Region

Crna Gora skoro četiri meseca od izbora bez nove vlade: "Prvi put da mandatar od podrške 44 poslanika, sada nema ni 41"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

28/09/2023

-

20:01

Crna Gora skoro četiri meseca od izbora bez nove vlade: "Prvi put da mandatar od podrške 44 poslanika, sada nema ni 41"
Tanjug/AP/Risto Bozović - Copyright Tanjug/AP/Risto Bozović

veličina teksta

Aa Aa

Više od 45 dana otkako je lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić dobio mandat za sastav nove Vlade Crne Gore, taj posao i dalje nije priveden kraju. Dok se rok za formiranje sužava, Spajić je potvrdio da ima problem da ubedi čak i deo poslanika sa svoje izborne liste da glasaju za njegovu viziju. Tako Crna Gora ni posle skoro četiri meseca od održavanja vanrednih parlamentarnih izbora nije dobila politički rasplet, a uprkos tome što i sam tvrdi da "opstrukcije postoje", Spajić zasad ne nudi nikakvo razrešenje.

Kako je zaključila njegova partija, "proces formiranja Vlade nije ni ovoga puta lak, što zbog eksternih, što zbog internih opstrukcija". O kakvim se to problemima radi, nije razjašnjeno, ali kako je objavljeno, dve poslanice PES-a ne prihvataju da se vlada formira bez koalicije "Za budućnost Crne Gore". Takođe, Vijesti su ranije pisale i da je vlada sa podrškom 41 poslanika sve dalja nakon što su i Demokrate zauzele stav da ne prihvataju da za izbor bude presudan glas bilo koga sa liste na kojoj je bila Demokratska partija socijalista (DPS).

Spajić je, inače, naveo da i dalje insistira da njegovu vladu čine stranke i poslanici koji su mu dali podršku da bude premijer. A to su, osim PES-a, Demokrate, Socijalistička narodna partija i stranke nacionalnih manjina Bošnjaka, Albanaca i Hrvata. To je, po Spajićevoj računici, 44 poslanika od ukupno 81 u crnogorskom parlamentu. Van kombinatorike ostale su stranke koalicije ZBCG, URA Dritana Abazovića, kao i stranke okupljene u koaliciju koju je predvodio DPS. 

Mandatar je pre nekoliko dana informisao predsednika Jakova Milatovića o toku pregovora, a koalicija ZBCG smatra da taj sastanak nije doneo ništa novo osim da su pregovori koje vodi mandatar ušli u "slepi kolosek iz kojeg nema izlaza". 

Šta koči Spajićeve pregovore?

Od ukupno 81 poslaničkog mesta u crnogorskom parlamentu, Pokret Evropa sad osvojio je 24, a koalicija "Zajedno", koju predvodi Demokratska partija socijalista 21 mandat.

Koalicija stranaka koje su nekada činile Demokratski front "Za budućnost Crne Gore" ima 13 mandata, Koalicija Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA ima 11 mandata, Bošnjačka stranka šest mandata, Socijalistička narodna partija dva mandata, a albanske nacionalne stranke i Hrvatska građanska inicijativa osvojile su ukupno četiri mandata.

Proces pregovora protiče sporo, a analitičari čak ukazuju da je u ovakvoj situaciji isplivalo neiskustvo PES-a. 

"Pregovori su vođeni bez jasne programske i ideološke potke, što je naglasak dugo stavljalo samo na deo oko broja ministarstava koje će dobiti neko od potencijalnih konstituenata. PES je, takođe, po svojoj ideološkoj strukturi još nepoznanica u mnogim aspektima, a sve to komplikuju i predstavnici manjih političkih subjekata koji su deo poslaničkog kluba PES-a. Kad se tome doda neiskustvo i nedovoljno poznavanje političke strategije rukovodstva PES-a, nije iznenađenje što su mnoge faze pregovora bile konfuzne, ali i što je ostalo dosta potencijala za dalje turbulencije i nakon formiranja vlade", rekla je ranije za Euronews Srbija Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje.

Predsjednik Crne Gore

 

A osim toga, problemi u pregovorima su dobili i jasne obrise. Kako je Spajić i sam priznao, dve poslanice sa njegove izborne liste ne prihvataju da se Vlada formira bez partija koje čine bivši Demokratski front Andrije Mandića i Milana Kneževića. Osim njih dve, još najmanje dva poslanika sa Spajićeve liste zahtevaju da se obnove pregovori sa Mandićem i Kneževićem, odnosno da se celokupni pregovarački proces vrati na početak.

Ni Socijalistička narodna partija ne podržava formiranje "tanke" parlamentarne većine, piše Radio slobodna Evropa. Lider ove stranke Vladimir Joković je saopštio da je za njegovu partiju najneprihvatljivija vlada koju će podržati 41 poslanik.

A Demokrate Alekse Bečića očekuju da o novoj vladi postignu dogovor dvojica lidera Pokreta Evropa sad – predsednik države Jakov Milatović i mandatar Milojko Spajić. Nakon što je Spajić saopštio da ne želi u Vladi stranke bivšeg Demokratskog fronta, Milatović je rekao da bi drugačije pravio vladu u kojoj bi bilo mesta i za Demokratski front i druge stranke.

"Zabrinjava i usporava sam proces činjenica da imamo očito različite vizije unutar Pokreta Evropa sad", rekao je ranije Bečić.

Pejović: Veliki broj faktora koji otežavaju pregovore

Proces formiranja nove vlade protiče najmukotrpnije i najkopleksnije u poređenju sa bilo kojim procesom formiranja Vlade do sada, dok je pozicija mandatara ubedljivo najteža, rekao je za Euronews Srbija Marko Pejović, programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj (UZOR). Kako je dodao, veliki je broj faktora koji otežavaju pregovore.

"Prvenstveno, rezultati parlamentarnih izbora nisu omogućili nijednom subjektu da ima neprikosnovenu poziciju u pregovaranju za sastav vlade. Takođe, mandatar nema obezbeđenu podršku u svojim redovima i u nesaglasju je sa svojim zamenikom Jakovom Milatovićem, koji ima drugačiji stav kako treba da izgleda sastav. Takvu poziciju umnogome koriste drugi politički subjekti u pregovorima, postavljajući uslove koji dodatno komplikuju i odlažu formiranje nove Vlade, svesni da bez njihove podrške nije moguće zaokružiti ovaj proces. Svakako, ne treba zanemariti i veći stepen isključivosti za određene političke subjekte uprkos tome da nema dovoljnu podršku čak ni na svojoj listi. Na kraju, sve ovo rezultira da prvi put Crna Gora ima mandatara koji je u procesu konsultacija dobio podršku 44 poslanika, a da sada, nakon višenedeljnog pregovaranja, nema podršku niti 41 poslanika", rekao je on.

Na pitanje da li Spajiću možda okreću leđa i oni koji su mu bili "sigurni", Pejović odgovara da u Crnoj Gori ni u jednom političkom subjektu ne postoje "sigurni" nakon 30. avgusta 2020. godine, zbog čega je politička i institucionalna kriza prisutna sve vreme.

"Kada je u pitanju pokret Evropa sad, bilo je pitanje dana kada će doći do vidljivijeg raskola i na koga će se to negativno odraziti. Usled toga, Spajić trenutno trpi posledice te 'podele' u partiji i borbe za prevlast u samoj partiji, a u tom pravcu deluju i dve poslanice ovog pokreta koje ne žele podržati predlog mandatara i odluku donesenu na glavnom odboru ovog pokreta", rekao je on.

Milatović se, inače, nedavno u Njujorku sastao sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, koji je ponovio da SAD žele da vladu čine isključivo partije usredsređene na evropske integracije i posvećene NATO, koje dele stav u vezi sa Rusijom. Analizirajući Milatovićev stav nakon te posete, ne vide se nikakve promene.

"Spajić je isključio koaliciju Za budućnost Crne Gore u svom predlogu za sastav nove Vlade, pa se ovi zahtevi ne odnose na Spajića već na Milatovića koji se zalaže sa širu koaliciju odnosno novu Vladu čiji bi konstituent bila i koalicija Za budućnost Crne Gore. Analizirajući izjave Milatovića po povratku iz SAD, čini se da nema promene i da njegova poseta nije promenila njegov stav o formiranju nove Vlade", napomenuo je Pejović.

Kako je naglasio, iako je sveukupan proces pregovaranja za formiranje nove vlade veoma neobećavajući sa gotovo svih aspekata, veruje da su svi politički subjekti svesni da ovaj proces pregovara uticao na smanjenje rejtinga ne samo PES-a, već i svih drugih političkih subjekata, te da bi se trend pada izlaznosti samo nastavio.

"Smatram da će se čekati krajnji rok za dogovor kako bi se u što je moguće većoj mjeri uticalo na odluke mandatara u korist drugih partija koje bi učestvovale u novoj vlasti. Svakako ne treba isključiti i mogućnost novih izbora, jer se čini da se politički subjekti većinski sada ponašaju kao da je u pitanju nova kampanja kojom se teži da se ponajviše nanese šteta pokretu Evropa sad, čega su svesni i u ovom pokretu pa su se odlučili na objavljivanje kalkulatora putem kojeg građani mogu izračunati kolika bi im bila plata nakon sprovođenja programa Evropa sad 2", zaključio je Pejović.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa