Mnogima prolazi radni vek na minimalcu: Da li će oni koji ga sada primaju biti osuđeni na siromaštvo u starosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/09/2022

19:30

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Minimalna plata tokom celog radnog veka, obezbeđuje minimalnu penziju u starosti koja je sada niža od 20.000 dinara. Procenjuje se da je trenutno na minimalcu oko 400.000 zaposlenih i ukoliko se taj trend nastavi oni mogu računati na veoma skromne prinadležnosti u starosti. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da će, ukoliko se nastavi sa ovakvom politikom za 20 godina, Srbija imati "armiju" starih osoba koje žive u siromaštvu.

Analize su pokazale da je među ljudima koji danas primaju minimalni penziju najveći uticaj imao i kratak radni staž. Trenutno su u penziji oni koji su radni vek počinjali i završavali u državnim firmama, koji su rano počinjali da rade. Generacije budućih penzionera, dobar deo radnog staža provele su i u statusu rada na crno.

Procenjuje se da danas oko pola miliona starijih sugrađana ima mesečna primanja ispod 20.000 dinara, a prag siromaštva je 22.000 dinara za jednočlano domaćinstvo. Nije, međutim, lako utvrditi koliko su minimalne zarade zastupljene i koliko radnika ih prima, kao i za koliko se njihov broj povećao proteklih godina.

U Republičkom zavodu za statistiku su za Euronews Srbija rekli da ne raspolažu podatkom o broju zaposlenih koji rade za minimlac, a taj podatak nisu mogli da nam daju ni u Poreskoj upravi Srbije. Fiskalni savet je u analizi 2021. naveo podatak da minimalnu zaradu prima oko 20 odsto zaposlenih, što bi bilo oko 400.000 ljudi.

"Prema podacima o zaradama u septembru 2020. njihov broj bi bio nešto više od petine zaposlenih, a ako bismo računali 120 odsto, odnosno koliko ljudi je u rangu zarada koje su do 20 odsto veće od minimalca, obuhvatili bismo više od 30 odsto zaposlenih. To bi bilo između 400.000 i 660.000 ljudi. Mi, međutim, ne možemo da znamo da li taj broj raste, samo možemo da procenjujemo koliko ih ima. Nemamo podatke o broju zaposlenih po distribuciji zarada", ukazuje Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.

Privremeno rešenje postalo trajno

Ona napominje da se sa povećanjem iznosa minimalca, koji je trenutno oko 35.500 dinara, a o čijem iznosu za sledeću godinu ovih dana pregovaraju sindikati, poslodavci i država, povećava i broj ljudi koji primaju najniže plate.

"Jako je važno, a potpuno se zaboravlja, da je minimalna zarada našim Zakonom o radu uvedena kao izuzetak, samo u situacijama kada se poslodavac nađe u finansijskim i tehnološkim teškoćama i uvodi se odlukom na šest meseci. Međutim, kod nas to nije slučaj i čak i u javnom sektoru se dešava da zaposleni primaju najnižu zaradu mesecima i godinama. Nikako ne bi smela da se isplaćuje u tom iznosu, jer ugovorena zarada ne sme da bude u visini minimalca, niti niža. Država time krši svoje zakone, jer mnogi radnici provode radni vek na minimalcu, a tako se uvećava broj onih koji će u starosti jedva moći da prežive", tvrdi Bradaš.

Ona napominje da postoji i određen broj ljudi koji nije zanemarljiv, kojima poslodavci uplaćuju doprinose za penziono osiguranje na minimalni iznos, dok ostatak dobijaju na ruke.

"I njih čeka taj problem sa niskom penzijom, ali ljudi ne razmišljaju o tome, jer smo mi preživeli toliko stvari, da ljudi misle da je budućnost ionako neizvesna i da je bolje da bar trenutno dobiju više novca", kaže Bradaš.

Nadežda Satarić iz udruženja Amity, koje se zalaže za bolji položaj siromašnih i ranjivih ciljnih grupa, kaže za Euronews Srbija da i prosečna penzija od 30.000 dinara, za mnoge je nedostižna. Takvih će tek biti, upozoravaju u Amityju, jer sve više poslodavaca uplaćuje doprinose na minimalac, a ostatak zarade zaposleni dobija na ruke. Kao i mnogi drugi problemi, i ovaj jače pogađa žene, pa tako ne čudi da su njihove penzije u proseku 20 odsto niže nego one koje primaju muškarci.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da oni godinama ukazuju državi na problem da minimalac tokom radnog veka "vuče" minimalnu penziju u starosti.

"Država sama sebi pravi problem, jer će za nekoliko godina imati armiju ljudi koji će dobijati penzije dovoljne da plate režijske troškove i ništa više. To nije dobra politika, mora da bude veća kontrola. Imate zvanično 400.000 radnika na minimalnoj zaradi, po nama je to oko 450.000. Što je najgore taj broj se povećava, zbog korone, ekonomske krize. Mnogi poslodavci danas, zbog doprinosa, daju minimalnu zaradu, a oni koji mogu daju još na ruke radnicima da bi ih zadržali. Tom radniku računa se samo ono što je zvanično uplaćeno. Kada završe radni vek oni mogu računati na minimalnu penziju", kaže Savić za Euronews Srbija.

Podseća da je Zakonom o radu definisano da minimalna zarada može ograničeno da se isplaćuje, najviše šest meseci, a da oni koji je duže isplaćuju podležu kontroli i u krajnjoj liniji mogu da odu u stečaj ili likvidajiju, jer su po tim parametrima i zakonu nelikvidni.

"Zakon u ovoj zemlji niko ne poštuje. Imate slučajeve da ljudi ceo radni vek primaju minimalnu zaradu. Neki imaju sreću da dobijaju nešto i na ruke, drugi ne dobijaju ni to, već samo minimalnu zaradu. Veliki problem je i to što još 400.000 ljudi ima neznatno veće plate od minimalne zarade. Ako je minimalna 35.000, a vi primate 38.000 to nije nikakva razlika. To je ogroman broj ljudi koji će biti socijalni slučajevi. Već sada se suočavamo sa ogromnim brojem penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a u narednom periodu to će tek da bude ogroman problem", smatra Savić.

"Nisu uspostavljeni kontrolni mehanizmi"

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za Euronews Srbija da kontrolni mehanizmi, iz različitih razloga, nisu uspostavljeni. Navodi da jedno od razmišljanja, zašto je toliko ljudi na minimalnim zaradama, može biti i to što su minimalne plate porasle.

"U svakoj firmi imate hijerarhiju zarada. Za određene poslove radnik je na minimalcu, sledeći u hijerahiji ima 15 odsto više, naredni 20 posto....Kada podignete minimalnu zaradu, da bi zadržali iste okvire ukupnih troškova, onda onaj radnik koji je u hijerahiji imao 15 odsto više od minimalne zarade spušta se na 10 odsto ili čak pada na minimalac", pojasnila je Matković.

A kako žive penzioneri u Srbiji danas predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadić opisuje kratko - veoma skromno.

"Najniži iznos penzije danas je oko 17.000 dinara. Do tog iznosa penziju prima oko 400.000 korisnika. Ako neko ceo radni vek ima minimalac on može računati na veoma skromnu penziju. Dakle, problem proizlizi iz sistema zarada", napominje Nenadić za Euronews Srbija.

Prema podacima PIO fonda oko 230. 000 penzionera prima najnižu penziju, a oko 202.000 prima manje od iznosa najniže penzije.Najniži iznos penzije za zaposlene i samostalne delatnosti je 16.884 dinara, dok je naniži iznos poljoprivredne penzije 13.274 dinara.

"Sa 17.000 teško je preživeti i zbog toga mnogi penzioneri, kojima zdravstveno stanje dozvoljava, nastavljaju da rade. U posebno teškoj situaciji su oni koji primaju porodične penzije osiguranika koji je primao najniži iznos prinadležnossti, jer dobijaju 70 odsto od minimalnog iznosa", ukazuje Nenadić.

Nadežda Satarić iz udruženja Amity za Euronews Srbija:

Euronews TV