Igre 
Da li su javni dug Srbije i njegov rast održivi: Zemlja nije prezadužena, ali stručnjaci savetuju oprez
Komentari31/07/2023
-19:41
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je Srbija nedavno vratila 800 miliona evra duga i da je njegov udeo smanjen na 50,5 odsto BDP-a. U uslovima rasta kamatnih stopa, postavlja se pitanje da li je taj nivo duga održiv i koliko će iznositi do kraja godine. Predstavnici opozicije ističu da je na poslednjoj sednici Skupštine Srbije izglasano novo zaduživanje od 577,5 miliona evra, a da bi na dnevni red tek trebalo da dođu i zajmovi od 704,2 miliona evra čime će se dug povećati za 1,3 milijarde evra. Takođe tvrde da se s podacima o zaduženju manipuliše.
U međuvremenu, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP u drugom kvartalu ove godine je u odnosu na isti period 2022. iznosio 1,7 odsto.
I dok ekonomista Miladin Kovačević kaže da je dug Srbije svakako održiv kako sada stvari izgledaju, jer je daleko ispod granica Mastrihta od 60 odsto BDP-a, Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta navodi da je najopštija ocena da Srbija niti je prezadužena zemlja u ovom trenutku, ali da nije ni u tako dobroj situaciji jer je dug veći od 50 odsto BDP zapravo za nas visok i situacija će biti sve teža u narednim godinama zbog naglog rasta kamatnih stopa.
Zamislite da zarađujete i da vam je prihod pet dinara i zamislite da dugujete, takođe, pet dinara. Dakle, u velikom ste problemu. Zaradite pet dinara, sve što ste zaradili vratite zbog duga i ostaje vam apsolutno ništa. Zamislite situaciju da zarađujete 10 dinara, a da vam je dug ostao isti – pet dinara. Dakle, 10 ste zaradili, pet ste vratili, ostaje vam pet. Zamislite da zarađujete 1.000 dinara, a neka bude isto da je 50 odsto dug, vraćate 500 dinara duga, ali vam je ostalo 500 dinara. Dakle, BDP Republike Srbije 2012. godine bio je 33,4 milijarde evra. Prošle godine je prešao cifru od 60 milijardi. Ove godine će biti 68 milijardi evra, a naš udeo javnog duga u BDP na današnji dan je 51,7 odsto. U petak, s obzirom na to da nam dospeva jedna obveznica iz 2016. godine, kada vratimo tih čak 95 milijardi dinara, imaćemo udeo javnog duga u BDP 50,5 odsto. Dakle, skoro 50 odsto u odnosu na nivo Mastrihta koji je 60 odsto, u odnosu na prosek EU koji je 95 odsto, u odnosu na ostale i velike razvijene zemlje u odnosu na nas, i Francuska, i Nemačka itd. koje su 120, 130, 150, Italija itd", ilustrovao je ministar finansija Siniša Mali stanje javnog duga u Srbiji.
"Projekcija se može održati"
Kovačević kaže da je udeo javnog duga sada došao na 50,5 odsto BDP, a projektovan je sa stopom rasta od 2,5 odsto prilikom donošenja budžeta.
"Čini mi se da se ta projekcija može održati, jer u prvom kvartalu imamo rast od 0,7 odsto, ali zato u drugom kvartalu imamo značajno jači rast, veći nego što smo očekivali. Za celu godinu bismo mogli očekivati da se taj rast smesti negde do 2,5 odsto. U ovom trenutku ne može se precizno reći koliko će to tačno biti do kraja godine, ali u svakom slučaju to je projekcija na osnovu koje je moguće proračunati udeo javnog duga", rekao je Kovačević za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Slobodan Minić, međutim, smatra da je u javnosti prisutno dosta konfuzije oko kretanja javnog duga i zaduživanja, navodeći da se nivo javnog duga ne gleda od dana do dana kada se zemlja nešto zaduži ili vrati i da se onda tu tumači da li je dobro ili loše.
"Najopštija ocena je da Srbija niti je prezadužena zemlja u ovom trentuku, ali nismo baš ni u tako dobroj situaciji jer je dug preko 50 odsto BDP zapravo za nas visok i situacija će biti sve teža u narednim godinama zato što smo imali nagli rast kamatnih stopa zbog čega finansiranje duga od više od 50 posto BDP pre nekoliko godina neće biti isto kao i ono što će biti za nekoliko godina", kaže Minić za Euronews Srbija.
Govoreći o očekivanjima u ovoj godini, Minić je rekao da će planirani deficit biti tri odsto manji i da Fiskalni savet očekivanu vrednost duga na kraju godine projektuje na oko 54 odsto BDP-a, kao što je i projekcija Ministarstva finansija.
"Niti je to uvod u novu krizu niti je to nešto čime bi mi trebalo da budemo preterano zadovoljni, dug bi trebalo da bude nešto manji. Što se tiče BDP-a, postoji još jedna konfuzija u javnosti. Nama u ovom trenutku i u prethodne dve godine od kako je krenula ova epizoda visoke inflacije, mnogo manji realni rast BDP pomaže da držimo pod kontrolom tu relativnu veličinu javnog duga", rekao je Minić.
"Inflacija obezvređuju neke stare obaveze"
Miroslav Aleksić iz Narodne stranke za Euronews Srbija ocenjuje da je sasvim sigurno da će do kraja godine javni dug narasti na oko 38 milijardi evra.
"Jesmo vratili 800 miliona, ali smo nedelju dana pre toga doneli odluku za novih milijardu i 300 miliona kroz nekih 12 ili 13 ugovora, tako da je trenutno stanje javnog duga nekih 35 milijardi evra. Do kraja godine će to sasvim sigurno i izvesno narasti na nekih 38 milijardi. Najbolje se to vidi kada se pogleda javni dug po glavi stanovnika koji je danas 5.400 evra, a 2012 je bio 2.100 evra", naveo je Aleksić.
Kovačević je rekao da Srbiji ne preti problem održivosti duga i kada se makroekonomska stabilnost gleda u perspektivi sa određenim scenarijima rasta i razvoja bez obzira na to što trenutno u evrozoni i EU vladaju recesioni impulsi.
Povezane vesti
"Da uporedimo samo taj indikator - u evrozoni dug doseže negde 91 odsto BDP, sa kraja prvog kvartala i tada je naš dug bio negde 51 odsto, sad je - čuli smo - 50,5 odsto. Tu su važniji neki drugi indikatori, gledajući budžet i to tekuće zaduživanje važnije je sagledavati udeo budžetskog deficita u BDP-u. Međutim, kada slušamo od opozicije da će se Srbija zadužiti nekih 1,3 ili 1,4 milijardi evra u ovoj godini - to je dinamički aspekt javnih finansija. Nominalno zaduženje nije indikator niti stanja duga niti održivosti duga", rekao je Kovačević.
Minić ističe da će Srbija imati rast BDP-a do dva posto i da je prosečna inflacija oko 12 odsto, što znači da taj nominalni BDP raste 14 odsto.
"Upravo taj nominalni BDP se stavlja u odnos sa veličinom zaduženosti koju trenutno imamo, i zapravo vidimo da je mnogo veći uticaj same inflacije od realnog rasta BDP-a. I to jeste jedna od stvari naglog povećanje cena, to donosi ubrzanje inflacije. Ona je loša po mnogo čemu za ekonomiju, ali za nivo javnog duga ona postiže da se obezvređuju neke stare obaveze. Ovo što vidimo kako je krenulo ubrzanje inflacije jeste da nam inflacija pomaže da taj dug ostane na relativno stabilnom niovu, mnogo više nego realni rast BDP-a", rekao je Minić.
Kovačević je naveo da je procena ušteda u ovoj godini oko 650 miliona evra za koliko se otprilike onda uvećalo davanje za poljoprivredu, planirano vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru.
"Sve to doseže opet negde tih oko 600 miliona evra, govorim o grubim ciframa, ali planirani deficit se neće promeniti i ostaće na 3,3 odsto ili će biti nešto manji čak. Stabilnost javnih finansija se mora gledati preko tog deficita, a sad kakav je bilans zaduživanja i otplate u datoj godini, on se uvek poklapa, zapravo taj saldo se poklapa sa deficitom prihoda i rashoda budžeta i to nije relevantno pominjati u kontekstu ni stanja ni održivosti javnog duga", rekao je Kovačević.
Deo novih obaveza, odnosno pozajmica koje su izglasane u parlamentu uglavnom se odnose na infrastrukturne projekte, a na čekanju su zakoni koji se odnose na nove kredite za "zeleni rast" i nauku. Na pitanje koliko su opravdana nova zaduživanja i pod kojim uslovima se uzimaju krediti, Minić je naveo da je se javni dug jedino potpuno opravba ako se država zadužuje za infrastrukturne projekte, odnosno za nešto što će u narednom periodu moći da generiše rast.
Minić: Oprezno sa zaduživanjem
"Mi u Fiskalnom savetu smo imali primedbe kada se država zadužuje za jednokratne pomoći i slične stvari koje nemaju efekta na dugoročno povećanje privrednog rasta, a svakako se zadužujemo za to", rekao je Minić.
On je naglasio da treba biti oprezan i sa dugom od 50 odsto za zemlju koja je na nivou razvoja kao Srbija i to zbog kamatnih stopa.
"U prethodnim mesecima smo mogli da vidimo da su neki institucionalni krediti već reda veličine pet, šest ili sedam odsto, to je euribor plus neka fiksna marža. Setimo se da se pre tri godine država zaduživala po stopama jedan, dva odsto na međunarodnom finansijkom tržištu. To više nisu jeftine pare i neophodno je birati projekte od aposlutnog priorteta, jer je sada kamata dovoljno visoka da ne možemo baš da radimo sve što hocemo. Neophodno je fokusirati se na ono što je bitno, najkorisnije ili za građane ili za ekonomiju i onda eventualno preispitati čitavu strategiju da li je možda tu nešto i nepotrebno", kaže Minić.
On navodi da Srbija nije jaka kao zemlje na koje se odnosi kriterijum iz Mastrihta i da je prethodno fiskalno pravilo bilo postavljeno na gornjoj granici od 45 odsto BDP-a.
Prema njegovim rečima, ranije su postojala istraživanja da je za zemlje u usponu kao što je Srbija oko 50 odsto BDP nešto oko čega treba već vlada da se zapita da možda zakoči rast tog duga.
"Onda se desio period da smo na svetskom nivou imali vrlo niske kamatne stope i činilo se da i tih 50 i 60 odsto za zemlju poput Srbije više ne predstavlja problem. I zaista su naši rashodi za kamate počeli da padaju kao procenat BDP bili su 1,5 odsto u 2022. Sad se sve vraća na staru normalnost, da imamo kamate pet, šest ili sedam odsto, što znači da se onda i naša gornja granica održivosti opet vraća na tih 50-ak odsto, zbog čega tvrdimo - ovo nije nizak nivo za Srbiju. Sve više od 50 odsto, posebno u ovom svetu sa višim kamatnim stopama, može da poveća rizik od pojave neke krize u slučaju da se desi neka nepredviđena okolnost", rekao je Minić.
Komentari (0)