Inflacija u evrozoni dostiže rekordne nivoe - kakve su prognoze za Srbiju i do kada će cene rasti

Komentari

Autor: Zlatica Radović

31/01/2022

06:58

Inflacija u evrozoni dostiže rekordne nivoe - kakve su prognoze za Srbiju i do kada će cene rasti - Copyright Profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

I analitičari i bankari očekivali su da je inflacija privremenog karaktera i predviđali su pad cena početkom ove godine, ali se sada vidi da su prognoze o njenom usporavanju u januaru, ipak bile preuranjene.

Inflacija predstavlja glavobolju za sve evropske zemlje, jer je na godišnjem nivou u evrozoni u decembru dostigla novi maksimum od pet odsto, dok je većina analitičara očekivala da će se usporiti na 4,7 odsto. U nekim zemljama, poput Velike Britanije, je dostigla nivo koji nije zabeležen duže od tri decenije, dok je u Poljskoj sa rastom cena od 8, 6 odsto oboren dvadesetogodišnji rekord. Globalnu inflaciju je, kako su više puta isticali ekonomisti, "uvezla" i Srbija, pa će i njen dalji tok u Evropi neminovno uticati i na situaciju u našoj zemlji.

Energenti su i dalje najznačajniji faktor u porastu cena, pošto su u Evropi povećane 26 odsto na godišnjem nivou. Dobra vest je, ipak, što je osnovna inflacija, koja isključuje promenljive faktore kao što su hrana, alkohol i duvan, a koju pomno prate kreatori politike Evropske centralne banke (ECB), ostala stabilna na 2,6 odsto.

Rekordna inflacija u evrozoni veliki je izazov za Evropsku centralnu banku, koja uprkos svim analizama još ne najavljuje promene u monetarnoj politici u vidu podizanja kamatnih stopa. Američke Federalne rezerve (FED) su na povećanje inflacije odgovorile naznakama da će verovatno povećati svoju ključnu kamatnu stopu tri puta ove godine, a prognoze su da bi se to prvi put moglo dogoditi u martu.

Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva je nedavno izjavila da su sve države 2020. godine imale slične monetarne politike, jer su se svi borili sa istim problemom - ekonomijom u zastoju, ali da su sada ekonomske prilike u zemljama veoma različite. Ona je tokom obraćanja na Davos Agendi izjavila da bi povećanje kamatnih stopa koje je najavio FED moglo da bude "hladan tuš" za ionako slab ekonomski oporavak određenih zemalja.

Kako će situacija u evrozoni uticati na Srbiju?

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović kaže za Euronews Srbija da je prošle godine, kada je došlo do rasta inflacije u Evrozoni, SAD i drugim velikim ekonomijama na početku bio dominantan stav da je ona privremena i da je pre svega uzrokovana privremenim šokovima na strani ponude, od energetske krize do problema u funkcionisanju lanaca snabdevanja.

"Međutim, činjenica je da je bio potcenjen uticaj faktora na strani tražnje, odnosno da su velike centralne banke kao što su FED, Evropska centralna banka, Banka Engleske i Banka Japana, dugi niz godina vodile snažnu ekspanzivnu monetarnu politiku, koja se dodatno povećala tokom pandemijske krize kao odgovor dela država na nju. Zapravo to je dovelo prethodnih godina do snažnog povećanja količine kapitala koji je u opticaju i do obaranja opštih kamatnih stopa", objašnjava Ranđelović.

To je, kako navodi, s jedne strane bilo veoma povoljno i za građane i za privredu i delovalo je podsticajno na rad privrede, ali se sad ta već velika količina novca u opticaju odražava polako i na strani tražnje, odnosno kroz povećanju tražnju dovodi do rasta cena.

On ukazuje da sve otvorenije i predstavnici evropskih centralnih banaka govore i o tom spektu inflatornih pritisaka i napominje da je kao odgovor na to i Banka Engleske pre nekoliko nedelja, najavila podizanje svojih kamatnih stopa. S obzirom da to rade Američke federalne rezerve, profesor napominje da će ih verovatno i ostale velike centralne banke slediti u narednom periodu.

"To bi u nekoj srednjeročnoj perspektivi dovelo do rasta kamatnih stopa s jedne strane i do smanjenja tih inflatornih pritisaka. Rast kamatnih stopa bi se onda odrazio, ne samo na građane i privredu tih zemalja, već s obzirom da je reč o centralnim bankama velikih monetarnih sistema, to bi se verovatno odrazilo i na ukupne uslove na finansijskim tržištima, uključujući i evropske zemlje u razvoju među kojima je i Srbija", kaže Ranđelović.

NBS: Postepeni pad u drugom tromesečju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u decembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,9 odsto. Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja ove godine najverovatnije će nastaviti da se kreće oko nivoa iz decembra prošle godine. Prognoze NBS predviđaju da od drugog tromesečja može da se očekuje njen postepeni pad, dok bi u granice cilja trebalo da se vrati tokom trećeg tromesečja.

Iz NBS navode da će smanjivanju inflatornih pritisaka doprineti odluka Vlade Srbije da se preduzećima omogući da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

"Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja", navode iz NBS.

Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri, prema prognozama centralne banke, zavisiti od ishoda naredne poljoprivredne sezone. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić napominje da osim evropskih zemalja i SAD beleže rekordnu inflaciju u poslednjih 40 godina i da je to sve znak da je jedan zajednički uzrok.

"Za nas je dobro što je inflacija paralelna i u ostalim državama. Paritet kupovne moći je isti i ne utiče na vrednost naše valute", kaže profesor Grubišić.

Ministartka trgovine Tatjana Matić je danas za TV Prvu izjavila da će uredba vlade o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica ostati na snazi i posle 8. februara, odnosno da će biti produžena do maja.

"Ne ohrabruju nas izveštaji agencije UN, koji govore o globalnom tržištu, i tu se neće smirivati situacija u prvoj polovini 2022. godine. Zato smo odlučili da produžimo uredbu vlade. Ali u drugoj polovini godine očekujemo da će doći do stabilizacije tržišta, energenata i hrane. Mi smo veliki proizvođači hrane, nema razloga za brigu. Biće dovoljno hrane za naše potrebe i za izvoz", istakla je Matićeva.