Milanović: Kreditni rejting Hrvatske nije presudan, važnije je po kojoj kamatnoj stopi se država zadužuje
Komentari
15/03/2026
-17:00
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas povodom povećanja kreditnog rejtinga zemlje sa A- na nivo A da taj pokazatelj sam po sebi nije presudan, već da je važnije po kojoj ceni se država zadužuje, dodajući da se nekada na kreditni rejting gledalo mnogo više nego danas.
"To će za neke ponovo biti 'fetiš', ali taj rejting sam po sebi ne znači mnogo. Važno je kako se zadužujete i po kojoj kamatnoj stopi. Možete imati rejting AAA, a da kamate budu šest odsto, ili rejting BB, a da kamate budu tri odsto", rekao je Milanović, prenosi HINA.
Hrvatski predsednik je podsetio i da su kamatne stope na državni dug 2015. i 2016. godine bile najniže do tada i da su nakon promene vlasti dodatno padale.
"Bile su niže nego kamate po kojima se država zadužuje sada", rekao je hrvatski predsednik.
Dodao je da je u to vreme kreditni rejting Hrvatske tek počeo da se oporavlja.
"Tada je tek izašao iz kategorije 'smeća', a sada je rejting odličan, ali pokušajte da se zadužite po dva ili tri odsto. To je samo dekor", ocenio je Milanović.
Govoreći o ekonomskom rastu, upozorio je da će prestanak priliva novca iz fondova Evropske unije i Nacionalnog plana oporavka i otpornosti predstavljati izazov za hrvatsku ekonomiju.
Povezane vesti
"Taj novac je bio veoma izdašna pumpa za ovu vlast, pa su uvek imali višak i snažan priliv sredstava. To prestaje ove godine, ostaće još neki postefekti, ali u suštini to je kraj", rekao je Milanović.
Tanjug/HINA/Damir Senčar
On je upitao šta će biti novi generator ekonomskog rasta kada se taj izvor finansiranja zaustavi, ističući da je dosadašnji rast bio iznad proseka, ali da je sličan proces prošla većina zemalja koje su ranije bile u sličnom položaju kao Hrvatska.
Milanović je naveo i da projekcije Ministarstva finansija pokazuju da će Hrvatska 2027. godine morati ponovo da se zadužuje.
"Najniža kamata koju možemo da dobijemo biće viša nego onda kada smo imali lošiji kreditni rejting. Pitanje je samo koliko će se država zadužiti kako bi u izbornu 2028. godinu ušla sa stabilnim ekonomskim rastom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, to znači i rast javnog duga i budžetskog deficita, što prvobitno nije bilo planirano.
Komentari (0)