Evropa želi pravo glasa u pregovorima o miru u Ukrajini - šta je na kocki?

Prvobitno marginalizovani, Evropljani žele da se snažno vrate mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, koristeći ključna pitanja koja se mogu rešiti samo uz njihovu saglasnost. Ali o čemu se tačno radi?

Plan od 28 tačaka za mir, koji su sačinili SAD i Rusija kako bi okončali rat u Ukrajini, iznenadio je Evropljane svojim obimnim odredbama, koje se smatraju previše povoljnim za Rusiju.

Uslovi plana takođe podrazumevaju gubitak evropske kontrole nad sopstvenim bezbednosnim okvirom, ali i da su lišeni ključnih poluga uticaja nad Moskvom.

EU i njeni saveznici sada insistiraju da imaju reč o onome što sledi, posebno o pitanjima koja bi zahtevala njihovo učešće - od sankcija do odbrane.

Ovo su ključna pitanja u pregovorima koja direktno tiču Evropljana:

Pristupanje Ukrajine NATO-u u fokusu

Ukrajina odavno teži da se pridruži NATO-u, transatlantskom savezu koji štiti svoje članice klauzulom o zajedničkoj odbrani. Razorena ruskom invazijom, Ukrajina vidi Član 5 kao najmoćnije odvraćanje od budućih agresija.

Ranije ove godine, generalni sekretar Mark Rute govorio je o "nepovratnom putu Ukrajine da uđe u NATO", ali putokaz za Ukrajinu je daleko od jasnog, bez konsenzusa među saveznicima. Za Moskvu, prijem Kijeva predstavlja crvenu liniju.

Procureli nacrt plana prošle nedelje imao je široku klauzulu kojom bi Ukrajina zauvek bila držana izvan NATO-a.

"Ukrajina se obavezuje da u svoj ustav ugradi odredbu da neće pristupiti NATO-u, a NATO se obavezuje da u svoje statute unese odredbu da Ukrajina neće biti primljena u budućnosti", stajalo je u tekstu.

Formulacija ove rečenice je razljutila Evropljane, jer bi to efektivno nametnulo ruski veto na Alijansu, što bi moglo da postavi opasan presedan.

Euronews, profimedia, Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev

Evropljani insistiraju da sve odluke u vezi sa NATO-om moraju donositi samo članice Alijanse.

Ova logika bi se takođe odnosila na drugi element mirovnog plana: potencijalno raspoređivanje snaga NATO-a na ukrajinskom tlu. Ovu ideju je prvobitno predložila "Koalicija spremnih" predvođena Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je u septembru da je 26 zemalja pristalo da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo "snaga uveravanja" ili da pruži pomoć na kopnu, moru ili u vazduhu kao deo budućih bezbednosnih garancija.

Olakšavanje sankcija za opustošenu rusku ekonomiju

Evropska unija je uvela 19 paketa sankcija protiv Rusije u pokušaju da oslabi njenu sposobnost da finansira rat.

Sankcije su opsežne i složene, pokrivajući uvoz, izvoz, bankarstvo, energetiku, transport, odbranu, usluge i medije, kao i crnu listu od preko 2.700 pojedinaca i entiteta optuženih za pomoć ruskoj ratnoj mašini.

Olakšavanje sankcija oduvek je bilo na vrhu liste želja Kremlja.

Prvi pokušaj u martu je odlučno odbijen u Briselu. Sada pokušavaju ponovo: plan od 28 tačaka govori o ukidanju sankcija "u fazama i pojedinačno".

AP Photo/Pascal Bastien

Da li će to ekonomsko olakšanje ikada zaista i da se dogodi, u velikoj meri će zavisiti od EU, koja upravlja najvećim režimom sankcija među zapadnim saveznicima.

Zvaničnici i diplomate nisu voljni da ukidaju sankcije tako brzo i bez garancija da Rusija neće ponovo napasti Ukrajinu.

Kako pregovori napreduju, očekuje se da će blok insistirati na dugačkoj, pažljivo dizajniranoj vremenskoj liniji koja će mu omogućiti da u svakom trenutku ponovo uvede oštre kazne.

Čak i ako bi olakšanje bilo odobreno, neki ključni elementi prevazilaze domen sankcija. EU trenutno radi na neopozivojoj fazi ukidanja svih kupovina ruske energije do 2028. godine, lišavajući Moskvu njene nekada pouzdane klijentele.

Blokirana imovina Ruske centralne banke

Nijedna sankcija nije dala bloku veću polugu od blokade imovine Ruske centralne banke, vredne vrtoglavih 210 milijardi evra na području EU.

Ta imovina je u središtu ambicioznog plana da se izdaju reparacijski zajmovi koji mogu da pokriju finansijske i vojne potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu. Sa SAD-om koji se povlači iz pomoći Kijevu, teret pada isključivo na EU.

Reparacijski zajam bi koristio gotovinske salda generirane od ruske imovine i bio bi otplaćen samo ako Moskva pristane na kompenzaciju ratne štete.

Ali plan od 28 tačaka objavljen prošle nedelje dramatično je preokrenut, jer predviđa podelu imovine na dva odvojena investiciona fonda koja bi omogućila i SAD-u i Rusiji da komercijalno profitiraju.

To je izazvalo ogorčenje i očaj među Evropljanima, koji tu imovinu smatraju svojim najmoćnijim sredstvom da nateraju Rusiju da plati štetu koju je prouzrokovala.

Kako se pregovori odvijaju ubrzanim tempom, Evropljani insistiraju da se ta imovina ne može lako odmrznuti i da Rusija mora platiti odštetu u vidu reparacija. Jedan zvaničnik je za Euronews rekao da je plan objavljen prošle nedelje "ekonomska brutalnost".

Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, rekao je da će odluka o tome kako popuniti jaz u finansiranju Ukrajine biti doneta sredinom decembra.

Globalna reintegracija Rusije u G8

Plan od 28 tačaka takođe navodi da Rusija treba da bude pozvana nazad u G8, što bi okončalo Putinovu izolaciju sa međunarodne scene i od velikih globalnih sila. Predsednik Tramp je javno izjavio da bi podržao vraćanje Rusije.

Rusija je bila beskonačno suspendovana iz G8 2014. godine nakon aneksije Krima. Grupa je preimenovana u G7 i od tada je zadržala taj naziv.

"Putin priča sa mnom, ne priča ni sa kim drugim jer je bio uvređen kada su ga izbacili iz G8", rekao je Tramp u junu, nazivajući suspenziju "velikom greškom".

Tanjug/AP/Maxim Shipenkov

Kao organizacija zasnovana na konsenzusu, ponovno uključivanje Rusije u grupu zahtevalo bi odobrenje svih prisutnih članova, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Kanadu i Japan, kao i EU. Dovođenje Rusije bi predstavljalo neuspeh njihove politike izolacije kao kazne za napad na Ukrajinu.

Analitičari tvrde da bi takav potez bio ekvivalentan političkoj amnestiji za Putina.

Pristupanje Ukrajine EU

Moskva je neumoljivo protiv pristupanja Ukrajine NATO-u, ali je bila manje glasna po pitanju njenog pridruživanja EU. Vašington je takođe za to smatrajući to "utešnom nagradom" za Kijev.

"Ukrajina je podobna za članstvo u EU i dobiće kratkoročni preferencijalani pristup evropskom tržištu dok se ovo pitanje raspravlja", kaže plan od 28 tačaka.

Brisel je rekao da je pristupanje isključivo "zasnovano na zaslugama" i da nije rezultat politike ili spoljašnjeg dogovora. Kao i sa sankcijama, pristupanje u potpunosti zavisi od jednoglasnosti.

Dok je Ukrajina postigla tehnički napredak kao rezultat strukturnih reformi, Mađarska je svojim vetom sprečila zemlju da ostvari bilo kakav napredak ove godine.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je tokom vikenda da je na Kijevu da odluči kakve će biti njegove buduće saveze, a ne na spoljašnjem pritisku.

"Ukrajina mora imati slobodu i suvereno pravo da sama odluči o svojoj sudbini", rekla je Fon der Lajen u izjavi. "Oni su odabrali evropsku sudbinu".