Berbokova na Zapadnom Balkanu: Otvaranje evropske perspektive ili zaoštravanje starih sukoba?

Komentari

Autor: Predrag Mijanović

06/03/2024

21:00

Berbokova na Zapadnom Balkanu: Otvaranje evropske perspektive ili zaoštravanje starih sukoba? - Copyright Euronews/Vladislav Ćup

veličina teksta

Aa Aa

Ministarka spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, Analena Berbok je u ponedeljak boravila na Zapadnom Balkanu. Mini turneja se sastojala od poseta Podgorici i Sarajevu, gde se Berbokova sastala sa najvišim državnim zvaničnicima Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Tema posete dvema balkanskim zemljama je trebalo da bude evropska perspektiva Zapadnog Balkana i podrška Nemačke Crnoj Gori i BiH na ovom putu. Međutim, akcenat i utisak celokupne posete je prenesen na intrigantne izjave ministarke i oštre odgovore prozvanih zvaničnika.

Prilikom posete Crnoj Gori u ponedeljak prepodne, ministarka Berbok se sastala sa ministrom spoljnih poslova Filipom Ivanovićem i premijerom Crne Gore Milojkom Spajićem. Tom prilikom ministarka Berbok je istakla usklađenost spoljne politike Crne Gore sa spoljnom politikom EU, kao glavnu vrednost i prednost Crne Gore u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji. Kao najveću pretnju Berbokova je istakla "ruski uticaj" na Zapadnom Balkanu.

Nemački Špigel u analizi sastanka sa Ivanovićem i Spajićem navodi da je Crna Gora definitivno najdalje odmakla u pregovorima o pristupanju sa EU, ali da se i dalje susreće sa akutnim problemima kao što su manjkavosti pravnog sistema, korupcija i borba protiv organizovanog kriminala.

Svojevrstan odgovor Berliner Cajtunga Špigelu: "Da li gospođa Berbok shvata da Evropa trči za geopolitičkim časovnikom?“

Berliner Cajtung je s druge strane poprilično oštro u pripremnom članku za posetu ministarke Berbok Podgorici upozorio na nedostatak plana Evropske unije za evropsku perspektivu Crne Gore, a posebno u svetlu sukoba na istoku Evrope, zbog kojeg Ukrajina i Moldavija dobijaju centralno mesto u razgovorima o članstvu i pregovorima u odnosu na Zapadni Balknu, a što u Crnoj Gori izaziva "zavist, ljubomoru i frustraciju". Pa tako Berliner Cajtung podseća da je od 33 pregovaračka poglavlja u procesu pridruživanja Crna Gora zatvorila tek nekoliko.

Špigel, s druge strane, u prvi plan postavlja prvu izjavu Berbokove iz Vile Gorica ističući da je Berbok u posetu Zapadnom Balkanu došla zbog zaustavljanja "ruskog uticaja" i kao znak Vladimiru Putinu da EU ne odustaje od Zapadnog Balkana.

"Ne možemo više da dozvolimo sive zone od kojih samo Rusija ima koristi", prenosi Špigel reči ministarke Berbok. Celokupna analiza Špigela se fokusira na "ruski uticaj" na Balkanu, te govori u prilog tezi zvaničnika Evropske unije da je od članstva važniji sam put ka članstvu sa kojeg treba eliminisati ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

Špigel, kao i Berliner cajtung, ističu i to da put Crne Gore u EU traje već dve decenije, bez jasne slike kada bi mogao da dobije svoj epilog.

Dobrosavljević: "Ruski uticaj" izgovor, jer EU ne želi zemlje koje će morati da "izdržava"

Istoričar i politikolog Vladimir Dobrosavljević u izjavi za Euronews Srbija kaže da su sve zemlje Zapadnog Balkana u bezbednosnom smislu "osigurane" od "ruskog uticaja" prisustvom NATO-a na teritoriji Zapadnog Balkana.

"Sem Srbije, sve zemlje Zapadnog Balkana, odnosno regiona, ako nisu članice NATO pakta, imaju barem jednu NATO vojnu bazu na svojoj teritoriji, poput baze u Tuzli u BiH ili Bondstila u Uroševcu. Sve zemlje su u bezbednosnom smislu osigurane od tzv. ruskog uticaja na ovim prostorima. To je jedna vrsta geopolitičkog izgovora, jer Evropske unija smatra da ovaj prostor još uvek nije dostigao neophodne standarde da bude primljen u EU. Pre svega mislim da je to kalkulacija da oni ne žele da primaju države koje bi trebalo da izdržavaju oni i njihovi poreski obveznici."

Po pitanju daljeg razvoja Evropske unije, Dobrosavljević ističe da ni Evropska unija nakon Bregzita nije sigurna kako će izgledati unutrašnje ustrojstvo EU, dok izražava bojazan da je u potpunosti realna izjava grčkog premijera Micotakisa o 2033. kao godini kada možemo da očekujemo prijem Zapadnog Balkana u EU.

"Proces Bregzita, tj. izlaska Ujedinjenog Kravljevstva iz EU, nije dovršen zbog pandemije kovida, koja ga je usporila. Francuski predsednik Makron je takođe rekao da nakon završetka Bregzita sledi unutrašnji dijalog o tome kako će strukturalno izgledati budućnost Evropske unije, da li će to biti "Evropa koncentričnih krugova", "Evropa 1, 2, 3" ili šta će oni smatrati da je funkcionalno. Ovde dolazimo do onoga što je grčki premijer Micotakis rekao pre nekoliko godina, da je realno da do proširenja Evropske unije zemljama Jugoistočne Evrope dođe tek 2033. godine.

Prema Dobrosavljeviću, pred zemljama Zapadnog Balkana je dug proces u kojem će morati pre svega da rade na sebi i da sređuju unutrašnje prilike, da bi bile spremne za ulazak u EU.

"Do 2033. godine zemlje Jugoistočne Evrope, tj. Zapadnog Balkana, moraju mnogo toga da učine same, pre svega da poboljšaju svoje institucije i da ekonomski postanu konkurentne. Meni deluje da ovde još uvek postoji iluzija o EU kao što je nekada postojala iluzija u Titovoj Jugoslaviji da nakon ulaska ne mora više ništa da se radi, a da će moći da se koristi novac iz fondova. To nije tako! U EU morate da imate određene standarde i morate da budete konkurentni da biste bili funkcionalni, u suprotnom postajete jedna vrsta "pacijenta" kojeg zemlje EU moraju da izdržavaju. To nikome u ovom trenutku ne pada na pamet!".

Poseta Sarajevu i reakcije iz Republike Srpske

U ponedeljak popodne ministarka Berbok se obrela u Sarajevu, gde se sastala sa članovima Predsedništva BiH, te sa ministrom spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedinom Konakovićem. Kako je preneo Tanjug, ministarka Berbok se posebno osvrnula na "secesionističke fantazije" zvaničnika Republike Srpske, o čemu je po, sopstvenim rečima, Berbokova posebno razgovarala sa srpskim članom Predsedništva BiH, Željkom Cvijanović.

"Vidim da Analena Berbok dolazi u BiH da ponovo prosipa svoje frustracije o secesiji, priča o reformama i vladavini prava, a onda nam pošalje i podržava lažnog Šmita i pokaže da ovde nama ni 'p' od vladavine prava", napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks, a preneo Tanjug.

Jedna od teza koja se mesecima provlači kroz izjave Milorada Dodika, de fakto najjače političke figure u Republici Srpskoj, je da upravo insistiranje zvaničnika iz zemalja EU na tome da je Srpska remetilački faktor u BiH, koji treba disciplinovati, Srpsku gura u secesionizam, a što je podržano i nelegalnim izborom Šmita za Visokog predstavnika BiH, kako taj izbor vidi Dodik.

"Stav Srpske je uvek bio jasan - da smo za evropski put, ali s našim jasnim ustavnim nadležnostima. I ne postoje planovi za secesiju. Ako nekad i dođe do odluke o nezavisnosti, ona će biti rezultat delovanja lažnog visokog predstavnika Šmita, koji pokušava da uruši Republiku Srpsku i kojeg podržava Berbokova", naveo je Dodik.

Berbokova je s druge strane u svetlu "disciplinovanja" srpskog člana Predsedništva i Republike Srpske, poručila i to da samo celovita BiH može da postane član EU, prenosi Tanjug.

Pominjanje već ranije donesene odluke da se BiH da pregovarački status bez jasno određenog datuma otpočinjanja pregovora Milorad Dodik vidi kao pokušaj prikupljanja političkih poena.

"To ništa ne znači bez datuma, a partneri u vlasti na nivou BiH su se usaglasili da to okvalifikuju kao ništa. A mogla bi biti korisna. Recimo da povede lažnog Šmita kući da uživa u svojim penzionerskim danima, a ne da nas z…. zamlaćuje", napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks (X).

Perišić: Srpska ne želi secesiju, ona brani sebe i Dejtonski sporazum, a pretnja po državnost i celovitost BiH je Visoki predstavnik

U izjavi za Euronews Srbija, prof. dr Srđan Perišić profesor geopolitike i međunarodnih odnosa kaže da se po pitanju optužbi Berbokove na račun Republike Srpske i njenih dužnosnika za secesionizam, krije dalje rastakanje Dejtonskom sporazuma čiji je usamljeni branilac upravo Republika Srpska.

"Republika Srpska svoju politiku ne zove secesionističkom. Ona svoju politiku zove odbranom Dejtonskog sporazuma. Ona je u ovom poslu sama. Svi garanti Dejtonskog sporazuma sa Zapada ruše Dejtonski sporazum od samog usvajanja istog. Kad pogledate Ustav BiH, koji je deo Dejtonskog sporazuma, videćete da od njega nije ostalo ništa, ili je ostalo vrlo malo. Dejtonski sporazum je praktično u ruševinama, zbog delovanja Zapada. Republika Srpska nema iz čega da izađe, ona upravo brani Dejtonski sporazum. Od velikih sila ona ima samo podršku Rusije. Republika Srpska neće krenuti u secesionizam, već će sebe da "spasava", ona mora da se odbrani, a odbranom sebe će, paradoksalno, i dalje da štiti Dejtonski sporazum, a njega su svi sa Zapada napustili. To naravno niko sa Zapada neće da prizna."

Komentarišući izjavu Berbekove da će ulazak BiH u Evropsku uniju biti spasonosno po samu BiH, Perišić smatra da perspektiva ulaska BiH u EU uopšte ne postoji.

"Učlanjenje BiH u EU je samo metodologija kako centralizovati BiH. U suštini Republici Srpskoj ne odgovara učlanjenje u EU, a dosad se sav taj proces svodio na oduzimanje nadležnosti Republici Srpskoj i dalju centralizaciju BiH. Taj proces su smislili Amerikanci, koji upravo procesom učlanjenja BiH u EU ruše Dejtonski sporazum. Republika Srpska ne želi da prekida taj proces, jer druga dva naroda žele Evropsku uniju, ali Republika Srpska je svesna da BiH u EU ne može da uđe sa Visokim predstavnikom, bio on legalan ili ne. BiH ne može u EU sa tutorom koji donosi svoje zakone".

Dalje problematizujući funkciju i ulogu Visokog predstavnika, Perišić navodi da začarani krug vraćanja na istu polaznu tačku stvara upravo Visoki predstavnik, koji nameće zakone i sprovodi ih ne po volji onih koji žive u BiH.

"Zapad je napravio takve politike po pitanju BiH koje ruše Dejtonski sporazum. To je začarani krug i "vrzino kolo" koje nije nastalo juče, nego donošenjem Dejtonskog sporazuma. Zapad od toga ne može i ne želi da odustane, žele samo unitarnu BiH. Moguće je naći način da se odugovlači taj proces, ali će Zapad za sopstvene neuspehe po pitanju BiH da optuži Republiku Srpsku."