Najnižu imaju Albanci, a ko ima najvišu? Prosečna penzija u jednoj evropskoj državi skoro 3.000€

Penzije su glavni izvor prihoda za starije osobe u Evropi, prema izveštaju OECD-a "Penzije na prvi pogled 2023". U mnogim evropskim zemljama, javni transferi, kao što su državne penzije i beneficije, čine preko 70 odsto ukupnog ekvivalentnog bruto prihoda domaćinstava starijih odraslih osoba, a u nekim slučajevima prelaze 80 odsto.

Dakle, kolike Evropljani primaju penzije? Koliki je prosečni izdatak za penzije po korisniku? I kako se nivoi penzija upoređuju širom Evrope kada se prilagode kupovnoj moći?

Prema Eurostatu, u 2022. godini, prosečni izdatak za penzije po korisniku za starosne penzije iznosio je 16.138 evra u EU. To je približno 1.345 evra mesečno kada se podeli na 12 meseci.

Raspon se kretao od 3.611 evra u Bugarskoj do 31.385 evra godišnje u Luksemburgu unutar EU. Kada se uključe zemlje EFTA i kandidati za EU, raspon se proširuje - od 1.648 evra u Albaniji do 35.959 evra na Islandu.

Prosečna starosna penzija po korisniku takođe je premašila 30.000 evra u dve nordijske zemlje: Norveškoj i Danskoj. Bila je takođe značajno iznad proseka EU u Švedskoj (22.436 evra) i Finskoj (21.085 evra).

Kandidati za EU imaju najniže penzije

Pored Albanije, zemlje kandidati za EU imaju najniže prosečne penzije. To uključuje Tursku (2.942 evra), Bosnu i Hercegovinu (3.041 evro), Srbiju (3.486 evra) i Crnu Goru (3.962 evra). Crna Gora se rangira tek iznad Bugarske, ali samo za malu razliku. Ovo su godišnje cifre, ne mesečne, što pokazuje širok jaz između najnižih i najviših nivoa penzija u Evropi.

"Velika četvorka" EU rangirana je uzastopno, sve iznad proseka EU. Italija je imala najvišu prosečnu penziju među njima sa 19.589 evra, praćena Francuskom 18.855 evra, Španijom 18.100 evra i Nemačkom 17.926 evra.

Prosečne cifre penzija pokazuju takođe da postoji jaka podela na Istok i Zapad, pri čemu Zapadna i Nordijska Evropa nude mnogo veće beneficije za penzionere. Južnoevropske zemlje generalno prolaze bolje od istočnih, ali i dalje zaostaju za Severnom Evropom. Najlošiji rezultati su koncentrisani na Balkanu i Istočnoj Evropi, posebno među zemljama kandidatima za EU.

A kupovna moć?

profimedia

Nejednakosti u prosečnim penzijama su značajno manje kada se mere u standardima kupovne moći (PPS) u poređenju sa nominalnim vrednostima.

Na primer, unutar EU, odnos između najviše i najniže prosečne penzije je 8,8 u nominalnim vrednostima, ali pada na 3,5 u standardima kupovne moći, odražavajući razlike u troškovima života.

U EU, prosečni izdatak za penzije po korisniku kretao se od 5.978 PPS u Slovačkoj do 21.162 PPS u Austriji.

Kada se uključe zemlje van EU, Albanija je imala najnižu cifru od 3.019 PPS.

Turska se značajno bolje rangirala u smislu PPS-a, sa 8.128 PPS — postavljajući se iznad nekoliko država članica EU.

Sve nordijske zemlje su iznad proseka EU u pogledu potrošnje na penzije, a neke se rangiraju među najvišim u Evropi.

Penzije pale u tri zemlje u 2022. godini

U evrima, prosečna penzija je pala samo u tri zemlje u 2022. u poređenju sa 2021. godinom - i to za manje od 5 odsto. To su bile Turska, Irska i Grčka.

U Turskoj, pad je prvenstveno bio zbog oštrog pada vrednosti nacionalne valute, što je uticalo na vrednost penzija u evrima.

Nasuprot tome, Bugarska je zabeležila najveći porast od 33 odsto, praćena Češkom sa 16 odsto.

Rast penzija je takođe premašio 10 odsto u Letoniji, Litvaniji, Crnoj Gori i Rumuniji.

Da li su penzije dovoljne?

profimedia

Prema Izveštaju o adekvatnosti penzija za 2024. godinu, koji su zajednički pripremili Evropska komisija i Odbor za socijalnu zaštitu, zemlje EU preduzimaju dalje korake za očuvanje adekvatnosti, ali buduća adekvatnost ostaje pod pritiskom.

Rizik od siromaštva i socijalne isključenosti među starijim osobama nastavlja da raste od 2019. godine, uglavnom zbog povećanja relativnog siromaštva u prihodima.

U 2022. godini, više od jedne od pet osoba starijih od 65 godina u EU - dakle, oko 18,5 miliona pojedinaca, bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Ovaj broj raste zbog porasta stope siromaštva i starenja stanovništva.

Širom većeg dela Evrope, prihod od penzija znatno je niži od zarada pre penzionisanja. Ovaj jaz otežava mnogim starijim odraslim osobama da održe svoj životni standard nakon što prestanu da rade.

Žene primaju znatno manje penzije

Izveštaj pokazuje i da se starije žene suočavaju sa većim rizikom od siromaštva nego muškarci u svakoj zemlji EU. U proseku, žene u EU primaju 26,1 odsto manje penzije nego muškarci, a 5,3 odsto žena ne prima nikakvu penziju.

Ovaj jaz je ukorenjen u rodnim razlikama u platama, kraćim ili prekinutim karijerama i većoj učestalosti rada sa nepunim radnim vremenom među ženama.