Uskoro predstavljanje Plana razvoja Srbije do 2030. i 2035. godine: Koja su dva izvora rasta iz ugla privrede

Posle Plana "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027", predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će oko 1. marta biti objavljen Plan razvoja Srbije do 2030. i 2035. godine. Na predstavljanju tog plana za narednu deceniju, Vučić je rekao da će prvo biti analizirano šta je urađeno do 2025. i pokazano šta je urađeno, a onda šta je rečeno do 2027. Biće pokazano prolazno vreme u ovom trenutku. "I treći, ali najveći deo, biće na osnovu onoga što ćete moći da vidite šta smo uradili, jesmo li sve ispunili ili nismo, šta jesmo, a šta nismo. Onda ćemo da izađemo sa tim šta je do 2035. godine", rekao je nedavno Vučić. Postavlja se pitanje koji su prioriteti razvoja iz ugla privrede.

Za Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije iz ugla privrede trebalo bi imati u vidu dve stvari.

On za Euronews Srbija navodi da prvo treba sagledati na koji način može da bude održiv naš izvozno orijentisani model rasta koji se zasniva i na privlačenju investicija i uključivanju u lance snabdevanja domaćih firmi.

"Mi smo videli da je on udario malo u zid, praktično neki govore i iscrpljen. Međutim, ja lično mislim da nije, ali činjenica je da on dosta zavisi od spoljnog faktora, logično, a da opet s druge strane mi nismo baš previše naših firmi uključili u smislu tog neto izvoza. Iz tog razloga smatram da bi to prvo trebalo da bude pitanje na koji način privlačiti investicije koje su više dodate vrednosti, koje su orijentisane u delatnosti koje su definisane industrijskom politikom kao prioritetne, a to je prehrambena, hemijska, metalska industrija u okviru koje je automobilska industrija. Po podacima za prošlu godinu, Fijat, odnosno Stelantis, jeste na trećem mestu najvećih izvoznika, gotovo su imali milijardu evra izvoza prošle godine", rekao je on.

Pitanje je, kaže Stanić, na koji način povećati investicije u te industrije i na koji način povećati učešće domaćih firme u okviru lanaca snabdevanja, odnosno mikro i male firme sa domaćim kapitalom, kako bi one postale uspešnije i održivije.

Tanapong Sungkaew / Alamy / Profimedia

"To je jedna stvar. Dakle, sa jedne strane, ta izvozna orijentacija, privlačenje investicija, uključivanje što više kako bi to međunarodno tržište bilo dostupno ako ne direktno našim firmama sa domaćim kapitalom, onda bar indirektno kroz te lance", rekao je on i naglasio i važnost informacionionih tehnologija. 

Potrošnja kao dodatni izvor rasta

Stanić navodi da je druga bitna stvar standard stanovništva i kako unutrašnja potrošnja treba da raste kao dodatni izvor rasta. 

"Dakle, dva su izvora rasta - domaća potrošnja i izvozna orijentacija", naglašava on.

Kada je reč o domaćoj potrošnji, on navodi da su bitne zarade, ali i upozorava i na demografski problem.

"Deset godina, to je jako dug vremenski period. Ukoliko mi nešto ne rešimo, mi ćemo za to vreme izgubiti oko pola miliona ljudi. Postavlja se pitanje kako to zaustaviti. To je ono što se tiče unutrašnje potrošnje. Naravno, da bi se to na neki način zaustavilo, potrebno je da raste standard. On će ne samo rasti kroz zarade, nego mora rasti i kroz zdravstvenu zaštitu, borbu protiv korupcije, vladavinu prava i naravno, ono što je bitno, kvalitet života u smislu ekologije", napominje sagovornik Euronews Srbija.

On ističe da su tako dve stvari bitne da bi se obezbedili dugoročni izvori rasta do 2035. godine.

"To su izvozna orijentacija, privlačenje investicija i uključivanje naših firmi komponenataša u lance snabdevanja. Druga stvar jeste standard stanovništva odnosno domaća potrošnja kako bi se uticalo i na domaću tražnju, ali s druge strane i uticalo na to da smanji i zaustavi negativan demografski trend", rekao je Stanić.

On u kontekstu razvoja naglašava i značaj digitalizacije, informacionih tehnologija, održavanje univerziteta i naučno-istraživačkih centara. 

"Ono što je bitno, to je da bi bilo dobro da do 2035. godine taj plan se ne tiče samo privrede nego i stabilnosti, celog okvira koji je često determinisan političkim rizikom i u tom smislu trajno  smanjenje političkog rizika kroz nastavak evrointegracija na nekoj realnoj osnovi", zaključio je on.