Dokle će cene da rastu – šta za "novčanike" znače predviđanja o piku inflacije na jesen

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/08/2022

22:08

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Cene u prodavnicama rastu već mesecima, a ono što sve kupce zanima je dokle će to da traje. Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je inflacija u julu dostigla 12,8 odsto, a po njihovim prognozama taj trend će biti nastavljen i do kraja avgusta. Optimistična predviđanja, međutim, stižu za treći kvartal, kada bi, kako očekuju u centralnoj banci, trebalo da dođe do usporavanja inflacije. Pre toga bi, u septembru, rast cena trebalo da dostigne vrhunac za ovu godinu, a projekcija NBS je da će to biti 14 odsto. Od oktobra bi, prognoziraju u NBS, trebalo da počne da pada, a narednih meseci da bude na nivou od 11 do 11,5 odsto.

U NBS kažu da su se od prethodnog izveštaja za jun materijalizovala dva ključna izazova koji utiču na rast inflacije - zaoštravanje geopolitičkih tenzija i dalji rast cena energenata, kao i poljoprivredna sezona, koja će zbog suše biti lošija od prošlogodišnje.

Guverener Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da je od međugodišnje inflacije koja je u julu iznosila 12,8 odsto, oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata.

"Iako smo i u maju pretpostavljali da će inflacija narednih meseci rasti, zbog geopolitičkih kretanja i nepovoljnih agrometeoroloških događanja cene hrane i energenata su prethodnih meseci ostvarili veći rast od predviđenog. Prema novoj projekciji međugodišnja inflacija u trećem kvartalu će dostići vrhunac, najverovatnije u septembru, a zatim će početi da opada", rekla je Tabaković.

Istakla je da je zbog rasta troškovnih pritisaka i uvozne inflacije iznad očekivanja nastavljeno umereno zaošastravanje monetarne politike , što je rađeno kroz korigovanje referentne kamatne stope, u junu za 50 baznih poena, u julu i avgustu za po 25 i da ona sada iznosi 3,0 odsto.

Navela je da je u takvim uslovima kreditna aktivnost ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje.

U julu su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle u proseku za jedan odsto na jun, dok je od početka godine zabeležen rast cena od 8,4 posto. prošlog meseca su najviše poskupeli rekreacija i kultura, za 3,2 procenta, transport za 2,3 posto, alkoholna pića i duvan za 2 odsto, zatim stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za oko 1,9 odsto. Više koštaju i oprema za stan i tekuće održavanje i to 1,5 odsto, za zdravstvene potrebe izdavajamo 0,8 odsto više, dok su restorani i hoteli skuplji za 0,7, a obrazovanje za 0,2 odsto.

Predsednik Srbije Aleksnadar Vučić rekao je da će najavljeni rast plata i penzija potpuno amortizovati efekat inflacije.

"Inflacija će nam na međugodišnjem nivou na kraju godine biti oko 9,8 odsto, a rast penzija će biti 20,2 odsto. Kada su rasle penzije četiri i pet posto a imali smo inflaciju od od 3-4 odsto pa je to bio rast. Posebno penzija, jer one nisu pratile plate koje su mnogo brže rasle. Ovog puta penzioneri će biti izuzetno zadovoljni", rekao je Vučić.

Tasić: Pik inflacije moguć i pre septembra

Profesor ekonomije Slaviša Tasić za Euronews Srbija kaže da je dosadašnja visoka inflacija bila očekivana i da smo trenutno na njenom vrhu i napominje da ga iznenađuje projekcija za pik od 14 odsto u septembru.

"Mislim da je već vreme i da ima uslova da ona počne ranije da pada. Cena energenata poput nafte, ali i metala su počele da padaju, a cene nekih roba su ostale visoke, ali više ne rastu. To može polako da se preliva i u realni sektor", smatra Tasić.

On napominje da je u nekim zemljama, poput Amerike, zabeleženo usporavanje inflacije, odnosno da je na prelazu iz juna u jul ona u SAD iznosila nula odsto.

"To znači da ima uslova da se već polako smanjuje i da i pre septembra imamo sam vrh", kaže Tasić.

Profesor napominje da je najnačajniji globalni uzrok inflacije veća svetska monetarna ekpsanzija u protekle dve godine, jer su banke štampale mnogo novca, što je pospešilo tražnju, kupovinu i investicije, a da smo sa strane ponude imali smanjenje i restrikciju proizvodnje svega zbog prekida uzrokovanih kovidom, a zatim i zbog rata u Ukrajini.

"Ako imate više novca sa jedne strane koji je bio odštampan, a manje robe i manju sposobnost proizvodnje, zbog tih realnih problema, u toj situaciji nema šta drugo, već cene moraju da rastu", objašnjava Tasić.

On napominje da je Srbija vezana za Evropu, a dinar za evro i da imamo de fakto fiksni kurs prema evru.

"To je uvedeno zbog stabilnosti koju donosi evro, međutim, sada imamo situaciju da je Evropska centralna banka reagovala ekspanzivnom monetarnom politikom, da bi pomogli svojim privredama da izađu iz krize sa kovidom, a potom i iz ratne krize, što je prouzrokovalo inflaciju. Pratimo uticaj Evrope i zbog toga najveći deo inflacije uvozimo preko fiksnog kursa", rekao je Tasić.

Profesor kaže da smo od 2014. godine, spustili inflaciju prostim vezivanjem za Evropu , jer smo tada "uvezli stabilnost, što je bila odlična stvar, a sada istim mehanizom prosto uvozimo visoku inflaciju i nemamo mnogo izbora".