Glamočić: Cilj u 2026. obezbeđivanje prehrambenog suvereniteta Srbije
Komentari
04/01/2026
-09:48
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je cilj ministarstva za 2026. godinu da se obezbedi prehrambeni suverenitet Srbije, sa fokusom na tri konkretna cilja - potpuna predvidivost isplata, uvođenje reda u trošenju dodeljenih sredstava i strateško podsticanje grana u poljoprivredi koje imaju intezivniju proizvodnju.
Glamočić je u intervjuu za Tanjug rekao da je kroz budžet za 2026. godinu za poljoprivredu opredeljeno 147,5 milijardi dinara i dodao da će država i ove godine davati značajna sredstva poljoprivrednicima, ali da će država insistirati na strogoj kontroli trošenja budžetskog novca.
"Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet Srbije, da imamo dovoljno namirnica za građane Srbije i da unapredimo i ojačamo našu poljoprivredu. Želimo da napravimo predvidivost tako što ćemo na samom početku godine izneti kalendar javnih poziva. Pri predvidivosti ćete tačno znati u kom mesecu ide koji podsticaj i kada će biti raspisani konkursi, kako bi mogli na vreme da planiraju svoje investicije", naveo je Glamočić.
Takođe, istakao je da će tokom prvog meseca u 2026. početi isplaćivanje javnih poziva onima koji su predali zahteve u novembru i decembru prošle godine.
"Isplatićemo za opremu, mehanizaciju, treći kvartal premije za mleko jednom delu proizvođača koji nisu dobili premije, za osiguranje koje nisu dobili. To će biti u januaru. Ljudima u biljnoj proizvodnji kojima je važno da dobiju sredstva pre setve, počećemo već u toku javnog poziva koji planiramo u februaru. Neki će dobiti u februaru, većina će dobiti u martu", kazao je Glamočić.
Naglasio je i da će isplata biti značajno ranija nego što je bila u prethodnim godinama i dodao da će se krediti, koji će biti raspisani odmah na početku godine, davati u dva navrata, pred prolećnu i jesenju setvu.
"Ne bi trebalo zaboraviti da država subvencioniše kamatu u tim kreditima. Na primer za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula. Znači svakom može da se da kredit na tri godine sa kamatom nula, to zaista nema nigde na tržištu. Gledamo da se mi prilagodimo poljoprivredi, a ne da se poljoprivreda prilagođava našim javnim pozivima", rekao je ministar.
Povezane vesti
"Poljoprivredni budžet trenutno iznosi 7,2 odsto ukupnog budžeta"
Glamočić je pojasnio da će korisnici podsticaja morati da pravdaju sve direktne podsticaje bilo da je reč o biljnoj ili stočarskoj proizvodnji.
Prema njegovim rečima, uprkos neznatnim izmenama u budžetu ministarstva, sredstva namenjena direktno proizvođačima nisu umanjena.
"Došlo je do malog umanjenja, ne na polju podsticaja, nego su smanjeni neki troškovi u okviru samog ministarstva. Naši poljoprivredni proizvođači će imati ista sredstva na raspolaganju kao i prethodne godine, a da podsetim, to je maksimalni budžet", istakao je Glamočić.
Prema njegovim rečima, poljoprivredni budžet trenutno iznosi 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije i dodao da država ulaže dvostruko više nego što taj sektor trenutno donosi bruto dodatoj vrednosti u državi.
"Poljoprivreda doprinosi 3,6 odsto. Mnogi još barataju sa brojkom od 10 odsto. Poljoprivreda jeste učestvovala pre 10 godina toliko, međutim, u međuvremenu nije pala apsolutna vrednost poljoprivrede, čak je porasla", rekao je on.
Takođe, istakao je da će Srbija onog momenta kada poljoprivreda bude učestvovala u bruto dodatoj vrednosti sa jedan, maksimum dva odsto, tada biti mnogo razvijenija zemlja, naglasivši da će poljoprivreda stalno rasti jer je ona ključna za prehrambenu sigurnost države.
"Od ukupnih podsticaja koje država Srbija izdvaja, 54 odsto sredstava ide za poljoprivredu. Poljoprivreda dobija najviše podsticajnih sredstava u okviru kompletnog budžeta Republike Srbije", naglasio je Glamočić.
Povezane vesti
O obnovi stočnog fonda
Na pitanje koliko će država podržati investicije u poljoprivredi i koliko će biti predviđeno za podsticaje u cvećarstvu, povratarstvu i voćarstvu, Glamočić je kazao da je iz budžeta namenjeno 12,8 milijardi za te delatnosti, odnosno da je predviđeno duplo više sredstava za ruralni razvoj nego prethodne godine.
"To podrazumeva investicije, da se kupi nova oprema, nova mehanizacija, da se podignu novi objekti, da se unaprede sela", kazao je ministar.
Osvrnuo se na ranija upozorenja državnog vrha o potrebi za robnim rezervama, ističući da su se predviđanja o globalnim sukobima i poremećajima nažalost obistinila, ali da je Srbija zahvaljujući strateškom povećanju podsticaja spremno dočekala krizu.
Kada je reč o obnovi stočnog fonda, ministar je izjavio da je Srbija zaustavila pad stočarske proizvodnje, paralelno sa globalnim trendovima i trgovinskim ratovima između SAD, Kine i EU, kao i da je pokrenula rast u ključnim sektorima u oblasti stočarstva.
Glamočić je istakao da je u sektoru mlekarstva povećana proizvodnja mleka za 10 odsto u odnosu na 2023. godinu i pet odsto u odnosu na 2024. godinu i dodao da ga raduju promene u sektoru svinjarstva, koji je ocenio kao najlošiji trenutno.
"Nažalost, mi smo uspeli da ga u nekom periodu malo zanemarimo, ali ono što je dobro, on se veoma brzo vraća. Podaci koje sam dobio nedavno govore da je uvoz žive prasadi smanjen za 250 odsto. Znači, 2024. godine smo uvezli negde skoro 500.000 prasadi, 2025. smo uvezli oko 190.000, značajno manje", rekao je Glamočić Tanjugu.
Dodao je i da podaci o uvozu zamrznutog i svežeg mesa govore da je on smanjen za 15 odsto.
Glamočić je ukazao i da se godišnji suficit Srbije kreće od 1,3 milijardi do 1,5 milijardi evra sa tendencijom stalnog rasta izvoza.
Dodao je i da se za 2025. godinu očekuje suficit od 1,4 milijardi evra, naglasivši da to govori da Srbija i dalje ostaje na stabilnom putu.
Viškovi mleka?
"Uvek govorim da je ulica dvosmerna. Ako mi zabranimo uvoz, pa zabraniće nama izvoz, šta ćemo onda? Mi više izvozimo nego što uvozimo i ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je Srbija jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja ima suficit kada je u pitanju poljoprivreda", dodao je Glamočić.
Na pitanje kako ministarstvo u ovom trenutku ocenjuje stabilnost domaćeg tržišta mleka, Glamočić je poručio da se usled trgovinskih ratova i carina koje su uvedene Evropskoj uniji, u Evropi pojavili ogromni viškovi mleka, što direktno pritiska i srpske proizvođače.
"Na spot tržištu, to je tzv. tržište gde se slivaju viškovi mleka koje Evropa ima, to mleko se plaćalo između 10 i 25 centi, jednog momenta je stiglo do pet centi. Bukvalno su ga davali po bilo kojoj ceni, samo da ga ne bace. Naravno, mi smo deo evropskog tržišta, ne možemo se zatvoriti, to mleko će završavati i u Srbiji. I sad moramo videti kako da ovu krizu rešimo", kazao je Glamočić.
Naglasio je da je potrošnja mleka u 2025. godini opala za 20 odsto i ocenio da je cilj svih aktera da se sa trenutnom krizom svi podjenako suoče.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi Srbija zaustavila uvoz mleka, moglo bi da dođe do kontramera koje bi podrazumevale zabranu Srbiji da izvozi ne samo mleko, već voće i druge prozivode, a što bi značilo katastrofu za sve.
Na pitanje kako će država uticati na trgovinske lance da smanje marže na osnovne mlečne proizvode, Glamočić je naveo da je njegov resor na tom polju predložio da se duplo manje spuste marže na UHT mleko koje se, kako kaže, najviše troši, a da trgovinski lanci imaju slobodu da povećavaju marže na proizvodima kao što su čokoladna mleka, neki specijalni sirevi i drugo.
Prema njegovim rečima, na celu aktuelnu krizu sa mlekom uticale su i blokade u državi koje su bile tokom 2025. godine, kao i anti reklame u pojedinim medijima da domaće srpsko mleko nije zdravo.
Takođe, on je odbacio kritike o prekomernom uvozu mleka i ukazao da je Srbija uvezla 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, dok je u istom periodu izvezla 52.000 tona.
Na pitanje da li poljoprivrednici mogu da očekuju nove mere i akcije u okviru IPARD programa tokom 2026. godine, Glamočić je naveo da ove godine ti programi neće obuhvatiti traktore.
"Što se tiče IPARD-a, mogu da kupe sve, a neka traktor kupe sami. Mogu nešto da kupe i sami", rekao je Glamočić i podsetio da poljoprivrednicima prilikom kupovine traktora država daje povrat od 50 do 70 odsto.
Glamočić je naglasio da Vlada Srbije radi na spoju između turizma i poljoprivrede.
"Na kraju 2025. godine raspisali smo meru za podizanje višegodišnjih zasada i većina poljoprivrednika koja je to htela da radi je predala pre nove godine", kazao je Glamočić.
Kada je reč o realizaciji IPARD programa tokom 2025. godine, ministar je kazao da on nije zadovoljan njom, kao i da su napravljeni veliki propusti prošle godine.
"Jednog momenta smo vratili određena sredstva. Ne bi trebalo zaboraviti da su ta sredstva obezbeđena delom iz budžeta Srbije, delom iz EU, ali Unija je ta koja nam diktira procedure. Nažalost, sve te procedure jesu složene, ali mi tu nemamo prostora", dodao je Glamočić.
Naglasio je da je cilj države da više nijednom ne dođe do vraćanja sredstava u budžet EU, nego da se predviđena sredstva potroše i realiziju u Srbiji.
Govoreći o aktuelnoj situaciji sa NIS-om i sankcijama koje je toj kompanija uvela administracija SAD, Glamočić je istakao da trenutno nema nikakvih zastoja u snabdevanju i da su poljoprivrednici potpuno obezbeđeni za predstojeću setvu.
"Nije zabeležen nijedan siglan poremećaja"
"Pogledajte naše građane, nema gužvi na pumpama, nema ništa, iako znaju da smo pod sankcijama. Imamo zaista velike zalihe, tako da mi što se tiče dizela ne treba da brinemo, apsolutno. Spremili smo se na vreme", rekao je Glamočić.
Na pitanje kako su se sankcije odrazile na rad Azotare i Petrohemije, Glamočić je naveo da nije zabeležen nijedan signal bilo kakvog poremećaja i dodao da Srbija beleži neverovatne rezultate u proizvodnji fosforne kiseline koja je, kako kaže, ključna komponenta za najkvalitetnija kompleksna đubriva.
"Srbija je trenutno na drugom mestu, ali mislim da ćemo veoma brzo biti na prvom mestu po proizvodnji fosforne kiseline u Evropi. To je osnova za proizvodnju najskupljih đubriva i to kompleksna mineralna đubriva", istakao je Glamočić.
Takođe, naveo je da je nedavno posetio Ukrajinu od koje smo, kako kaže, nekada uvozili jako velike količine mineralnog đubriva, a da smo sada jedan od najvećih izvoznika istog đubriva u tu državu.
Govoreći o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom, Glamočić je istakao da su srpski poljoprivredni proizvodi već prisutni na policama kineskih trgovinskih lanaca nakon prevazilaženja najstrožih svetskih procedura.
Pozvao je kineske kompanije da investiraju u naš prerađivački sektor navodeći da bi na taj način Kinezi iz Srbije mogli nesmetano da izvoze na tržišta EU, Rusije do Egipta, odnosno u zemlje sa kojima Srbija takođe ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Kada je reč o lansiranju prvog srpsko-kineskog satelita namenjenog za poljoprivredne i naučne svrhe, ministar je istakao da će u tom projektu sa srpske strane učestvovati Fakultet tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu i drugi tehnički fakulteti u Srbiji u saradnji sa kineskim Univerzitetom Harbin.
Takođe, taj projekat je ocenio kao početak nove ere digitalizacije srpskog agrara.
Komentari (0)