Peroni bez putnika, bašte bez gostiju: Život u Srebrenici 30 godina kasnije
Komentari11/07/2025
-15:37
Sa perona na autobuskoj stanici mnogi Srebreničani su napuštali ovu opštinu u potrazi za boljim životom, sve dok i stanica nije zatvorena pre sedam godina. Odlazak, međutim, nije zaustavljen. Iza sebe su ostavljali mesto koje se, kako kažu, godinama ne menja, barem ne na bolje.
Tišina na ulicama je skoro svakodnevica - nema pekare, trafike, mesare, ni zanatskih radnji. Najteže je onima koji žive u Srebrenici to što nema naroda. Bez ostalog se, kažu, i može živeti.
"Šta će autobuska stanica, nema 300 ljudi u Srebrenici. Svi beže u velike centre, u Sarajevo, Beograd, Zagreb", kaže jedan meštanin.
"U mojoj ulici imate samo šest porodica. Ulica koja je imala 27 lekara, doktora, profesora, poznatih ličnosti, nažalost je pusta. To je lep turistički grad pre rata bio. Grad koji je imao najveći broj noćenja po hotelu po jednom krevetu u celoj Jugoslaviji. Imamo potencijal ogroman za rad, za radna mesta, međutim politika nije to uradila, nije dala izražaja. Kada bi se narod ovde pitao verujte, Srbi, muslimani, drugačiji bi život bio, ali politika, nekom je možda u interesu da ovo ne radi", kaže drugi meštanin.
Ni načelnik nije zadovoljan ekonomskim stanjem opštine, ali najveći problem je, kaže, odlazak mladih.
"Oni osećaju da nemaju dovoljno opcija, da nemaju dovoljno prilike da njihove najbolje osobine dođu do izražaja i na kraju krajeva mladi uvek žele da budu u centru dešavanja. Žele da budu baš na izvoru, onde gde se sve dešava. Retko kad se značajnije odluke donose u malim mestima, rekao je načelnik opštine Srebrenica Miloš Vučić.
Odbornica u lokalnoj skupštini Begija Smajić poručuje da jeste teško, mnogo toga fali, ali priča da suživota ima.
Povezane vesti
"Deca nam zajedno idu u školu, igraju fudbal u istim klubovima, igraju u kulturno-umetničkom društvu i Srbi i Bošnjaci zajedno. Ljudi obični se takođe međusobno pomažu, pogotovo kad su neke nedaće u pitanju", rekla je ona.
Iako se život u Srebrenici nije zaustavio, čini se kao da stane vreme kada se pogledaju prazne zgrade bez prozora, skoro pusta pijaca i zatvoreni lokali sa bledim reklamama, peroni bez putnika, bašte bez gostiju i ulice bez prolaznika.
Komentari (0)