Sećanje na žrtve i pitanje jedinstva: Kako 30 godina od Srebrenice odražava našu prošlost, ali i budućnost?
Komentari11/07/2025
-13:17
Komemoracijom nastradalim Bošnjacima u Memorijalnom centru u Potočarima i ukopom posmrtnih ostataka još sedam žrtava danas će biti obeleženo 30 godina od zločina u Srebrenici.
Obeležavanje je počelo komemoracijom u Memorijalnom centru Potočari, nakon čega će prisutni i zvanice preći u memorijalno mezarje Memorijalnog centra Potočari kod Srebrenice, gde će položiti vence i cveće i odati počast žrtvama. Zatim će biti klanjana dženaza, a biće ukopano sedam posmrtnih ostataka žrtava za koje su porodice dale saglasnost da se ukopaju u mezarju u Potočarima.
Memorijalnim programom predviđen je i doček visokih zvanica, između ostalog delegacija iz regiona, pre svega iz Hrvatske i Crne Gore. Iz Hrvatske dolazi delegacija koju predvodi premijer Andrej Plenković, a iz Crne Gore nekoliko ministara. Međutim, o nekim zvučnim svetskim imenima se ne govori, kako kažu organizatori, iz bezbednosnih razloga.
Ipak, istakli su da će danas u Potočarima biti do 150.000 ljudi.
Juče su počeli da pristižu srodnici, porodice i potomci žrtava, kao i drugi građani iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta.
Sinoć su i učesnici tradicionalnog Marša mira dočekani u Potočarima. Oko 7.000 učesnika je prešlo rutu od 100 kilometara od Nezuka do Potočara, što je jedan od najvećih marševa do sada. Poručili su da se zločin ne sme zaboraviti i nikada ponoviti.
Takođe, juče je održana komemorativna sednica Skupštine opštine Srebrenica za sve žrtve ove regije, uključujući srpske žrtve u Podrinju i bošnjačke žrtve u Srebrenici. Tu sednicu bojkotovali su bošnjački odbornici, tvrdeći da vlast na lokalnom nivou i na nivou Republike, koju predvodi SNSD, već godinama negira genocid.
Povezane vesti
Za razliku od prethodnih godina novinarima iz Republike Srpske nije omogućeno da se akredituju za praćenje ovog događaja.
Memorijalni centar Srebrenica objavio je deset ključnih poruka povodom obeležavanja godišnjice, fokusiranih na međunarodnu javnost i način na koji se ova tema tretira. Pitanja koja ostaju su da li svakog 11. jula postaje sve dublja podela između Srba i Bošnjaka, i zbog čega se iz Beograda čuju kritike da se ove godine ovaj događaj koristi za, kako kažu, prljavu kampanju.
O svemu tome za Euronews Srbija su govorili novinarka Ljiljana Smajlović i profesorka mirovnih studija na Fakultetu političkih nauka Radmila Nakarada.
Dešava li se produbljivanje podele između Srba i Bošnjaka?
Pitanje koje se postavlja jeste da li je podela između Srba i Bošnjaka sve dublja, posebno u kontekstu 11. jula, jer se tenzije nagomilavaju, a sukobljene strane pristupaju problemu na različite načine, što dovodi do pesimističkih zaključaka o pomirenju.
"Ako izvršimo jednu vrstu sabiranja svih tenzija, svih nagomilanih problema i načina na koje sukobljene strane tome pristupaju, onda mislim da, nažalost, sledi ovakav jedan poprilično pesimističan zaključak. I zaključak koji se dodatno potencira ovim izuzetno teškim prisećanjem i događajem i obnavlja stalno pitanje o odnosu prema svim žrtvama rata koji je nejednak i gde se jedna strana obraća svetu sa svojim bolom", kaže Nakarada i dodaje:
"Druga strana je prećutana i u popriličnoj ravnodušnosti prebiva, što je jedan užasno loš recept za stabilizaciju posle sukoba, za razvoj jedne racionalne države sa takvim jednim kompleksnim nasleđem. Svakako je ovo verovatno poslednji trenutak ili jedan od najurgentnijih da se sedne i razmisli na koji način ovo može da se polako prevladava u nekom boljem smeru".
Euronews
Ljiljana Smajlović se slaže sa tim zaključkom, ističući da se jaz produbljuje zbog odsustva napretka i da politika ne trpi vakuum, što čini situaciju gorom nakon 30 godina.
Povezane vesti
"Ja se slažem. Vaše pitanje je dobro formulisano. Politika ne trpi vakuum. Ako se jaz ne smanjuje, on se samim tim produbljuje. Znači, mi sad imamo 30 godina toga. Prema tome, zbog toga što se ništa nije desilo da smanji taj jaz, ovo je sada zapravo gore, samo činjenicom da je prošlo toliko godina. A ovo drugo pitanje, da li se koristi za prljave optužbe, tu stvarno ne mogu da se odredim, zato što mi ne pratimo ovde dovoljno ono što se dešava u BiH", kaže ona i nastavlja:
"Evo sad smo saznali kakve su sve aktivnosti planirane. Ja nisam izveštavala, vaš dopisnik je odličan. Jedino nisam razumela, on kaže dan žalosti je u Federaciji BiH i očigledno se poštuje u gradu Srebrenici. Ja ne znam da li se taj dan žalosti uopšte priznaje u Republici Srpskoj kao dan žalosti", objašnjava Smajlović.
"Nekim drugim sredstvima se rat nastavio"
Još jedan aspekt ovog pitanje je i da li je odluka o danu žalosti ispravna ili bi trebalo da bude drugačija, jer moralni sud sa distance nije lak, a situacija na terenu je složena, sa političkim sukobima koji traju od rata.
Povezane vesti
"Mogla bih ja da kažem moralno, bilo bi divno da svi na isti način oplakuju sve žrtve, ali pretpostavljam da znam bolje tamo situaciju i da je ovde neko iz vlade Republike Srpske, taj bi rekao: 'Oni ne dolaze u Bratunac, naših 3.276 žrtava ostaje, niko ih ne poštuje, niko ih ne oplakuje sa one druge strane'. Lako je o tome moralno suditi sa distance, ali ovo je politički sukob. Ovo nije moralni sukob. Ovo je politički sukob i razlozi zbog kojih je izbio građanski rat, po meni, u Bosni postoje i dalje. I ti razlozi postoje sada u odnosu na Srebrenicu", kaže Smajlović i nastavlja:
"I sad nema bola i saosećanja koje Srbi mogu da iskažu, da to bude dovoljno suprotnoj strani koja traži da se kaže 'genocid', a što se Srba tiče, nema ničega što bi njih sprečilo da se bore za Republiku Srpsku. Pitanje postojanja Republike Srpske i njenog osporavanja na temelju Srebrenice i na temelju toga da je ona genocidna tvorevina, to je ozbiljan politički sukob, to je sukob koji ima veze sa izbijanjem rata 1992. Taj sukob nije razrešen. Rat je završen, ali taj politički sukob nije završen", ističe Smajlović.
Euronews
Radmila Nakarada ističe da se zapravo rat nastavio drugim sredstvima.
"Konstituisanje, u jednom malo drugačijem nazivu, ali posle kratkog vremena u ovom nazivu pod kojim postoji Republika Srpska danas, prethodilo je događajima u Srebrenici i Srpska ne može da se proglasi genocidnom tvorevinom, što se nameće. Nekim drugim sredstvima se rat nastavio", rekla je Nakarada dodajući da je region preživeo brutalne okolnosti gde ljudi žele da žive normalno, prevladavajući konflikte i tražeći načine na koji oni mogu da se reše.
U skladu sa tim, ona poziva na model poput Švajcarske za multietničku koegzistenciju, gde je fokus na održavanju zajednice uprkos različitostima.
"Za mene je strahovito poučan primer Švajcarske, jedne države koja je multietnička, više jezika se govori. Oni su pokazali kolektivnu mudrost snimajući to od čega su sastavljeni i sravnjajući sa željom da po svaku cenu žele da održe tu zajednicu, koji su modeli pogodni za to, kako izaći u susret i jezičkoj različitosti, i religijskoj i etničkoj", kaže ona i dodaje:
"Ovde se uopšte ne postavlja to pitanje kako da rešimo problem, nego kako da pobedimo. Još uvek se pobeđujemo i gubimo i služimo se žrtvama u tom sukobu, a mislim da posle 30 godina neka zrelost bi morala kolektivno da postoji i da se direktno suoči sa veoma teškim problemom koji ne može lako da se reši. Minimalno poverenje postoji, svi u sve sumnjaju, svi vide loše motive, ali onda pitanje je hoćemo li zadržati BiH kao državu na mapi ili nećemo. Ako hoćemo, onda iz toga slede određeni teški zadaci, ali i zadaci na koje se može racionalno odgovoriti", kaže Nakarada.
Kategorizacija ratnog zločina u Srebrenici kao "genocida" i instrumentalizacija u političke svrhe
Pitanje koje se postavlja je kako i kada je počela da se koristi kategorizacija genocida za Srebrenicu, jer neposredno nakon događaja nije bila toliko zastupljena, a optužnica je podignuta tek nakon rata na Kosovu, što ukazuje na političku prirodu, svedoči Smajlović.
"Vi aludirate na činjenicu da je optužnica podignuta tek nakon rata na Kosovu, što je po meni jedan od elemenata dokaza da je ta optužnica imala tu političku prirodu. Nakon rata na Kosovu, onda je Milošević optužen za genocid. Međutim, genocid je pominjan vrlo rano. Sećate se da je 1992. još, došla neka komisija koja je rekla da je 200.000 mrtvih. Vi znate da se posle četiri godine rata ispostavilo da je bilo 100.000 mrtvih i da je proporcionalno to slično sastavu stanovništva i tako dalje", kaže Smajlović i dodaje:
"Ali je bilo da je već ubijeno 200.000 muslimana, da je silovano 50.000 žena. To su oružja koja se koriste, te političke kategorizacije, kasnije pravna koju je prihvatio Haški sud, one se koriste kao oružje u sukobu. Za mene je za bosanski rat bitna sledeća stvar - taj rat nije izbio zbog vekovnih mržnji. Nije on izbio zato što su Srbi, Muslimani i Hrvati u Bosni imali neka neprijateljstva u prošlosti koja su imali. Taj rat je izbio oko toga ko će da živi u čijoj državi i ko će da ima kakva prava u toj državi", kaže Smajlović.
Euronews
Ona podseća na to da je odluka o otcepljenju BiH nastala tako što je poništen član Ustava Bosne i Hercegovine koji je rekao da sva tri naroda moraju da se odluče o promeni, o samopredeljenju. Ona primećuje i da to nije poštovano ta odluka Ustava, već da su druga dva naroda odlučila da nije važno što je treći narod protiv.
"Upravu je Radmila, treba da vidimo hoćemo li Bosnu ili nećemo, ali se izgleda čini da Srbi u Republici Srpskoj neće i voleli bi da iz nje izađu, a da Bošnjaci hoće, ali pod uslovom da smanje prava koja su Srbi dobili u Dejtonu i taj status. To je jedna komplikovana tvorevina, konfederalna zapravo i ja ne znam ko je zaista želi i ustvari se pokazuje da je neodrživa država koju ne žele njeni narodi ili je žele nešto potpuno drugo", objašnjava Smajlović.
Radmila Nakarada ističe da se termin genocid koristi instrumentalno, dajući legitimitet političkim interesima, i upoređuje ga sa inflacijom reči u savremenom kontekstu.
"Pretpostavljam da bi neki izvrstan pravnik mogao na to da pravi odgovor šta se sve podrazumeva. Ali očigledno da je u ovo doba nekako inflacija te reči zaposela politički prostor i na mnogo mesta se čuje. Pri tome mislim da neki genocidi koji su se desili pre 100–200 godina nisu uopšte ušli u kulturu tih društava niti u istoriju sveta na način na koji se sad jako insistira da se ovaj događaj kategorizuje kao genocid", primećuje Nakarada.
Ona ističe i da termin "genocid" služi za instrumentalizaciju same žrtve, a da oni koji se služe tim pojmom sopstveni interes nameću nalazeći opravdanje u tako teškom događaju. Takođe, navodi da se kroz termin "genocid" stvari dižu na nivo "svetskog bola", pa se intervencija NATO-a na Kosovu pravdala rečima "nećemo još jednu Srebrenicu".
"Plenković prošlog vikenda bio na događaju gde se glorifikuje genocid, a danas osuđuje genocid u Srebrenici"
S druge strane, Smajlović ističe dvoličnost regionalnih lidera, koristeći primer Andreja Plenkovića, i naglašava da se genocid koristi kao političko oružje, dok se ističe nejednak tretman zločina.
"Pogledajte, Andrej Plenković je prošlog vikenda učestvovao na događaju gde je glorifikovan genocid. Mislim, stvarno, hajde da se ne takmičimo u najgorim mogućim optužbama i računima. On je učestvovao u događaju gde se glorifikuje jedan genocid koji su izvršili pripadnici njegovog naroda, a dolazi ovde da osudi genocid u Srebrenici, a Jasenovcu se klicalo tamo gde je on bio", ističe Smajlović i dodaje:
"Sutra će, pretpostavljam, hladno da nastavi da sarađuje sa Miloradom Dodikom zato što u mnogim stvarima Hrvatska podržava, zato što je Milorad Dodik sklopio to savezništvo u koje je neteran sa Hrvatima iz Bosne. Dakle, zar to ne obesmišljava potpuno ovo o čemu mi pričamo? Meni je Andrej Plenković stvarno sada najbolji primer koliko je 'genocid' jedna reč koja se koristi samo kao političko oružje".
Tanjug/AP Photo/Armin Durgut
Ona ističe i da je zločin nad Srbima u Sarajevu, na Kazanima, gde su ljudi ubijani i bacani u jamu, Haški sud okvalifikovao kao genocid, "to ne bi bio genocid, ali mi bismo ovde u Beogradu svakog datuma govorili: 'Čekajte gospodo, Haški sud je rekao da je to genocid'".
Radmila Nakarada na kraju ističe nejednake kriterijume u tretmanu zločina, poput oslobađanja Nasera Orića, što radikalizuje situaciju i sprečava empatiju prema svim žrtvama.
"Ne samo, što je Ljiljana pomenula, o zločinu u Bratuncu gde ima popisano 3.267 žrtava, Bata Ivanišević je napravio taj izveštaj, ne samo da on ne izaziva bilo kakvu empatiju širu, nego i osoba koja je bila optužena kao odgovorna za te masakre je oslobođena u istom tom sudu, Naser Orić. I sad, kad se toliko nekako različiti kriterijumi primenjuju, to samo radikalizuje situaciju u pogrešnom smeru", kaže Nakarada.
Gostovanje Smajlović i Nakarade u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)