Gradnja i dalje cveta, stižu novi kvadrati: Kakve će biti cene i kakva je računica za ulaganje u nekretnine

U Srbiji su u januaru 2026. izdate 1.604 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najviše se gradi u Beogradu koji se i dalje razvija. Upućeni kažu da postoje delovi grada gde deluje da je sve betonirano, ali da je to urbanistički razvoj koji prati sve metropole. Da tržište traži još kvadrata kaže za Euronews Srbija urednik sajta "Kamatica" i autor modela "investiram na kvadrat" Dušan Uzelac. Postavlja se pitanje kakve se cene kvadrata mogu očekivati s obzirom na to da je ponuda sve veća.

Uzelac navodi da nekretnine kao industrija ne mogu da stanu, da mogu da se dese samo oscilacije upravo po tim varijacijama po pitanju građanskih dozvola. 

On je naveo da se dešava da se izdvajaju i lokacijski delovi Beograda gde je znatno skuplji kvadrat, ali da postoje delovi grada gde je taj kvadrat i dalje umeren i normalan.

Uzelac kaže da je tržište nekretnina i dalje u nekoj razvojnoj fazi, naglašavajući da se novac iz nekretnina uvek vraća u nekretnine. 

"To ujedno znači da će to tržište samo rasti u perspektivi", dodaje on.

Inflacija će, kaže on, obezbediti konstantu propadanja novca, pa će neki kvadrat koji sada vrednujemo 3.000 evra samo zbog inflacije za dve godine biti 3.300 evra.

"Za kupca nekretnina se to ogleda kao poskupljenje kvadrata, u suštini to je samo pad vrednosti novca kojim se taj kvadrat meri, pa je zato ta cena veća. Ali nema osnovanih razloga da cena ide niže dokle god tržište traži te kvadrate", rekao je Uzelac.

"Građani jedino veruju cigli i betonu"

Uzelac kaže da je srpska slamarica mitsko biće i da niko ne zna kako izgleda, ali da svi pretpostavljaju da je ogromna.

"Poslednje procene su da je to nekih 15-16 milijardi evra. Znači, ogroman iznos koji je pod pritiskom inflacije kao Sneško Belić na suncu", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, investiranje ima tri osnovna zakona. 

"Prvi je da se novac ne izgubi, drugi je da prinos bude bar na stopi inflacije, a treći je i da bude više od njega. To je onako po prioritetu, da se novac ne izgubi, da ne degradira pod pritiskom inflacije i da trči brže od pokretne trake na kojoj stoji", rekao je on.

Tanjug/Amir Hamzagić

U odsustvu nekih investicionih opcija, odnosno tržišta kapitala u Srbiji gde bi građani mogli da investiraju svoja sredstva u berzu i investicione fondove, Uzelac kaže da se ulaganje uvek svodi na nekretnine. 

Navodeći strah i nepoverenje da se uđe u investiranje, sagovornik Euronews Srbija je rekao da zbog toga građani jedino veruju "cigli i betonu".

I građani koji nemaju novac za celu nekreretninu imaju mogućnost da investiraju određenu sumu u kupovinu jednog kavdrat po modelu " investiram na kvadrat" koji postoji godinu i po dana. 

Taj model, kako kaže Uzelac, omogućava da i sa manjim iznosima građani mogu da postanu uslovno rečeno građavinski investitori.

"Oni su bukvalno u projektu proizvodnje nekretnina i iako je to samo delić te nekretnine, u smislu jednog kvadrata ili jedne garaže, garažnog mesta, njihova relacija sa profitom je upravo ona koju imaju svi koji investiraju u stanogradnju. Znači, građani faktički finansiraju proizvodnju nekog proizvoda i kasnije profitiraju od prodaje tog proizvoda", rekao je on.

U okvoru tog modela za sada postoje dva projekta koji nude mogućnost za ulaganje. 

Kakva je računica

Prvi projekat u okviru modela "investiram na kvadrat" je u toku i prvi presek stanja sledi krajem ove godine.

"Najprostija računica u ovom modelu jeste da se aktiviraju projekti koji mogu da donesu finansijeru profit bar 10 odsto godišnje", rekao je Uzelac.

U prvom projektu je cena investicionalnog kvadrata bila 1.862 evra, a Uzelac kaže da su u drugom projektu umesto investicionalnog kvadrata ponudili kupovinu investicione garaže koje su krupnije jedinice.

"Cena je bila 14.250 evra za garažno mesto, a ono će se prodavati po minimum 20.000 evra. To je neka računica koja nam je dala naša analiza i tu je već onda i predvidiv profit na tih 14.250 evra za dve godine trajanja projekta", rekao je on. 

On je najavio da će za sledeći projekat opet biti ponuđeni investicioni kvadrat. 

"Cela platforma investiram.rs je tako i zamišljena, kao investicioni butik u koji vi dođete, vidite nešto vam odgovara, nešto ne odgovara. Zapravo, predlažem građanima načine za investiranja, pa ko kako se oseća, voli i želi neka isproba to investiranje", rekao je Uzelac.