Radim četiri, odmaram tri dana: Model koji Evropa testira već postoji i u Srbiji, ali da li smo spremni za širu promenu

Komentari

Autor: Sara Nikolić

26/03/2023

18:53

Radim četiri, odmaram tri dana: Model koji Evropa testira već postoji i u Srbiji, ali da li smo spremni za širu promenu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Radimo pet, a odmaramo dva dana - već pola veka ovo je najzastupljeniji model rada u Srbiji, kao i u svetu. Ipak, sve popularniji globalni trend uvođenja četvorodnevne radne nedelje mogao bi da promeni ovaj dugogodišnji ustaljeni sistem i transformiše tradicionalno radno okruženje.

Zagovornici uvođenja četvorodnevne radne nedelje opisuju je kao budućnost produktivnosti i ravnoteže između privatnog i poslovnog života, a brojna istraživanja i eksperimenti iz evropskih država idu u prilog njenom uvođenju.

Ovim sistemom radilo bi se četiri dana dok bi plata ostala ista, ali zaposleni bi imali isti obim posla koji bi morali da završe u kraćem vremenskom periodu.

U mnogim državama probni period ovog modela rada pokazao se uspešnim, međutim, uprkos brojnim benefitima koje ovaj sistem sa sobom donosi, postavlja se pitanje, koliko je pogodan za različita tržišta rada u svetu, te s tim u vezi, da li je mogućnost četvorodnevne radne nedelje u Srbiji moguća, koliko je i da li je blizu?

Koliko je tržište rada u Srbiji (ne)spremno za ovu promenu?

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da bi prema našem Zakonu o radu poslodavac mogao drugačije da organizuje radno vreme, ali da četvorodnevna radna nedelja nije nešto što može da se uvede preko noći. Dodaje i da je neophodno sagledati stepen tehnološkog i ekonomskog razvoja Srbije, pogotovo u poređenju sa zemljama Evropske unije koje su već isprobale ili uvele ovaj način rada.

"Preloman je trenutak svuda u svetu, tek ispraćamo pandemiju a suočili smo se sa nekim drugim višestrukim krizama, poput neodostatka energenata, inflacije i zaista moramo poći od neke svoje radne tradicije, od stepena industrijske razvijenosti ovde u Srbiji, mi smo usmereni na proizvodnju i na usluge, a da li takve delatnosti mogu da rade u ovakvom režimu rada bez gubitaka?", ističe Budimčević.

Budimčević dodaje kako je činjenica da se svi zalažemo za humaniji biznis i dostojanstvo na radu, ali se u obzir mora uzeti to da ovo ne može svaki poslodavac i naglašava da u Srbiji dominiraju mala i srednja preduzeća, u kojima poslodavci možda nemaju mogućnost za povećanje broja zaposlenih.

"Kada bi se ovakav režim nametnuo, onda bi poslodavac sigurno morao da zaposli novog radnika, a da li bi to mogao njegov profit da dozvoli ili bi on išao u gubitke koji bi posledično doveli do zatvaranja? Skraćenje radnog vremena moglo bi da vodi i smanjenoj produktivnosti, ako ne zaposle nekog novog i moramo videti šta poslodavci realno mogu da podnesu. Vi možete nekim administrativnim radnicima i IT sektoru da organizujete fleksibilizaciju, ali što se tiče proizvodnje to je prilično teško ", kaže Budimčević.

Primer da je u Srbiji četvorodnevna radna nedelja ipak moguća

Sa druge strane, kompanija koja se bavi proizvodnjom inženjerskih alata svojim primerom pokazuje da je uvođenje četvorodnevne radne sedmice u Srbiji moguće.

U "Mikroelektronici" svi zaposleni u proizvodnji od pre nekoliko meseci imaju tri slobodna dana tokom nedelje, a rade osam sati. Vlasnik firme Nebojša Matić ranije je za Euronews Srbija rekao kako je sve počelo kada su iznenada ostali bez petoro zaposlenih.

"Predložio sam da ostali podele njihovih pet plata i zaposleni su pristali. Onda sam dodao 'ima jedna mala začkoljica, morate da radite sat vremena kraće i sve što ne stignete da uradite u pet dana radićemo u subotu'. Za dve godine nisu radili nijednu subotu, uspeli su da se organizuju. Krenuli smo još kraće, pa smo se organizovali još bolje. Rezultat svega toga je da oni sada rade četiri dana, umesto 19 ljudi imaju 11 i za ta četiri dana naprave autput veći za 30 odsto", kaže Matić.

Zaposleni kažu da im ovakav način rada mnogo znači i da su zadovoljni logikom svog poslodavca, što potvrđuje istraživanja koja su sprovedena u državama Evropske unije prema kojima su zaposleni ovim načinom rada zadovoljniji i time produktivniji.

Euronews TV

Na koga pada odgovornost uvođenja četvorodnevne radne nedelje?

Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, kaže da svako radno vreme koje se danas kreće otprilike od devet pa do 17 časova predstavlja problem ne samo u vidu radnih odnosa, nego i u socijalnom domenu, posebno u pogledu porodica koje gube vreme sa svojom decom.

Takođe i vlasnik sopstvene firme, Vujović dodaje da je kroz primere stranih zemalja video kako je moguće da ljudi rade podjednako efikasno i produktivno četiri dana nedeljno, a da poslodavac ne trpi, te su zbog ovoga, kako kaže, poslodavci i više nego voljni da uvedu četvorodnevni model rada.

Ipak, na ovaj korak poslodavci su uglavnom spremni ukoliko njihov posao zbog toga ne bi trpeo, a Vujović podseća da sve zavisi i od toga koliko bi ovaj model rada bio uspešan od struke do struke, da se u svakom sektoru ne mogu očekivati isti rezultati i da bi ovu promenu poslodavci najviše podržali ukoliko bi se uključila i država.

"Kao što je to urađeno u nekim zemljama, ovaj model možete da uvedete eksperimentalno na određen broj delatnosti i normalno potrebno je da se uključi država sa svim mogućim polugama. Poslodavci, ministarstvo, vlada svi koji su vezani za privredu, treba da se organizuje više susreta i više diskutuje o uvođenju ovog eksperimenta", kaže Vujović.

Budimčević takođe postavlja pitanje "da li je država spremna da obezbedi finansijska sredstva, da nadomesti neki deo zarada ili da da neke poreske olakšice za poslodavce koji se odluče ili se izjasne da će raditi tako" i zaključuje da sve ovo zahteva ozbiljno uključivanje svih zainteresovanih strana, u ovom slučaju poslodavaca, države, zaposlenih, predstavnika zaposlenih kao i nevladinog sektora.

Na koji način je kraća radna nedelja uvedena u drugim državama?

U mnogim evropskim državama je ovaj sistem oproban kroz pilot istraživanja u koje su bile uključene brojne kompanije. Na desetine kompanija u Velikoj Britaniji sprovelo je šestomesečnu probu, a pošto se pokazala kao izuzetno uspešna, kompanije tada odlučuju da zadrže ovaj sistem rada.

U Belgiji je zvanično uvedena četvorodnevna radnu nedelju tako da zaposleni u javnom ili privatnom sektoru imaju izbor da rade devet i po sati dnevno tokom četiri dana, ili osam sati dnevno tokom pet dana.

Međutim, ne beleži svaki pokušaj implementacije uspehe, Švedska je 2015. godine htela da sprovede probni period u okviru koga bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu i tada se naišlo na problem pošto mnogi nisu hteli da troše novac na ovakva istraživanja.

Proba se pokazala uspešnom u okviru ortopedskog odeljenja univerzitetske bolnice, koje je 80 medicinskih sestara i lekara prebacio na šestočasovni radni dan i zaposlilo novo osoblje da nadoknadi izgubljeno vreme. Odgovor medicinskog osoblja je u ovom slučaju bio pozitivan ali je eksperiment zabeležio i dosta kritika, te nije obnovljen.

Vlade Španije i Škotske takođe su uključene u sprovođenje ovih pilot istraživanja, a još 2015. Island je započeo najveću probu radne nedelje od 35 sati i zbog ogromnog zabeleženog uspeha sada gotovo 90 odsto zaposlenih radi na ovaj način.