Kako se odluka poljskog suda nametnula kao glavna tema Samita u Briselu: Lideri članica o "podrivanju" EU

Komentari

Autor: Euronews

21/10/2021

08:34

Kako se odluka poljskog suda nametnula kao glavna tema Samita u Briselu: Lideri članica o "podrivanju" EU - Copyright Tanjug/John Thys, Pool via AP

veličina teksta

Aa Aa

Lideri EU 27 okupiće se danas i sutra u Briselu na redovnom oktobarskom samitu šefova država i vlada zemlja članica, a sukob između Brisela i Varšave oko prvenstva prava Evropske unije koju je Ursula von der Lajen opisala kao "direktnu pretnju jedinstvu evropskog pravnog poretka", trebalo bi da bude centalna ovog susreta.

Višegodišnji spor oko sudske nezavisnosti u Poljskoj dostigao je novi nivo ranije ovog meseca kada je poljski Ustavni sud doneo presudu u kojoj je utvrđeno da su dva ključna člana ugovora EU nespojiva sa poljskim Ustavom.

Presuda poljskog suda se posmatra kao "nuklearni udar" na primat zakona EU, jedan od temeljnih principa unije. Osnovan davne 1964. godine, princip kaže da u svim slučajevima u kojima EU ima nadležnost zakoni bloka imaju prioritet nad nacionalnim zakonodavstvom, čak i nad ustavom jedne zemlje, piše Euronews.

Iako su pojedini sudovi drugih država članica prethodno ispitivali sukob prava EU i svojih Ustava, ovo je prvi put da Ustavni sud jasno odbaci određene članove Ugovora EU. Pre ulaska u Uniju, od zemalja se traži da celokupno zakonodavstvo usklade sa Evropskom unijom i u domaće zakone unesu odgovarajuće potrebne izmene.

Samit na kojem će se sastati lideri EU zakazan je i pre presude poljskog suda, te dnevni red sastanka nije uključivao raspravu o tome. Ipak, nekolliko članica želi da "pogura" debatu o ovoj temi i podigne je na politički nivo. Belgija, Holandija i Luksemburg vodili su javnu kampanju, uz podršku zemalja istomišljenika. Prema navodima zvaničnika EU, druga grupa zemalja usprotivila se raspravi o poljskoj presudi tokom evropskog samita, ali je predsednik Evropskog parlamenta Šarl Mišel na kraju pristao da na dnevni red stavi vladavinu zakona.

Ova debata o odluci poljskog suda dolazi nakon napete plenarne sednice u Evropskom parlamentu na kojoj su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i poljski premijer Mateuš Moravjecki optužili jedni druge da su na pogrešnoj strani.

Ne očekuje se da će evropski samit doneti neki značajan napredak već će umesto toga liderima poslužiti kao prilika da iznesu svoje zabrinutosti jedni pred drugima. Komisija i dalje čeka da poljski sud objavi potpuno pravno obrazloženje presude, što je korak koji izvršna vlast smatra neophodnim za dovršavanje interne procene i odlučivanje o sledećim koracima. Još je međutim, nejasno da li će Evropska komisija krenuti dalje sa aktiviranjem mehanizama, koji bi podrazumevali birokratski proces koji može da potraje osam ili devet meseci. Taj proces do sada nikada nije pokrenut, a posledice koje uključuju suspendovanje EU fondova bi mogle biti dalekosežne. Evropski parlament preti izvršnoj vlasti zbog nepostupanja u ovom procesu.

Na dnevnom redu i energetska kriza i vakcinacija

Osim pravnih sporova, evropski lideri će razgovarati i o još jednoj temi koja je od izuzetne važnosti za stabilnost bloka, a to je trenutna energetska kriza i skok cena električne energije.

Takođe na dnevnom redu će biti i vakcinacija protiv kovida 19, a posebna pažnja biće posvećena na različite nivoe vakcinacije u zemljama članicama. Uprkos tome što imaju pristup zajedničkoj nabavci vakcina u EU, u Bugarskoj i Rumuniji su kampanje skoro potpuno zamrle. Rumunija sada dostiže dnevne rekorde i po broju zaraženih i umrlih od koronavirusa, jer se zemlja suočava sa akutnim porastom broja zaraženih koronavirusom.

Tokom večere, lideri će imati priliku da razgovaraju o trgovinskim ugovorima, temi koja je poslednjih godina izazvala velike podele. EU se bori da unapredi dva važna sporazuma, sporazum o ulaganjima sa Kinom, koji je praktično zamrznut nakon što je Peking sankcionisao poslanike Evropskog parlamenta, i trgovinski sporazum sa latinoameričkim udruženjem Mercosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Lideri EU su svesni da, kao ekonomska sila, Evropska unija može da koristi trgovinske sporazume za podsticanje rasta, otvaranje novih radnih mesta, promovisanje ljudskih prava i unapređenje klimatskih akcija. Međutim, dugotrajni neuspeh da se krene dalje sa sadašnjim nacrtima sporazuma može baciti sumnju u međunarodni kredibilitet Unije. Novi pristup pregovorima i ratifikaciji, možda uz bliže i aktivnije uključivanje nacionalnih vlada, mogao bi da bude ključ za izlazak iz ćorsokaka, prenosi Euronews.