Potencijalna "crna ovca" Evrope: Zašto je Nemačka ekonomija ušla u recesiju

Komentari

Autor: Euronews

30/05/2023

16:50

Potencijalna "crna ovca" Evrope: Zašto je Nemačka ekonomija ušla u recesiju - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Nemačka je pala u recesiju u prvom tromesečju 2023. godine, što je najveću evropsku ekonomiju stavilo van koraka sa ostatkom kontinenta, zbog čega analitičari sada brinu da bi nemačka privreda mogla da postane "crna ovca Evrope". Kako piše Euronews, ovo stavlja Nemačku u recesiju prvi put od pada BDP-a u prvom i drugom kvartalu 2020. godine, kada je pandemija Kovid-19 počela da "ujeda".

Nemački potrošači i preduzeća bili su pogođeni visokom inflacijom i rastućim kamatnim stopama, zbog čega je bruto domaći proizvod (BDP) zemlje je pao za 0,3 odsto između januara i marta – nakon pada od 0,5 odsto između oktobra i decembra prošle godine.

Pitanje koje se sada postavlja je zašto se ovo dešava?

Ovaj pad je posebno je prouzrokovan time što se desio pad u domaćoj potrošnji, što je posledica inflacije. Ljudi jednostavno stežu kaiševe, a cene naglo rastu, što znači da imaju manje novca za rasipanje. Uprkos postepenom padu, inflacija ostaje veoma visoka - više od 7,2 odsto u aprilu.

Na vrhu liste faktora koji podstiču rast cena je rat u Ukrajini. Nemačka industrija, koja je dugo zavisila od jeftinog ruskog gasa, bila je teško pogođena prošle godine nakon što je Moskva pokrenula svoju invaziju u februaru 2022. Isporuke su prekinute, a cene su porasle.

Ipak, na početku je izgledalo da se privreda drži bolje nego što se očekivalo na početku godine, zahvaljujući ogromnoj javnoj pomoći, povećanom korišćenju tečnog gasa i padu cena gasa od jeseni. Industrija je takođe imala koristi od ponovnog otvaranja Kine i ublažavanja poteškoća u snabdevanju na međunarodnim tržištima, podstičući izvoz.

Neprekidno insistiranje Evropske centralne banke na povećanju kamatnih stopa u cilju borbe protiv inflacije značajno je kočilo aktivnosti. Trgovinski partneri zemlje uvezli su manje "made in Germany" proizvoda nego što je to inače slučaj, a uzrok tome su "geopolitičke turbulencije, visoke stope inflacije i gubitak kupovne moći", navodi ekonomski institut DIHK.

"Crna ovca" Evrope?

Uprkos ovom usporavanju, nemačka vlada ostaje optimistična, sa prognozom rasta od 0,4 odsto u 2023. godini.

"Izgledi za nemačku ekonomiju su veoma dobri, a mi smo u procesu prevazilaženja izazova sa kojima se suočavamo", uveravao je novinare nemački kancelar Olaf Šolc.

Njegovo ministarstvo privrede govorilo je o "slaboj zimi", nakon koje se očekuje "jasno poboljšanje". Međutim, nisu svi ovako dobro raspoloženi. Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu prognozirao da će se nemačka ekonomska aktivnost ove godine smanjiti za 0,1 odsto, pre nego što će se oporaviti za 1,1 odsto 2024. godine.

Situacija u Nemačkoj je u suprotnosti sa njenim evropskim susedima, gde je rizik od recesije postepeno nestajao zahvaljujući nižim cenama energije. U Belgiji i Francuskoj ekonomska aktivnost je porasla za 0,4 odsto odnosno 0,2 odsto u prvom kvartalu 2023. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom. Takođe, Italija je zabeležila rast BDP-a za 0,5 odsto.

Čak je i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je već neko vreme zaglavljeno u ekonomskom zastoju, ove nedelje dobilo dobre vesti - MMF je predvideo da se ipak ne očekuje da će pasti u recesiju ove godine. Kao što je Gijom Dežan, analitičar za Global Market Insight, rekao: "Nemačka se široko doživljava kao potencijalna crna ovca Evrope".

Da li bi recesija u Nemačkoj mogla da odloži investicije u Srbiji?

Ulazak u recesiju Nemačke, našeg najvećeg i najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera, ne bi trebalo da se odrazi na srpski izvoz ako bude kratkog daha, ali se može očekivati usporavanje investicija, navodi Bloomberg Adrija.

Zasad su investicije iz Nemačke i dalje konstantne. Tako je samo u ovoj godini otvoreno nekoliko novih fabrika, među kojim je svakako najznačajnije već drugo proizvodno postrojenje nemačke kompanije Continental Automotive Serbia.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fukulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da će, kako stvari sada stoje, ova recesija biti blaga. Mogućnost je najavljivana i ranije, tako da to i nije neko naročito veliko iznenađenje.

"Sa stanovišta privrede Srbije, to neće imati veliki uticaj na spoljnu trgovinu. Možda bi neki veći efekat mogao da se očekuje kada su u pitanju strane direktne investicije iz Nemačke. Ne toliko zbog same recesije koliko zbog kamtnih stopa. Investicije se u velikoj meri finansiraju kreditima, tako da rast kamatnih stopa nepovoljno utiče na investicije kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji", ocenjuje Arsić.

U slučaju da recesija duže potraje, to bi se odrazilo na naš izvoz i na manji priliv investicija.

"Ako Nemačka bude duže u recesiji, to će se preliti i na druge zemlje, pošto je ona ključna privreda Evrope. Neće to nepovoljno da utiče samo direktno na Srbiju nego ćemo imati indirektan uticaj zato što nepovoljno utiče na Mađarsku, Hrvatsku, BiH i sve druge zemlje sa kojima imamo intenzivnu trgovinu, tako da to znači još veće usporavanje privrede Srbije", navodi Arsić.

I Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže za Bloomberg Adriju da nema najava da će neka nemačka investicija da se povuče iz Srbije, ali nove investicije koje bi trebalo da pristižu mogle bi da budu odložene ili uopšte da se ne realizuju.

"Firme iz Nemačke će u vreme krize da brinu o prioritetima, kakva je proizvodnja na nekom bitnijem tržitu nego što je Srbija. U tom slučaju moglo bi da se desi neko deinvestiranje. Zasada ne, ali ukoliko nemačka privreda duže bude u recesiji, sve je moguće. Nemačke kompanije koje posluju u Srbiji stalno povećavaju izvoz, postepeno proširuju kapacitete i menaju opremu. Sva ta njihova ulaganja su zapravo investicije", navodi Stanić.

U Srbiji posluju 124 nemačke kompanije, koje zapošljavaju 78.000 ljudi i, prema podacima Narodne banke Srbije, investirale su oko 2,2 milijarde evra u poslednjih deset godina, što ih svrstava u tri najveća investitora.