Srebrenica u udžbenicima: Kako je predstavljen isti događaj u različitim državama 30 godina kasnije
Komentari11/07/2025
-14:22
Nesuglasice koje se tiču događaja tokom ratova u bivšoj SFRJ, ne završavaju se često zapaljivom retorikom zvaničnika, već je tok istorije drugačiji u odnosu na to čiji školski udžbenik čitate.
Učenici u Hrvatskoj znaju jedne, najmlađi u Srbiji na papiru dobijaju druge verzije događaja, dok se u Bosni i Hercegovini u zavisnosti od entiteta o određenim stvarima uopšte ne govori.
Istoriju pišu pobednici, a udžbenike autori koji na događaje gledaju drugačijim očima. Kvalifikacije koje neretko dovode do relativizacije 30 godina koče točak istorije, a oni koji su rođeni mnogo posle rata u nedovoljnoj meri uče o tom periodu.
"Moguće je da autori izbegavaju da više pišu o nekim događajima koji ne idu u prilog Srbiji, srpskoj državi, plašeći se da ne budu postavljeni na stub srama, da ne budu na neki način ispolitizovani. U velikoj meri zavisi od nastavnika koliko će posvetiti prostora takvim temama. Nastavnici često znaju ili da ih izbegnu ili da ih na neki drugačiji način obrade", rekao je Aleksandar Markov, nastavnik u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
Svega pasus posvećen je zločinu u Srebrenici u udžbeniku za osmi razred jednog srpskog izdavača.
Ukoliko govorimo o operaciji "Oluja", za nju je rezervisano nešto više prostora, te na jednoj stranici A4 formata postoji svedočanstvo iz izbegličke kolone.
Čitava lekcija o raspadu nekadašnje države sažeta je na desetak stranica.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Kakva je situacija u regionu i na koji način oni predstavljaju učenicima ono što se dešavalo tokom devedesetih godina?
Za Hrvatsku je vojna operacija "Oluja" legitimna vojno-policijska akcija čija se godišnjica tradicionalno slavi. Ipak, prema rečima istoričara Tvrtka Jakovine, događajima iz avgusta 1995. godine obično se ne posvećuje previše vremena zbog pripreme maturskih ispita.
"Slika koju bi udžbenici mogli da vam daju ili koji bi pojedini nastavnik želeo da vam da zapravo varira od škole do škole ili ne može da bude posebno za ozbiljno uzeta", rekao je on.
Dva entiteta tri konstitutivna naroda i više od deset obrazovnih sistema daju različite slike u Bosni i Hercegovini o ratu u bivšoj SFRJ.
"Taj materijal sadrži nekoliko velikih celina, jedna je opsada Sarajeva u vojnom i političkom smislu, jedna je život u Sarajevu u smislu kršenja humanitarnog prava i zatim jedno poglavlje se tiče izučavanja pojmova etničkog čišćenja, ratnog zločina, zločina protiv čovečnosti i poslednje poglavlje se odnosi na genocid koji se desio u Srebrenici", rekla je Lamija Husić, pomoćnica ministarke vaspitanja i obrazovanja Kantona Sarajevo.
Milija Marjanović iz Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske kaže da nema istorijskog perioda koji nije sporan i koji nema najmanje dva tumačenja, dve interpretacije.
"Postavljate pitanje da li se dovoljno govori o Srebrenici, mogu da pitam isto da li se dovoljno govori o stradanju u Bratuncu. Ne možemo izolovano da gledamo neki događaj, ne možemo da izvučemo samo jedan segment", rekla je ona.
Povezane vesti
Knjige i izvori putem kojih najmlađi stiču elementarna znanja o ne tako davnoj istoriji različiti su koliko i zvanične politike tada zaraćenih strana, što otvara pitanje postoji li minimum konsenzusa odakle bi moglo da se krene ka budućem pomirenju.
"Vi nemate želju za razgovorom jer smo mi u zemljama u kojima je potrebno da moja istina i samo moja istina bude apsolutno prihvaćena. Morate imati žrtvu, morate imati pobedu i morate manje-više tu stvar opisati kao pravedan završni čin nacionalne istorije koji objašnjava zbog čega je sadašnja elita na vlasti", rekao je Jakovina.
Kako je istakao Markov, sve dok ne dođemo do stadijuma do kojih su došli recimo Nemci i Francuzi, da imaju zajednički udžbenik istorije, mi ne možemo da govorimo o nekoj vrsti pomirenja.
Rane su početkom milenijuma bile sveže pa je i nastavnicima koji su često na svojoj koži osetili pakao rata bilo teško da ih ponovo otvaraju. Tri decenije kasnije ostali su ožiljci, ali selektivnim pristupom činjenicama i gledanjem kroz prizmu stradanja samo jedne strane ni u narednih 30 godina trauma neće nestati.
Komentari (0)