Leskovački proizvođači besplatno podelili građanima nekoliko tona paradajza

Poljoprivrednici iz Leskovca i okoline nezadovoljni otkupnom cenom paradajza, danas su to povrće delili građanima na prostoru pijace kod nekadašnje autobuske stanice.

Dalibor Kocić iz Svirca kaže da se na kvantaškoj pijaci domaći paradajz prodaje po 10 dinara, a da se istovremeno uvozni u marketima prodaje desetostruko skuplje.

"I prošle godine smo imali sličnu situaciju, a revolt smo izrazili bacanjem paradajza, zbog čega su nas razapeli na krst i zato ga danas poklanjamo. Ne možemo da ga prodamo, ili tačnije nećemo da ga damo po 10 dinara. Pita li se neko kako ćemo preživeti, jer mi drugi izvor prihoda nemamo. Dobili smo subvencionisane kredite, a kako da ih vratimo i pitam se ko će i kako da pokrene proizvodnju sledeće godine“, kaže Kocić.

Kocić uverava da mnogi proizvođači ozbiljno razmišljaju da li uopšte da ostanu u ovom poslu i ukazuje da nije reč samo o paradajzu, jer je do pre par dana ista situacija bila sa i krastavcima, koje su bacali.

"Očekujem pomoć od države, ministar Nedimović je obećao izvoz srpskog povrća u Emirate i gde sve ne, ali je najvažnije da prestane uvoz iz Albanije, Makedonije, Španije i Holandije kada stigne domaći paradajz. Neka omoguće da i mi zaradimo. Mi ne čuvamo te pare u slamarici. Seljak uvek nešto zida, obnavlja mehanizaciju, dograđuje i te pare se vrte u krug“, rekao je Kocić.

Albanski i turski paradajz košta 150, a srpski 20 dinara

Godinama se već preporučuje poljoprivrednicima da se udružuju i prave zadruge kako bi svoju robu lakše plasirali na tržište, a Žarko Nikolić iz Zemljoradničke zadruge "Bumbar“ iz Cekavice, koja postoji već 13 godina, kaže da ni to ne donosi nikakvu prednost.

"Nikako ne mogu da se složim da se albanski i turski paradajz prodaje po 150 dinara, a da mi naš dajemo za 20 dinara. Mi smo mnogo ulagali u zadrugu, dobijali smo bespovratna sredstva, radili projekte, pravili plastenike, ministar Krkobabić je hteo da to bude kako treba, ali na ovakav način je sve to džaba", kaže Nikolić.

Nema nam spasa, pogotovo ako ja u 43. godini počinjem da razmišljam da napustim ovu državu. Problem je u tome što trgovci hoće da imaju 200 odsto marže, a seljak koji proizvodi paradajz se stavi pred svršen čin i mora da ga proda za 20 dinara. Ja to ne želim i neću da uradim, pa neka čitav rod propadne u plastenicima, rekao je Nikolić.

On kao pozitivan primer navodi odnos crnogorske države i kaže da kada stigne za berbu zećanski paradajz, turisti ne mogu da unesu ni gajbicu.

"Njihova država tako štiti svog proizvođača, a ovo kod nas je stvarno katastrofa. Ipak, s obzirom da je berba domaćeg paradajza tek počela, država ukoliko želi može da reaguje", poručio je Nikolić.