Emisija "Despot Stefan": Da li referendum iz 2006. i dalje deli Crnu Goru i Srbiju

Dvadeset godina nakon referenduma kojim je Crna Gora obnovila nezavisnost, političke posledice tog istorijskog događaja i dalje snažno oblikuju odnose u regionu, ali i unutrašnje prilike u samoj Crnoj Gori. O tome su u novoj emisiji „Despot Stefan“ govorili Stefan Surlić i Despot Kovačević, podsećajući na atmosferu uoči referenduma 2006. godine, međunarodno posredovanje, duboke društvene podele i današnje odnose Srbije i Crne Gore.

Kako ističu autori emisije, dve decenije kasnije jasno je da referendum nije bio samo političko pitanje državnog statusa, već događaj koji je trajno promenio identitetsku i političku mapu regiona.

„Za sedam dana Crna Gora će obeležiti 20 godina od referenduma. I dalje ima mnogo utisaka kada govorimo o obnovljenoj nezavisnosti Crne Gore i o tome kako je taj referendum izgledao, kakve su bile političke okolnosti i kako se došlo do takvog modela glasanja“, rekao je Kovačević.

On podseća da je put do referenduma trajao godinama i da su pregovori između Beograda i Podgorice intenzivno vođeni od početka dvehiljaditih.

„Od 2001. do 2006. tražila su se rešenja kako da se referendum organizuje. Imali smo već referendum 1992. godine, kada se ogromna većina građana izjasnila za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom. Međutim, posle političkog razlaza vlasti u Beogradu i Podgorici krajem devedesetih, okolnosti su se potpuno promenile“, naveo je on.

Posebnu pažnju, kako kaže, izazivali su uslovi pod kojima je referendum održan. Evropska unija je tada posredovala u pregovorima, a ključne uloge imali su Havijer Solana i Miroslav Lajčak.

„Došlo se do rešenja da većina izašlih građana mora da podrži nezavisnost, ali uz dodatni prag od 55 odsto glasova. Zašto baš 55 odsto – to je i danas pitanje. Delovalo je kao kompromis, ali i kao rezultat velikih međunarodnih pritisaka“, rekao je Kovačević.

Euronews Srbija

Stefan Surlić ocenjuje da se referendum često opisuje kao „liberalan“, ali da atmosfera na terenu nije bila takva.

„Postojala je ogromna polarizacija. Ako ste bili za zajedničku državu, govorilo se da ste protiv Crne Gore. S druge strane, ako ste bili za nezavisnost, u Srbiji se često tumačilo da ste protiv Srbije. To je stvorilo duboke identitetske podele koje postoje i danas“, istakao je Surlić.

On kaže da je slogan „bili ste protiv države“ ostao prisutan u crnogorskom političkom životu i dve decenije kasnije.

„Mnogi političari i danas osećaju potrebu da objašnjavaju za koju opciju su glasali 2006. godine, kao da je bilo nelegitimno želeti zajedničku državu sa Srbijom“, rekao je Surlić.

Govoreći o političkim posledicama nezavisnosti, Kovačević ocenjuje da je Crna Gora izlaskom iz državne zajednice „rasteretila“ deo problema koji su opterećivali Srbiju, pre svega pitanje Kosova i Metohije.

„Teško je govoriti o alternativnoj istoriji i šta bi bilo da su Srbija i Crna Gora ostale zajedno. Sigurno je da bi mnoge političke krize bile zajedničke. Ovako su se sudbine razdvojile“, rekao je on.

Ipak, smatra da je najveći problem nastao u odnosima dve države nakon referenduma.

„Ako su politički akteri već prihvatili rezultat referenduma, onda je Srbija trebalo da napravi prvi iskorak prema Crnoj Gori. Umesto toga, odnosi su postepeno išli ka razmimoilaženju i sukobljavanju“, ocenio je Kovačević.

Euronews Srbija

Surlić navodi da je u vreme referenduma verovao da bi zajednička država bila stabilnija i prosperitetnija, ali da je kasnije shvatio koliko su dvočlane federacije sa velikom demografskom razlikom teško održive.

„Srbija je tada imala oko osam miliona stanovnika, a Crna Gora oko 600 hiljada. Teško je govoriti o ravnopravnoj federaciji u takvim okolnostima“, naveo je on.

Dodaje da je jedan od glavnih argumenata zagovornika nezavisnosti bio brži put ka Evropskoj uniji.

„Tvrdilo se da će Crna Gora bez pitanja Kosova i Haškog tribunala mnogo brže ući u EU. To se nije dogodilo do 2014, kako se tada najavljivalo, ali danas jeste izvesno da će Crna Gora pre Srbije postati članica Evropske unije. Sa tog aspekta, politički gledano, referendum je bio uspešan za Crnu Goru“, rekao je Surlić.

Sagovornici su se osvrnuli i na pitanje nacionalnih i identitetskih podela koje su ostale prisutne do danas. Posebno su pomenuli odnos prema srpskom identitetu u Crnoj Gori.

„Nažalost, stvorena je atmosfera u kojoj se srpstvo često svodi samo na Srbiju, kao da nema pravo da postoji u Crnoj Gori. To je jedan od problema koji traje još od referenduma“, ocenio je Surlić.

Kovačević dodaje da su podele bile vidljive i među Bošnjacima u Crnoj Gori, koji su tada bili podeljeni između podrške nezavisnosti i straha od novih granica i dodatnih podela u regionu.

Dve decenije kasnije, Crna Gora je članica NATO-a i na korak od Evropske unije, ali pitanje identiteta, odnosa prema Srbiji i političkih podela iz 2006. godine ostaje jedna od ključnih tema u crnogorskom društvu.

Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.