Severna Makedonija sutra bira predsednika: U trci je sedam kandidata

Komentari

Autor: Tanjug

23/04/2024

16:33

Severna Makedonija sutra bira predsednika: U trci je sedam kandidata - Copyright Tanjug/AP Photo/Boris Grdanoski

veličina teksta

Aa Aa

U Severnoj Makedoniji sutra će biti održani sedmi po redu izbori za predsednika države, a do zatvaranja biračkih mesta u 19 sati na snazi je izborna tišina.

Eventualni drugi krug predsednčkih izbora predviđen je za 8. maj, za kada su zakazani parlamentarni izbori.

Na predsedničkim izborima učestvuje sedam kandidata - pet muškaraca i dve žene.

Kandidati su aktuelni predsednik Stevo Pendarovski koga podržava SDSM i koalicija, Gordana Šiljanovska Davkova iz VMRO-DPMNE, Biljana Vankovska koju podržava Levica, Maksim Dimitrievski iz pokreta Znam, Stevčo Jakimovski iz stranke Grom, Arben Taravari iz koalicije Vredi i Bujar Osmani, kojeg podržava Evropski front. Vlada je sutrašnji izborni dan proglasila neradnim.

U birački spisak za predsedničke izbore u sredu, upisano je 1.814.317 birača, a u inostranstvu će glasati 2.569 birača sa državljanstvom Severne Makedonije.

U posebnom biračkom spiskom upisane su osobe na izdržavanju kazne zatvora ili pritvora, kojih ima 2.147.

Na predstojećim predsedničkim izborima sučeliće se, kao što je to i do sada bio slučaj, kandidati dva suprotstavljena politička bloka levog centra SDSM i desničarskog VMRO-DPMNE, a unutaralbanskog političkog obračuna između Demokratske unije za integraciju (DUI) i ostalih političkih partija, koje uživaju snažnu podršku privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane smatra, da su predstojeći predsednički izbori u Republici Severnoj Makedoniji izuzetno značajni za budućnost ove zemlje, jer će se na njima, kako kažu, odlučivati o nastavku započetih pozitivnih političkih procesa i promena, ubrzanom nastavku reformi i novog međunarodnog repozicioniranja RSM kao članice NATO-a i ubrzanju pregovora sa EU.

Obrnuta situacija bi, kažu, dovela bi do blokade daljih procesa demokratizacije i ponovnih opstrukcija, koje bi Republiku Severnu Makedoniju mogli vratili u period pred svrgavanjem režima Nikole Gruevskog.

Podseća se da je RSM od dolaska Vlade Zorana Zaeva (SDSM) 2017.godine uspela da ostvari istorijske uspehe.

Pored potpisa Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, donet je zakon o unapređenju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica. Prespanski sporazum sa Grčkom otvorio je put u evroatlantske integracijske procese. Severna Makedonija postala je punopravna članica NATO-a marta 2020.godine i započela je pregovore o članstvu sa EU.

Vrhunac istorijskih uspeha krunisan je sticanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA) 2022.godine.

Analitičari očekuju, da će se u završnici kampanje zaoštriti retorika, koja ne sme dovesti do konflikata, nasilja i uplitanja stranog faktora, prvenstveno Rusije i suseda, koja i dalje radi na destabilizaciji Severne Makedonije.

Uspešno sprovedeni predsednički izbori biće još jedan važan korak na putu da Republika Severna Makedonija opravda, da je faktor mira i stabilnosti i pouzdan saveznik kao članica NATO-a, a ne da dođe do, kako navode, Ivanov(izacije) države, što potvrđuju i česti susreti predsedničke kandidatkinje Gordane Šiljanjovske Davkove sa bivšim predsednikom Đorđom Ivanovim sa kojim je razmenjuje iskustva i koji predstavlja njenu inspiraciju.

"Ivanov(izacija) predsedničke funkcije je vraćanje u mračnu prošlost makedonske države, koja je pretila čak i izbijanjem građanskog rata", tvrde analitičari IFIMES-a.

Svi makedonski predsednici od proglašenja nezaisnosti

Prvi predsednik Makedonije bio je Kiro Gligorov, koji je kao i kasnije Đorđe Ivanov obavljao funkciju predsednika države u dva mandata, dok su po jedan mandat na vlasti bili Boris Trajkovski i Branko Crvenkovski. Aktuelni predsednik RSM Stevo Pendarovski ponovo je u trci za šefa države.

Prvi mandat predsednik Kiro Gligorov dobio je na osnovu izbora u Skupštini Republike Makedonije, u skladu sa tadašnjim ustavnim odlukama, a njegovi naslednici su kasnije birani na neposrednim izborima.

Nezavisnost Makedonije proglašena je na referendumu 8. septembra 1991. godine, a mnogi su saglasni da Gligorov ima veliku zaslugu što je Makedonija izašla iz SFRJ bez rata. Gligorov je prema susedima vodio politiku jednake ekvidistance i saradnje. Godine 1999. jasno je stavio do znanja NATO-u da njegova zemlja neće dozvoliti da se sa njene teritorije napada SRJ. Umro je u noći između 1. i 2. januara 2012. godine u Skoplju u 95. godini.

Prvi neposredni predsednički izbori u Makedoniji održani su 16. oktobra 1994. godine, istovremeno sa parlamentarnim izborima. Na izborima su učestvovala dva kandidata, a Kiro Gligorov je u prvom krugu pobedio sa 715.087 glasova, odnosno 78,4 odsto, kao kandidat koalicije koju predvodi SDSM. Njegov protivkandidat Ljubiša Georgievski, koga podržavala VMRO-DPMNE, osvojio je 197.109 glasova, odnosno 21,6 odsto.

Drugi predsednički izbori u nezavisnoj Republici Makedoniji održani su 1999. godine. Prethodni predsednik Kiro Gligorov nije se kandidovao na ovim izborima, a pobedio je Boris Trajkovski, kandidat VMRO-DPMNE. U prvom krugu učestvovali su kandidati - Muarem Nejipi, Vasil Tupurkovski, Muhamed Halili, Tito Petkovski, Stojan Andov i Boris Trajkovski. U drugom krugu pobedio je Boris Trajkovski sa 582.808 glasova, a Tito Petkovski 513.614 glasova, odnosno 52,40 odsto naspram 46,18 odsto.

Treći predsednički izbori 2004. održani su prevremeno zbog pogibije predsednika Borisa Trajkovskog. Prvi krug je održan 14. aprila 2004, a drugi 28. aprila 2004. godine. Na izborima su učestvovala četiri kandidata - Branko Crvenkovski kojeg je podržavala SDSM, Saško Kedev iz VMRO-DPMNE, Gzim Ostreni iz DUI, Zudi Jelili iz DPA. Na ovim izborima pobedio je Branko Crvenkovski sa 550.317 glasova ili 62,6 odsto, protiv Saška Kedeva sa 329.179 glasova ili 37,4 odsto.

Četvrti predsednički izbori održani su 22. marta i 5. aprila 2009. godine, istovremeno sa izborima za lokalnu samoupravu. Na izborima je učestvovalo sedam kandidata - Đorđe Ivanov koga je podržavala VMRO-DPMNE, Ljubomir Frčkoski iz SDSM, Imer Selmani iz Nove demokratije, Ljube Boškoski kao nezavisni kandidat, Agron Budžaku iz DUI, Nano Ružin iz LDP i Miruše Hodža iz DPA. Na ovim predsedničkim izborima pobedio je Đorđe Ivanov sa 453.616 glasova ili 63,14 odsto.

Peti predsednički izbori održani su 13. i 27. aprila 2014. godine. Vanredni parlamentarni izbori održani su istovremeno sa drugim krugom predsedničkih izbora. Drugi krug je održan 27. aprila i u njemu se se našli Đorđe Ivanov i Stevo Pendarovski. Na ovim petim predsedničkim izborima kandidat VMRO-DPNME Đorđe Ivanov pobedio je sa 534.910 glasova kandidata SDSM Steve Pendarovskog sa 398.077 glasova. Osim Pendarovskog i Ivanova, na ovim predsedničkim izborima učestvovali su Zoran Poposki uz podršku GROM-a i Iljaz Halimi iz DPA.

Šesti predsednički izbori održani su 21. aprila i 5. maja 2019. godine na kojima je pobedio Stevo Pendarovski sa 435.656 glasova ili 53,59 odsto. Ovo su bili prvi izbori nakon stupanja na snagu Prespanskog sporazuma, kojim je sa Grčkom rešen spor oko imena i zemlja je dobila ime Republika Severna Makedonija.

Na ovim predsedničkim izborima, pored Steve Pendarovskog, učestvovali su Gordana Šiljanovska Davkova iz VMRO-DPMNE i Blerim Reka, uz podršku Saveza za Albance i Pokreta BESA, podseća skopska Republika.