Surlić o nereagovanju EU na koncert Tompsona: Niko ne želi da se zamera, ostaće ispod radara kao neprijatna tema
Komentari08/07/2025
-12:03
Koncert Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodromu, pred pola miliona ljudi, i dalje izaziva veliku pažnju javnosti. Ipak, iako su neke reakcije bile burne, Evropska unija ostala je nema na činjenicu da se tokom koncerta čuo i poklič "Za dom spremni". Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Euronews Srbija kaže da je Hrvatska članica EU i da je potpuno drugačiji odnos prema državama koje su u tom klubu.
"Činjenica jeste da je Tompsonu zabranjeno da gostuje u bilo kojoj zemlji EU, to što drži možda koncert u Bosni eventualno to je to. Vrlo senzitivno političko pitanje, videli smo da su vodeći političari bili na koncertu, niko od evropskih zvaničnika ne želi sada dodatno da se zamera, da stvara političko pitanje od toga, tako da će to ostati ispod radara kao jedna neprijatna tema", rekao je on.
Komentarišući to što nije reagovao ni Tonino Picula, hrvatski evroaparlamentarac, inače izvestilac za Srbiju, Surlić kaže da i on gleda svoju poziciju.
"Svakako do sada ono što je istupao smatralo se da nije deo tog mejnstrima koji je izuzetno nacionalistički i koji koketira sa fašizmom, nacizmom, nacističkim pozdravima, što je nedopustivo. Ali pretpostavljam da je to prevelika politička cena da i oni koji su bili protiv održavanja koncerta i koji su se oglašavali u javnosti, nailazili su na velike osude, kritike, tako da se i Picula u ovom slučaju više boji za svoju političku poziciju nego što bi želeo da ostane istrajan u svom ideološkom i vrednosnom stavu", rekao je on.
Surlić ipak kaže da je problematično osuđivati bilo koga iz Hrvatske, što se tiče mlađe generacije koja je prisustvovala koncertu. Kako kaže, problem je o jednom sistemskom obrazovanju u kom je poželjno da se sluša Tompson.
"I tu treba pre svega kritika da bude na institucijama Hrvatske koje to tolerišu i dozvoljavaju", rekao je on.
Inače, nemački mediji su objavili izveštaj gde navode da mladi Hrvati, kako je pokazalo istraživanje, misle da je "NDH zapravo bila dobra". Surlić kaže da je to poražavajuća činjenica.
Povezane vesti
"Mislim da je poražavajuća za hrvatsko društvo i da oni moraju živeti sa tim. Da jedan izvođač, bar je to moj glavni utisak sa koncerta, jedan izvođač kome su najpopularnije pesme one koje se referišu na Srbe, Srbiju, može da okupi 500.000 Hrvata. To je poražavajuće zato što, znate šta, nacionalni identitet može da bude afirmativan i negativan. Ako je vaš nacionalni identitet to što ste Hrvati, ne znam kako kažu, domoljub time što vi slušate neke pesme koje se pre svega referišu na drugu naciju, onda je u stvari glavna definicija ja sam Hrvat zato što mrzim Srbe. Ja mislim da je to poražavajuće za svaku naciju i društvo", rekao je on.
Kako je dodao, u Srbiji ima i nacionalističkih poruka, ima i nacionalističkih pesama i izvođača, ali oni u Srbiji "nikada ne bi okupili pola miliona i to treba da bude za ponos".
Tri decenije Dejtonskog sporazuma
Govoreći o obeležavanju tri decenije Dejtonskog sporazuma, Surlić navodi da je sporazum doneo mir u BiH, da je doneo mir celom regionu i da su sve institucije direktan produkt Dejtonskog sporazuma.
"Sve su glasni zahtevi da tu mora doći do nekog redefinisanja. Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, takođe će u svakoj od tih priča biti, htela to ili ne, uključena. Tako da se mora razgovarati, podvući crta šta jeste zapravo Dejton doneo", rekao je on.
Na pitanje šta je Dejton zapravo doneo, Surlić kaže da je doneo mir.
"Na kraju, bez obzira na vrlo radikalne političke poruke, niko u Bosni i danas i u regionu ne veruje u to da će doći do ponovo nekog velikog rata. Mislim da je to ipak jedan veliki legat Dejtonskog sporazuma i da bi na taj način i trebalo posmatrati. Ono što jeste problem, što Dejton nije mogao da donese i funkcionalnu državu. On je dao mogućnosti da se i Srbi, i Bošnjaci, i Hrvati osećaju sigurni da imaju svoje institucije, ali je očigledno da često dolazi do paralize i da treba razgovarati na tu temu, ali ne nametanjem nekog rešenja, nego tražiti funkcionalne mogućnosti za reformu, za bolje funkcionisanje institucija, ustanova, ali da to bude u saglasnosti sva tri konstitutivna naroda i za bolje sutra Bosne i Hercegovine", naglasio je Surlić.
Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)