Jedni bacaju, drugi čiste: Kako je Drinsko jezero postalo talac tuđeg otpada

Slike Drinskog jezera prekrivenog smećem obišle su svet. Problem nije od juče. Industrijski, medicinski otpad iz domaćinstava i drugo smeće taloži se na površini i na dnu Drinskog jezera kod Višegrada. To nije plutajući otpad za koji je kriv Višegrad, ali jedini trpi posledice, upozoravaju ekološki aktivisti. Sistemsko rešenje, ističu, izostaje.

Na Drinskom jezeru trenutno se nalazi između 15.000 i 20.000 kubnih metara različitih vrsta otpada, uprkos tvrdnjama pojedinaca da "tu nema nikakvog otpada". Reč je o medicinskom otpadu, plastici, odbačenim elektronskim uređajima i drugom smeću, što sagovornici Euronews BiH opisuju kao opštu ekološku katastrofu - riba ne može da se mresti, a voda je zagađena.

Ovakvi prizori ponavljaju se svake godine, uglavnom tokom zime, ali je sada otpada dvostruko više nego ranije. Najveće količine donose reke Lim iz Srbije i Tara iz Crne Gore, dok manji deo stiže iz Bosne i Hercegovine, iz opština uzvodno. Lančanica postavljena 2013. godine sprečava da hiljade kubnih metara plutajućeg otpada dospe do hidroelektrane i ugrozi njen rad, a upravo radnici tog postrojenja jedini uklanjaju smeće. Da bi Drina ponovo dobila čist izgled i prirodno zelenilo, potrebno je od tri do čak devet meseci.

"Na godišnjem nivou izvlačimo negde od 6.000 do 8.000 kubnih metara plutajućeg otpada. Troškovi ove aktivnosti negde su od 50.000 do 200.000 konvertibilnih maraka. Bez pomoći tri države mi to stvarno sami ne možemo rešiti", rekao je rukovodilac službe za kvalitet i zaštitu životne sredine HE "Višegrad".

Iz Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske odgovorili su da nije moguće predvideti koliko je tačno vremena potrebno za konačno rešenje problema plutajućeg otpada na reci Drini, da na tome rade sa nadležnim ministarstvima iz Srbije, ali da izostaje podrška, odnosno uključenost institucija Crne Gore.

"U ovom slučaju Republika Srpska ne proizvodi problem, nego trpi posledice. Za konačno rešenje problema neophodna je reakcija i učešće Crne Gore koje za sada nema", saopštili su.

Ekološki aktivisti godinama nude rešenja, ali kako ističe predsednik ekocentra u Višegradu, nadležni iz tri države to ignorišu i samo retko drže sastanke na koje ih ne pozivaju, a ti sastanci, kaže, očigledno ne donose rešenja.

Povezane vesti

Društvo

Kako otpad od hrane postaje resurs: Projekat iz Srbije privukao je pažnju Evropske unije

Koristiće se i molekularna gastronomija

10/02/2026

09:01

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/209592/projekat-pure-way-u-beogradu-za-otpad-hrane/vest

pročitaj celu vest

Region

Začarani krug zagađenja Drine: Zašto je jedna od najlepših reka regiona svake zime prekrivena smećem (VIDEO)

Poznavaoci situacije rešenje vide u mapiranju otpada i ilegalnih deponija, kao i postavljanju kamera i barijera u više opština

06/02/2026

11:04

https://www.euronews.rs/evropa/region/209157/zasto-je-drina-svake-zime-prekrivena-smecem/vest

pročitaj celu vest

"Mi smo želeli da postavimo tri, četiri lančanice tipa opština Rudo, Foče i Goražde, tako da svako čisti svoj otpad jer ne pravimo da smo mi regionalna deponija. Treba sistemski rešiti ovaj problem. Treba ukloniti deponije, da sve države siđu na svoje reke, da uklone te deponije, da ih pomere od reka. Ja verujem da ćemo za dve godine imati sve reke čiste. Para sigurno ima, to niko ne može da kaže da para nema", kaže Dejan Furtula iz "Eko centra", Višegard.

Otpad koji prekriva površinu Drinskog jezera predstavlja samo deo ekološke katastrofe, jer se, prema navodima iz hidroelektrane Višegrad, teži otpad ne zadržava na površini već tone i taloži se na dnu akumulacije, gde ostaje nevidljiv, ali podjednako opasan.