni monetarni fond su u zoni dobrih ili odličnih rezultata.
On kaže da jedan od najboljih pokazatelja sa stanovišta makroekonomskog indikatora jeste stanje duga prema BDP-u, a da je on nešto manji od 50 odsto BDP-a.
S obzirom na energetsku krizu i njen uticaj na rezultate, Beslać je naveo da još uvek nema negativnih posledica sankcija prema NIS-u.
"Međutim, to nikako ne znači da one neće uslediti u nekom narednom periodu", rekao je on.
"Nacionalizacija najgora moguća opcija"
Navodeći da je mislio da su rezerve sirove nafte veće, Beslać je rekao da je sapšteno da će Rafinerija nafte u Pančevu nastaviti nesmetano da radi do 25. novembra što je, dodaje on, kratak period za bilo kakve značajne dogovore, ukoliko nisu već postignuti.
Da je od decembra prošle godine bilo poznato da će biti uvedene sankcije NIS-u kaže Beslać i dodaje da ono što nije bilo poznato jeste da Amerikanci insistiraju da se rusko vlasništvo u NIS-u svede na nulu.
Povezane vesti
"To je ono što usložava situaciju. Te opcija da se vrši nacionalizacija je zaista najgora moguća opcija. Mislim da država Srbija, vlada i predsednik, nikako ne bi smeli da tu opciju podrže, a još manje da je realizuju", rekao je on.
Time bi se, kaže on, poslala negativna poruka svim investitorima.
"Poslednjih 15 godina mi smo se oslonili na razvoj Srbije uz pomoć stranih direktnih investicija", rekao je Beslać i dodao da je NIS najveća, najobimnija i najznačajnija strana direktna investicija.
On dodaje da bi se strani investitori zapitati da ako je to Srbija uradila sa NIS-om, šta će uraditi jednoj manjoj kompaniji.
Nacionalizacija bi, dodaje on, imala za posledicu stavljanje Srbije na listu neprijateljskih zemalja od strane Rusije.
"To znači da nema veta u Savetu bezbednosti po pitanju Kosova i Metohije", rekao je on.
Koje bi bilo najbolje rešenje
Beslać kaže da postoji nekoliko scenarija šta će biti sa NIS-om.
Povezane vesti
On navodi da ako NIS nema sirove nafte, onda rafinerija Pančevo ne radi.
TANJUG/ PRES SLUŽBA NIS-a,/ STOJAN VAŠEV
"Zaposleni tamo nemaju šta da rade. Kad rafinerija nafte u Pančevu ne radi, ona ne može da se samo zaključuju vrata. Tamo moraju da se konzerviraju mašine i uređaji. Ako bi došlo posle do ponovnog pokretanja, mora se to sve dekonzervira i to mnogo više košta nego da radi u nekom tihom hodu. Dakle, ali ako nema sirove nafte, ne može bez toga", rekao je on.
Ako NIS ne radi, kaže sagovornik Euronews Srbija, onda on nema prihoda, a ako nema prihoda, onda obaveze neće moći da se isplate.
On je naveo da Zakon o stečaju, koji važi za sve privredne subjekte, i domaće i strane, predviđa da ako 45 dana nema finansijske aktivnosti ili 60 dana sa prekidima, po zakonu on mora krenuti u stečaj.
"Ako krene NIS u stečaj, onda to nije rešenje koje će zadovoljiti Amerikance. Zašto? Kroz stečajni postupak neće se promeniti odnos vlasništva. Odnos vlasništva ostaje kakav jeste, poverioci će se namirivati prodajom određenih delova NIS-a, nekih pumpi i drugih sporednih delatnosti, ali će i dalje ostati sankcije. Dakle, stečaj je samo ogroman gubitak za NIS kao firmu, ali neće se rešiti pitanje sankcija", rekao je on.
Beslać naglašava da bi najbolje rešenje bilo da Rusi prodaju Srbiji taj deo, da ga poklone ili da ga daju u zakup.
"Mislim da oni to neće i da čekaju našu aktivnost. To je povezano i sa gasom, sa dugoročnim gasnim sporazumom. Zašto nije potpisan? Već je dogovoren. Naš predstavnik koji je pregovarao s njima pre tri meseca rekao da je sve rešeno, čeka se samo potpis", rekao je profesor.
On je smatra da Rusi neće to nikome da prodaju jer bi to bio njihov poraz pred Amerikancima.
"To je suština. I Amerikanci znaju da sa sankcijama NIS-a ništa neće postići vezano za rat u Ukrajini. To je manje od jedan odsto učešća u njihovim ukupnim prihodima. Znači, ne znači im to ništa. Rusi znaju takođe da bilo kakvim izlaskom iz vlasništva u NIS-u, oni će doživeti poraz pred Sjedinjenim Američkim Državama i to ne žele da urade. Njima je jednostavnije, manje će ih boleti, ako ode u stečaj, kao i druge firme, pa nestane. To je jedan moralno-politički aspekt, a to što Srbija trpi, to njih nije toliko briga", rekao je profesor.
On je rekao da je Srbija počela da radi na diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, ali nije to učinila na vreme.
"To nije moguće uraditi do 25. novembra, to nije moguće uraditi do 2026. godine, tehnički je neizvodljivo. Mi moramo zaista da radimo na svemu tome da umilimo Ruse da reše pitanje NIS-a u našu korist", rekao je on.
Moguće je, dodaje on, primeniti onaj model koji je primenjen u Nemačkoj.
"U ekonomiji postoji preuzimanje kompanija neprijateljski i prijateljski. Neprijateljski, kad mi to uradimo na svoju silu bez volje vlasnika, to je jedan vid nacionalizacije, a ne mora da bude samo nacionalizacija, može da se preuzme samo upravljanje, ne i vlasnička struktura, a drugo je prijateljsko preuzimanje upravljanja. Dakle, ja mislim da je to jedino moguće rešenje u ovom trenutku, da Rusi budu zadovoljni, ne znam da li će biti Amerikanci", rekao je profesor.
On kaže da je aranžman sa Rusima oko NIS-a bio odličan, ali da je nedostajalo da se svojevremeno u ugovoru predvidi šta u slučaju da se ne realizuje gasovod Južni tok, čija izgradnja je bila planirana.
Celo gostovanje ekonomiste Milana Beslaća možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)