"U ovom trenutku se gradi sigurno pet velikih": Kondominijumi sve traženiji, kakva je budućnost takvih projekata
Komentari
21/06/2025
-19:09
Izgradnja kondominijuma je trend koji je počeo u Beogradu pre nekoliko godina. Kupci takvih premium projekata su dosta sofisticiraniji u zahtevima, pa tako sami investitori nastoje da zadovolje potrebe modernog kupca, ali i da zarade jer kvadrat nekretnine u tom prostoru mogu da prodaju po ceni većoj od tržišne. S obzirom na osnovne paramentre ponude i tražnje i to da je u prethodne tri godine krenulo dosta da se gradi takav koncept, samim tim se od strane investitora prepoznaje jaka tražnja, kažu upućeni.
Kondominijum je zatvoren koncept stanovanja je u okviru takvih projekata manje-više stanari imaju sve ono što im je potrebno za svakodnevne aktivnosti.
"Od lokala kao su prodavnice, pekare do vrtića, igraonica za decu, parkova, sve ono što vam je potrebno da bi vam dan izgledao tako da ne morate da izađete iz tog koncepta", rekao je za Euronews Srbija Izvršni direktor City Expert Miloš Mitić.
U jednom trenutku takvih je bilo dva ili tri projekta na nivou Beograda koji su uglavnom izgrađeni od strane izraelskih kompanija, kao prvi kondominijumi u gradu.
"Nakon toga, polako je krenulo da se otvara tržište. U ovom trenutku se gradi sigurno pet velikih kondominijumskih koncepta", rekao je Mitić.
Gde se grade?
Trentuno se kondominijumi grade na atraktivnoj lokaciji, s tim što se trend pomera i na lokacije van centra Beograda.
"S obzirom na to da se radi o skupljim kvadratima, uglavnom je to Novi Beograd, Stari grad i urbani deo Vračara. Cena kvadrata je od 3.500 evra, pa naviše, ide i do 6.000 ili 7.000", rekao je Mitić.
Povezane vesti
On kaže da je najveći takav koncept definitivno Beograd na vodi, ali da pored toga kondominijuma ima u Kneza Miloša, na Dorćolu i Novom Beogradu.
"Central Garden u centru grada je preteča kondominijumskog zatvorenog sistema. On je takođe građen od jedne izraelske kompanije", rekao je Mitić.
Prema njegovim rečima, izgradnja kondominijuma je evidentno popularna i traženi su s obzirom da se veliki kapital sliva u takav koncept.
"Usled diversifikacije tražnje, takav koncept će u budućnosti sigurno biti popularan i van centralnih opština, kako bi bio dostupniji prosečnom kupcu. Očekujemo takve koncepte i na teritoriji krajnjeg dela Voždovca, Mirijeva, možda čak i dela preko Pančevačkog mosta - Krnjača, Borča, Ovča. U Jakovu je trenutno jedan aktuelan projekat koji je kondominijum. Ono što je potencijalno je da će se kondominijum prilagoditi shodno lokaciji. Nećete moći da postavite cenu kvadrata u krajnjem delu Voždovca kao što možete na Vračaru, samim tim će i materijalizacija biti shodno tome prilagođena", rekao je Mitić.
On je napomenuo da se u nekom narednom periodu očekuje popularizacija kondominijuma u vidu kuća, odnosno tog zatvorenog koncepta naselja.
profimedia
"Neće se graditi stanovi nego kuće zatvorenog tipa, što je generalno pogodno za obode Beograda, ne toliko za sam centar, tako da očekujemo da se to razvije, taj krajnji deo Voždovca, deo oko Avale, Kosmaja, deo posle Krnjače, Jakovo, deo Surčina, krajnji deo Zemuna. To su sve pogodne lokacije gde imate veliku površinu za građenje kondominijumskog koncepta sa tipom ne stanova nego kuća", rekao je Mitić.
Koliko je skuplji kvadrat u kondominijumu?
Kondomonijumi imaju različitu strukture, a Mitić kaže da je reč o projektima sa više od 300 stanova, kao i da se shodno lokaciji i radi projekat.
Povezane vesti
"U svakom slučaju se gleda da taj stan bude najtraženiji mogući zbog dinamike prodaje. Možemo da izdvojimo stan od 43 kvadrata sa jednom spavaćom sobom, što je verovatno najtraženiji stan i kod investicionih kupaca i kod kupaca koji stan kupuju da bi u njemu živeli. Svi ti projekti koji imaju više od 300 stanova koji se grade u ovom trenutku, grade se u obliku kondominijuma, tog zatvorenog koncepta, sa lokalima, poslovnim prostorima. Teško ćete naći projekat koji je na tom nivou veliki, preko 300 stanova, a da se ne gradi u obliku kondominijuma, jer to je ono što zahteva trenutni kupac", rekao je Mitić.
Na pitanje koliko je kvadrat nekretnine skuplji u kondominijumima u odnosu na novogradnju sa manjim brojem stanova, Mitić objašnjava da ne može u potpunosti da se porede te dve stvari.
Navodeći Novi Beograd kao primer, on kaže da se u toj opštini uglavnom grade veći projekti i da trenutno nema projekta sa oko 20 stanova, pa u tom smislu nije za poređenje.
"Ali, ako uzmete jednu zgradu koja je u okviru kondominijuma, koja je na Novom Beogradu i koja ima 300 i više stanova, odnosno više od 40.000 kvadrata i poredite sa jednom manjom zgradom na Novom Beogradu, sigurno oko 10 odsto dobijete višu cenu kod kondominijuma", rekao je on.
Mitić navodi da svi ti veliki projekti koji se trenutno grade u okviru tog zatvorenog koncepta i sa svim dodatnim sadržajima, mogu da se razlikuju u pogledu dodatnog sadržaja.
"Da li u okviru takvih projekata imate pekaru, prodavnicu, teretanu ili je to još više razvijenije i u okviru projekta imate saune, bazene i neke još dodatne sadržaja. Na tim dodatnim sadržajima možete da dobijete još malo veću cenu. Naravno, to zavisi i od same lokacije i to je uglavnom popularno kod premium lokacija gde kupac zahteva i taj viši standard i spreman je da plati više. Vi onda imate i mnogo veći trošak budućeg kupca na mesečnom nivou, jer ponovo svi ti dodatni sadržaji moraju da se finansiraju od strane svih stanara", rekao je Mitić.
Kako se kreću cene kvadrata u Beogradu
Starogradnja već godinu i po dana stagnira sa cenama, ali je kvadrat nekretnine u novogradnji poskupeo.
Navodeći da novogradnja ima malo ubrzan trend rasta koji je jači nego starogradnja, Mitić kaže da je u prethodnom periodu cena kvadrata u novogradnji povećana od sedam do 10 odsto.
"Trentuno ako govorimo o opštem tržištu, govorimo o stabilizaciji i ne govorimo o rastu. Govorimo o jednoj ravnoj liniji koja isto može da bude pozitivna. Tržište funkcioniše, ima tražnje, ali u ovom trenutku se odvijaju transakcije, da kažem, one realne. Nemate iznad prosečnih transakcija ili su one vrlo retke, tako da se i dalje prodaju nekretnine, ali se prodaju po realnoj ceni. U jednom trenutku, pre nekoliko godina, mogli ste da izađete iznad tržišta i da vrlo brzo prodate nekretninu. U ovom trenutku morate da se prilagodite tržišnim okolnostima i da sagledate šta je ono što je realno na tržištu i prodaćete sigurno. I investitore treba da sagledaju mnogo dublje projekat, da se prilagode tržišnoj tražnji i da baš zbog toga ponude nešto više u odnosu na konkurenciju da bi imali dinamiku prodaje koja je zadovoljavajuća", rekao je Mitić.
Prema njegovim rečima, cena kvadrata na obodu Beograda je od 2.000 do 2.500 evra.
"To je Mirijevo, krajnji deo Zvezdare, krajnji deo Voždovca, deo posle Pančevačkog mosta, Surčin, krajnji deo Zemuna. Ispod 2.000 evra može da se nađe u još udaljenijim delovima Beograda, generalno pričamo onda o starogradnji. Od 3.000 do 3.500 evra je realno da se nađe neki kvadrat koji je na već malo ozbiljnijim lokacijama, i ne pričamo i dalje o kondominijumima, pričamo o pojedinačnim zgradama na relativno atraktivnim lokacijama u gradu. U ovom trenutku ima dosta ekstremnih projekata sa visokim sadržajem, visokim kvalitetom koji se kreću od 4.000 pa i do 7.000 po kvadratu. To su uglavnom Novi Beograd, Stari grad i Vračar", rekao je Mitić.
Komentari (0)