Egzodus milijardera: Zašto najbogatiji ljudi planete "beže" iz Londona?

London, grad koji je decenijama funkcionisao kao sigurno utočište za svetske milijardere, sada se suočava sa novom realnošću - deo superbogataša sve više gleda ka Monaku, Dubaiju, Švajcarskoj, Italiji, pa čak i Grčkoj. Ukidanje povoljnog poreskog statusa za strance (non-dom) od strane nove laburističke vlade, promene u oporezivanju nasledstva i strah od novih nameta na imovinu, ponovo su otvorili veliku debatu u Velikoj Britaniji: da li bogataši zaista masovno beže ili je reč o dobro organizovanom pritisku na vladu?

Prema analizi britanskog Gardijana, stanovnici Velike Britanije čija se ukupna imovina procenjuje na oko 121 milijardu funti napustili su zemlju ili su znatno olabavili veze sa njom otkako su laburisti preuzeli vlast 2024. godine. Ovaj iznos predstavlja više od polovine ukupnog bogatstva milijardera koji su povezani sa Velikom Britanijom.

Najnoviji, i možda najzvučniji odlazak je onaj Dejvida Rubena, jednog od najbogatijih ljudi u Britaniji. Ovaj 88-godišnji magnat u sektoru nekretnina i suvlasnik fudbalskog kluba Njukasl Junajted, koji zajedno sa bratom Sajmonom poseduje bogatstvo procenjeno na gotovo 28 milijardi funti, navodno je napustio Ujedinjeno Kraljevstvo i preselio se u Monako. Zvanična objašnjenja nisu data, ali se porez smatra glavnim razlogom.

Masovni odlazak ili izolovani slučajevi?

pexels.com/Gonzalo Facello

Ruben nije jedini. Među onima koji su otišli ili smanjili svoje prisustvo u Britaniji pominju se i industrijski magnat Lakšmi Mital, suvlasnik Aston Vile Nasef Saviris i brodovlasnik Džon Fredriksen. Ser Džim Retklif, vlasnik kompanije Ineos, koji je svoju poresku rezidentnost prebacio u Monako još 2018. godine, izjavio je da potpuno razume zašto bogati napuštaju Britaniju, ističući da je zemlja "u padu" i da na bogatstvo gleda sa sumnjom.

U centru pažnje je odluka ministarke finansija Rejčel Rivs da ukine takozvani non-dom režim. Ovaj sistem je decenijama omogućavao bogatim rezidentima Velike Britanije da plaćaju porez samo na prihode ostvarene unutar zemlje, čime je London privlačio ogromno bogatstvo. Ipak, kritičari su ga godinama unazad osuđivali kao skandalozan poreski izuzetak koji favorizuje najmoćnije.

Ova debata nije samo računovodstvena, već duboko politička. S jedne strane, predstavnici tržišta i finansijski savetnici upozoravaju da su milijarderi izuzetno mobilni - mogu brzo da promene državu, povlačeći sa sobom kapital, potrošnju i radna mesta. Finansijski stručnjak Ben Goldsmit to je surovo formulisao: "Kako će se finansirati javne usluge ako zemlja protera one koji plaćaju najveće poreze?".

S druge strane, mnogi osporavaju narativ o "masovnom egzodusu". Arun Advani, uticajni stručnjak blizak laburistima, tvrdi da je mobilnost među milijarderima oduvek bila visoka, te da pojedinačni, medijski ispraćeni odlasci ne dokazuju nužno promenu trenda.

Još oštriji je bio multimilioner Dejl Vins, koji je najavio da ostaje u Britaniji i poručio superbogatima da "prestanu da kukaju". Prema njegovim rečima, poreski sistem je i dalje izuzetno povoljan za bogate, pun olakšica, izuzeća i rupa u zakonu.

London i dalje ima svoje adute

pexels.com/Ivan Aguilar

Ipak, slika nije crno-bela. Neki milijarderi ne planiraju da idu nigde. Deniz Kouts, osnivačica kladionice bet365, čije se bogatstvo procenjuje na 8 milijardi funti, ne pokazuje nameru da napusti zemlju. Džon Kodvel, osnivač kompanije Phones4U, takođe je potvrdio da ostaje britanski poreski obveznik. Zanimljiv je i slučaj Džejmsa Dajsona, koji se našao na udaru kritika kada se 2019. preselio u Singapur nakon što je podržao Bregzit, ali se 2021. godine vratio i nastavio da investira u Britaniji.

London, na kraju krajeva, nije potpuno izgubio svoj sjaj. Akteri na tržištu luksuznih usluga tvrde da superbogati i dalje troše, žive i kreću se u britanskoj prestonici. Kultura, vrhunski restorani, umetnost, prestižne škole i međunarodni ugled grada ostaju snažne prednosti koje Monako ili Dubai ne mogu lako da iskopiraju.

Pravi problem, ističu poreski savetnici, jeste neizvesnost. Bogataši ne reaguju samo na visinu poreza, već pre svega na to da li mogu dugoročno da predvide sistem u kojem će živeti i investirati. Zbog toga se sve češće raspituju za prebacivanje poreske rezidentnosti u zemlje poput Dubaija, Grčke, Italije, Monaka i Švajcarske.

Paradoks je da se Velika Britanija sada suočava sa pitanjem koje muči mnoge razvijene ekonomije: Kako pravedno oporezovati veliko bogatstvo, a ne oterati ga? Odgovor nije jednostavan, ali jedno je sigurno - London, nekada podrazumevana prestonica svetskih superbogataša, više se ne smatra jedinim i logičnim izborom.