Kako je siromašna zemlja odbacila bukagije komunizma i postala jedna od najvećih ekonomskih sila Evrope
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Varšava se menja brže nego što su mnogi mogli da zamisle pre samo nekoliko decenija. Tamo gde su nekada dominirali simboli sovjetske vlasti, danas niču moderni neboderi, tehnološke kompanije i poslovni centri, dok Poljska beleži jedan od najbržih ekonomskih uspona u Evropi.
Ipak, iza impresivnih stopa rasta kriju se i novi izazovi: sve skuplji život, rastuće društvene nejednakosti, političke podele i potreba da se dosadašnji uspeh pretvori u dugoročnu konkurentnost. Britanski Gardijan analizira kako je Poljska prešla put od postsocijalističke ekonomije do jedne od najambicioznijih evropskih privreda i zašto bi naredna faza njenog razvoja mogla biti znatno teža od prethodne.
Od simbola komunizma do jedne od najbrže rastućih ekonomija Evrope
Sa vidikovca varšavskog nebodera Varso, iznad kišom okupanih ulica poljske prestonice, pruža se pogled na Palatu kulture i nauke, zgradu koju je Josif Staljin poklonio Poljskoj i koja decenijama izaziva podeljena mišljenja.
Za jedne je to arhitektonska noćna mora i ostatak represivnog sistema koji je trebalo srušiti. Za druge je reč o prepoznatljivom simbolu grada i monumentalnom podsetniku na istoriju.
Menadžeri nebodera Varso, završenog pre četiri godine i visokog 310 metara sa tornjem, vide u njemu simbol novog poglavlja poljske istorije. Zgrada se uzdiže iznad svog socijalističkog suseda, kao da i sama predstavlja put koji je zemlja prešla od komunizma do ekonomskog prosperiteta.
"Gledamo na nju odozgo", kaže Cezari Blaščik, direktor kompanije HB Reavis u Poljskoj, koja je vlasnik nebodera, pokazujući na Palatu kulture. Pre nekoliko meseci, jedan hodač po zategnutoj traci prešao je razdaljinu od 500 metara između dve zgrade.
"Bio je to simboličan hod iz prošlosti u budućnost", kaže njegova koleginica Natalija Kasperska.
"Pošto smo viši i veći od Palate kulture, na to gledamo ovako: prevazišli smo komunizam i sada smo zemlja sa snažnom ekonomijom", kaže Blaščik.
Tokom četiri decenije od povratka nezavisnosti nakon perioda sovjetske dominacije, Poljska se iz korena promenila. Kada se izuzmu zemlje izvoznice nafte i međunarodni finansijski centri, nijedna druga zemlja nije tako brzo približila nivo svojih prihoda zapadnoevropskim državama.
Sredinom devedesetih godina prošlog veka, prihodi u Poljskoj iznosili su oko 40 odsto proseka Evropske unije. Prošle godine dostigli su 81 odsto tog nivoa.
Nacionalni dohodak zemlje prošle godine premašio je bilion dolara, čime se Poljska svrstala među 20 najvećih svetskih ekonomija. Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da bi njen dohodak po stanovniku uskoro mogao da nadmaši japanski i španski.
"Pre četiri decenije bili smo u velikom, velikom problemu“, kaže Marčin Bosacki, zamenik poljskog ministra spoljnih poslova.
Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia
U svom raskošnom kabinetu u Varšavi, uz čaj sa limunom, priseća se osamdesetih godina, kada je nakon škole čekao u redovima i po pet sati kako bi kupio puter i meso, dok je komunistička vlast uvodila vanredno stanje.
Prelazak na demokratiju i potom ekonomski uspon nisu se dogodili preko noći. Važnu ulogu imao je sindikalni pokret Solidarnost, koji je nastao među radnicima brodogradilišta u Gdanjsku, kao i hodočašće pape Jovana Pavla Drugog u rodnu zemlju 1979. godine. Ti događaji doprineli su promenama koje su Poljsku dovele do demokratske tranzicije 1990. godine i ekonomskog preporoda.
Integracija u zapadne institucije dodatno je ubrzala transformaciju. Poljska je postala članica NATO-a 1999, a Evropskoj uniji pristupila je 2004. godine.
Poljaci se vraćaju kući, a nekadašnji odlazak u inostranstvo postaje prošlost
Godinama su brojni Poljaci odlazili u inostranstvo kako bi zaradili više novca. Odlazak radne snage dodatno se ubrzao nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju, a poljski vodoinstalateri postali su simbol rasprava u Velikoj Britaniji o stranoj radnoj snazi i slobodi kretanja unutar EU, naročito u periodu pre referenduma o Bregzitu.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Danas Britanci sve češće pozivaju rumunske i bugarske majstore, dok se broj Poljaka koji napuštaju Ujedinjeno Kraljevstvo povećava. Svake godine od 2021, kada je nakon prelaznog perioda Bregzit u potpunosti sproveden, Veliku Britaniju napuštalo je dvostruko više poljskih državljana nego što ih je dolazilo.
U međuvremenu, Nemačka je 2024. godine prvi put otkako postoje uporedivi podaci zabeležila veći broj ljudi koji nisu nemački državljani, a preselili su se u Poljsku, nego onih koji su otišli u suprotnom smeru.
Na 44. spratu nebodera Varso, u varšavskoj kancelariji arhitektonske firme Foster + Partners, rade Jendžej Kolesinski i Kšištof Gornicki, koji su se vratili u domovinu. Obojica su se u dvadesetim godinama preselila u London kako bi radila u sedištu britanske kompanije, gde su predvodili tim koji je projektovao upravo zgradu u kojoj danas rade.
Gornicki kaže da se Poljska dramatično promenila tokom godina koje je proveo u inostranstvu. Oduvek je želeo da se vrati i doprinese razvoju zemlje, a mogućnost da porodicu podiže u bezbednom, zelenom gradu, u blizini roditelja i uz niže troškove života nego u Londonu, dodatno ga je privukla.
Njih dvojica sada rade na projektu novog varšavskog aerodroma, koji se opisuje kao najveći infrastrukturni projekat na neizgrađenom području u Evropi.
"Možete da radite širom sveta, a da ostanete na jednom mestu. U Londonu smo radili na projektima od Severne Amerike do Azije. Sada radimo isto, samo iz Varšave", kaže Kolesinski.
Na ulicama ispod nebodera Varso vidljivi su gotovo svi znaci ubrzanog razvoja. Moderni električni tramvaji prolaze pored visokih zgrada, gradilišta su na sve strane, reklamni panoi dominiraju ulicama, a trotineti koji se iznajmljuju putem aplikacija postali su deo svakodnevice.
Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia
Tradicionalni radnički restorani, poznati kao bar mleczny, u kojima se služe supa od cvekle i poljske knedle, i dalje su popularni. Međutim, u najstarijem među njima, restoranu Prasowy, porudžbine se sada primaju preko digitalnog ekrana.
Nekadašnji asfaltirani prostor oko Palate kulture, projektovan za prolazak kolona sovjetskih tenkova, pretvoren je u zeleniju gradsku zonu. Planiraju se i nova ulaganja koja bi trebalo da ojačaju kandidaturu Varšave za organizaciju Letnjih olimpijskih igara 2040. godine.
Rast plata i troškova života otkriva drugu stranu poljskog ekonomskog čuda
Ipak, razvoj ima i svoju cenu. Kao što fasade varšavskog starog grada, obnovljenog nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, skrivaju betonske konstrukcije iz 20. veka, tako i impresivne ekonomske brojke prikrivaju napetosti u društvu.
Priliv međunarodnog kapitala podigao je troškove života i sve više potiskuje siromašnije stanovnike Varšave. Nejednakost u prihodima među najizraženijima je u Evropi, dok sve dublje političke podele nagoveštavaju napetu predizbornu godinu.
Približavanje zapadnoevropskom standardu donosi i poseban izazov: Poljska je decenijama privlačila kompanije zahvaljujući jeftinoj, a dobro obučenoj radnoj snazi. Folksvagen je tamo proizvodio automobile, Kadberi čokoladu, dok je Džej Pi Morgan otvarao globalne centre za podršku poslovanju.
Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia
Prosečni troškovi rada, koji uključuju zarade, poreze i druge izdatke, i dalje iznose 19,10 evra po satu, odnosno približno polovinu nivoa u Nemačkoj i Francuskoj. Međutim, ta razlika se smanjuje.
Od 2004. godine prosečna mesečna zarada više se nego utrostručila u nominalnom iznosu, dostigavši prošle godine 8.904 zlota, odnosno oko 1.723 funte. Prema podacima Dojče banke, neto mesečna plata u Varšavi porasla je za 120 odsto od 2016. godine, pa je sada viša nego u Rimu i Lisabonu.
Rastu i cene svakodnevnih stvari. Obrok za dve osobe u poljskoj prestonici sada košta više nego u Tokiju, dok se cena kapućina udvostručila.
Rafal Bžoska, milijarder i osnivač kompanije InPost, koja je iz Krakova izrasla u veliku evropsku kompaniju za paketomate, smatra da Poljaci zaslužuju reputaciju vrednih radnika. Ipak, upozorava da zemlja sada mora da se usredsredi na pametniji rad, proizvodnju sa većom dodatom vrednošću i usluge koje zahtevaju više znanja.
"Sledeća faza manje će zavisiti od sustizanja drugih, a više od produktivnosti. Više nemamo nikakvu prednost u troškovima rada. Moramo da se usredsredimo na produktivnost, tehnologiju, jeftiniju energiju i bolju regulativu“, kaže Bžoska.
Zabrinjavaju ga i političke tenzije. Sukob između nacionalistički orijentisanog predsednika Karola Navrockog i liberalne vlade Donalda Tuska postaje sve oštriji, dok krajnje desničarske stranke zajedno uživaju podršku petine birača.
Tanjug/AP/Kay Nietfeld
Poljska istovremeno ulaže velika sredstva u odbranu i energetsku bezbednost, nastojeći da kroz ta ulaganja podstakne i privredni rast, u trenutku kada Evropa odgovara na rusku agresiju, a Sjedinjene Američke Države pokazuju sve manju spremnost da preuzmu dosadašnju ulogu u evropskoj bezbednosti.
"Ljudi bi mogli da počnu da veruju nekome drugom ko nudi čarobni lek. Ali čarobnog leka nema. Moramo da budemo veoma oprezni kada je reč o verovanju da postoji tajni recept koji će magično promeniti stvari“, upozorava Bžoska i dodaje: "Po mom mišljenju, nažalost po sve nas, i dalje moramo naporno da radimo.“
Od uspeha u video-igrama do ambicije da postane tehnološki centar Evrope
U okviru svojih planova za dalji razvoj, Poljska nastoji da se pozicionira kao regionalno tehnološko središte. U tome bi trebalo da joj pomogne investicioni fond vredan milijardu dolara, podržan javnim i privatnim kapitalom, koji je namenjen tehnološkim startapima i kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju.
Raste i broj kompanija koje beleže brz razvoj. Među njima je ElevenLabs, kompanija za generisanje audio-sadržaja i kloniranje glasa pomoću veštačke inteligencije, čija se vrednost procenjuje na 11 milijardi dolara.
Njeno ime upućuje na 11. novembar, Dan nezavisnosti Poljske.
Zemlja za takve ambicije ima dobre osnove. Prema rezultatima međunarodnog programa za procenu učeničkih postignuća PISA, koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), poljski učenici iz matematike postižu rezultate koji zemlju svrstavaju među najbolje u Evropi i svetu, na nivou Ujedinjenog Kraljevstva. Udeo odraslih sa visokim obrazovanjem veći je nego u Nemačkoj.
Na istočnoj obali Visle, u radničkoj četvrti Praga, koja je poznata i po kreativnoj sceni, nalazi se sedište kompanije CD Projekt Red, još jednog primera poljskog uspona.
Danas se kompanija takmiči na globalnom tržištu u privlačenju programera, dizajnera video-igara i grafičkih dizajnera.
"Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih postojao je ogroman kompleks niže vrednosti. Mladi ljudi su želeli da sustignu Zapad", kaže Novakovski.
Njegova porodica bila je proterana iz Poljske tokom perioda vanrednog stanja osamdesetih godina. Kada je sa 15 godina posetio London, bio je, kako kaže, potpuno zadivljen prodavnicom Virgin Megastore i britanskom kulturom.
"Nisam mogao ni da zamislim da bi Poljska ikada mogla da izgleda tako“, priseća se.
Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia
Međutim, uveren je da bi takav stav njegovoj deci danas bio potpuno stran.
"Mladi ljudi više nemaju kompleks niže vrednosti. Ne zastaju da se pitaju: možemo li biti dobri kao Britanci, Francuzi ili Španci? To ih više ne sputava.“
Poljska, dodaje, ima veoma dobre univerzitete i obrazovni sistem koji ljudima pruža potrebne veštine.
"Mislim da nas to može odvesti do neslućenih visina kao zemlje. Mi smo zemlja prave veličine — nismo ni premali ni preveliki. Više nemamo kompleks niže vrednosti. Ništa nas ne sputava", zaključuje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)