Koliko je Kina zaštićena od energetskog šoka: Tvrdi da joj ekonomija ubrzava uprkos ratu u Iranu – za sada

Snažan izvoz električnih i mehaničkih proizvoda dodatno je pogurao kinesku ekonomiju u prva tri meseca godine, pri čemu je rast premašio očekivanja analitičara, iako je rat u Iranu uzdrmao globalnu trgovinu i energetska tržišta, prenosi CNN.

Ipak, zvaničnici upozoravaju na "nestabilne" spoljne uslove u narednom periodu, jer sukob na Bliskom istoku slabi globalnu tražnju i preti ekonomiji Kine koja se oslanja na izvoz.

U četvrtak je kineski Nacionalni biro za statistiku (NBS) saopštio da je bruto domaći proizvod porastao za 5,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To predstavlja ubrzanje u odnosu na rast od 4,5 odsto zabeležen u poslednjem kvartalu prošle godine.

NBS je pozdravio "snažan početak", ali je upozorio na domaće i međunarodne izazove.

"Spoljni uslovi postali su složeniji i nestabilniji, dok su strukturne neravnoteže kod kuće – obeležene snažnom ponudom i slabom tražnjom – i dalje izražene", rekao je zamenik komesara NBS-a Mao Šengjong na konferenciji za novinare.

Kina je prva velika ekonomija koja je objavila podatke o BDP-u za prvi kvartal nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael krajem februara započeli rat protiv Irana.

Već sada objavljeni ekonomski podaci daju uvid u to kako se posledice tog rata prelivaju na globalnu ekonomiju.

Naglo rastuće cene energije povećale su troškove sirovina i podstakle inflaciju. To bi dodatno moglo da optereti kineske potrošače, koji već manje troše zbog dugotrajne krize na tržištu nekretnina koja je počela 2021. godine.

DJ Clark / Alamy / Profimedia

Oslonjenost na izvoz

Kina se oslanja na svoju proizvodnu snagu kako bi podstakla ekonomiju zasnovanu na izvozu, što je prošle godine dovelo do rekordnog trgovinskog suficita od 1,2 biliona dolara.

Međutim, iako je zemlja relativno zaštićena od energetskog šoka zahvaljujući velikim zalihama nafte i gasa, kao i raznovrsnim izvorima snabdevanja, oslanjanje na izvoz pokazuje se i kao ključna ranjivost.

Pojavili su se i zabrinjavajući signali. Nakon snažnog rasta izvoza od 21,8 odsto u prva dva meseca godine, taj rast je u martu naglo pao na 2,5 odsto, jer je rat usporio isporuke i povećao logističke troškove.

"Zaključak je da se kineska ekonomija dobro drži, ali postaje sve zavisnija od spoljne tražnje. Rat u Iranu verovatno će dodatno pojačati taj trend, iako će njegov uticaj na ukupni rast biti ograničen", rekao je ekonomista Zišun Huang iz konsultantske kuće Capital Economics.

Ipak, neki analitičari smatraju da rat u Persijskom zalivu neće imati veliki uticaj na izvoz u narednim mesecima, već pad u martu pripisuju sezonskim faktorima zbog kineske Nove godine.

Na nivou celog kvartala, izvoz je i dalje porastao za 14,7 odsto, što je više od 5,5 odsto u istom periodu 2025. godine.

Razlog su ključne prednosti Kine: dugoročno unapređenje proizvodnje ka robama više vrednosti i visoke tehnologije, kao i fokus na zelene tehnologije, za kojima će potražnja dodatno rasti zbog energetskog šoka.

"Uprkos skoku cena energije, izvoz bi trebalo da ostane stabilan u narednim kvartalima, zahvaljujući snažnoj tražnji za poluprovodnicima i zelenim tehnologijama", naveo je Huang.

U prvom kvartalu izvoz zelenih tehnologija značajno je porastao: izvoz električnih vozila, litijumskih baterija i opreme za vetroturbine povećan je za 78 odsto, 50 odsto i 45 odsto na godišnjem nivou.

profimedia

Slaba potrošnja

Dok su izvoz i proizvodnja pokazali snagu, potrošnja je razočarala ekonomiste.

Industrijska proizvodnja, iako usporena u odnosu na prethodna dva meseca, porasla je više od očekivanog – za 5,7 odsto na godišnjem nivou.

Međutim, maloprodaja je u martu porasla samo 1,7 odsto, u odnosu na 2,8 odsto u prva dva meseca godine.

Analitičari smatraju da je slabija potrošnja posledica slabljenja efekta državnih subvencija za kupovinu robe, od kućnih aparata do vozila.

Istovremeno, cene proizvođača u Kini prošlog meseca su porasle prvi put posle više od tri godine, jer su rastuće cene sirovina, posebno nafte, počele da opterećuju industriju.

Indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je za 0,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je prvi rast od septembra 2022.

Kraj deflacije bio je jedan od ciljeva kineskih ekonomskih planera, ali analitičari upozoravaju da ovakva "troškovna inflacija" nije poželjno rešenje.

Naime, više cene za proizvođače, koje se prenose na potrošače koji već manje troše, mogle bi dodatno da uspore ekonomiju smanjenjem raspoloživog dohotka domaćinstava.