Balkan se sad deli zbog sukoba na Bliskom istoku: Vujinović, Marković i Antić u emisiji Euronews Region

Iako zemlje regiona nisu direktno uključene u sukob na Bliskom istoku, njihovi politički stavovi jasno pokazuju novo svrstavanje i produbljivanje postojećih podela. Balkan, čini se, ponovo bira strane u globalnoj krizi, u kojoj se prepliću geopolitički interesi, bezbednosni rizici i verski uticaji. Kako je moguće da su se Milorad Dodik i Vjosa Osmani našli na istoj strani, da li su podele neizbežne i kakve posledice može doneti novo "navijanje"“ regiona – teme su večerašnjeg izdanja Euronews Regiona.

Vujinović: Trampove izjave umiruju berze, ali pregovori sa Iranom su još neizvesni

Izjave američkog predsednika Donalda Tramp o mogućem zaustavljanju vojnih operacija nad iranskim energetskim postrojenjima uticale su na smirivanje tržišta, ali stvarni dometi pregovora sa Teheranom ostaju neizvesni, ocenjuje istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.

On navodi da postoje jasni signali da se pregovori ipak vode, uprkos zvaničnim negiranjima iz Irana.

"Već je potvrđeno da ministar spoljnih poslova Irana Arakči i gospodin Vitkof, posrednik i desna ruka Donalda Trampa u svim ovim pregovorima, bilo u Ukrajini, bilo na Bliskom istoku, razgovaraju na određene teme. Isto tako, vest da su Pakistan, Egipat i Turska na neki način igrali posredničku ulogu da ti razgovori traju, nam kažu da razgovori postoje", istakao je Vujinović.

Ipak, dodaje da je skeptičan prema optimističnim najavama iz Vašingtona.

"Da li su oni došli zaista do onoga što Tramp kaže, da su se oni saglasili oko tih nekih ključnih tačaka, ja sam skeptičan. Ali u svakom slučaju još je rano da bi bilo koja od strana to proglasila kao neki dobar korak napred", rekao je on.

Govoreći o uticaju izjava na tržište, Vujinović ukazuje na specifičnosti trgovine naftom.

"Stvar sa berzama je veoma zanimljiva zato što, kao što znamo, trgovina naftom ne postoji vikendom, već se trguje od ponedeljka do petka, tako da nije isključeno da je njegove hrabre najave tokom vikenda da će za 48 sati uništiti celokupan Iran zapravo imale za cilj da utiču na tržište", navodi Vujinović.

Euronews Srbija

On podseća i na oštru retoriku sa obe strane, uključujući pretnje iz Irana, ali i napade na ciljeve u Izraelu, što, kako kaže, ukazuje na rizik od eskalacije.

"Meni se nekako čini da je ovo odlaganje od pet dana, u stvari strah od odgovora Irana. Jer ono što mi znamo na početku ovog sukoba jeste da je bilo potcenjivanje iranskih sposobnosti da uzvrate. Sad to potcenjivanje verovatno više ne postoji", ocenjuje on.

Albanija zaoštrila retoriku prema Iranu

Komentarišući poteze Edija Rame i odluke Tirane da Iran označi kao sponzora terorizma, Vujinović ističe da takva politika nosi određene posledice, ali ne i neposrednu bezbednosnu pretnju.

"Albanija je zaista ponela baklju teških reči prema Iranu. Evropske države nisu to uradile, Albanija jeste i proglasila Iran državom sponzorom terorizma i Revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom. To je nešto što će obeležiti njihove bilateralne odnose u budućnosti", rekao je on.

Ipak, smatra da Teheran verovatno neće reagovati direktnim napadima.

"Kako to do sada nije izazivalo reakciju Irana, ja sumnjam da će i ovo sada. Albanija je previše beznačajna da bi Iran razmišljao da opali svoje balističke rakete na njih", ocenjuje Vujinović.

Govoreći o mogućim bezbednosnim rizicima u regionu, Vujinović naglašava da potencijal postoji, ali da je verovatnoća ozbiljnih napada mala.

"Postoji određeni potencijal, ali je po mom mišljenju to više rizik nego pretnja. Može da se dogodi, a ne mora, jer je previše mala korist da bi se tako nešto uradilo", kaže on.

Euronews Srbija

Dodaje da Balkan ostaje periferno područje za takve operacije u odnosu na velike evropske centre.

"Procena je veoma jasna da se to neće dogoditi ovde. To daje određenu slobodu političarima u regionu da grade svoje pozicije kroz ovakve izjave", istakao je Vujinović.

Geopolitički pritisci i pozicija regiona

On ukazuje i na širi kontekst odnosa velikih sila, ističući da zemlje regiona nemaju mnogo prostora za neutralnost.

"Sjedinjene Američke Države su značajan strateški akter i činjenica da su mnogo uticajniji nego Iran govori da je neophodno da budete dobri sa njima. Vi niste dovoljno moćni da biste bili neutralni i taj prostor za ‘sedenje na više stolica’ postaje sve manji", rekao je Vujinović.

Ističe da, uprkos postojećim bezbednosnim izazovima i prisustvu radikalnih grupa u regionu, nema razloga za paniku.

"Mislim da region ne treba da strahuje niti od terorističkih grupa, niti od direktnih napada Irana. Mnogo je realniji scenario da eventualni incident bude posledica šireg sukoba, a ne ciljane akcije prema Balkanu", rekao je Vujinović.

Marković: Male države nemaju luksuz neutralnosti u globalnim krizama

Globalni sukobi, poput aktuelne krize na Bliskom istoku, dodatno produbljuju podele i na Balkanu, gde su države primorane da zauzimaju strane, ocenjuje istoričar Vukan Marković.

On ističe da takva situacija nije specifična samo za region, već za sve manje države koje zavise od velikih sila.

"Zemlje koje nisu potpuno suverene i zavise od velikih sila moraju da se razvrstaju. Mi dobrim delom živimo u dobu razvrstavanja. Biti neutralan nije nemoguće, ali je sve teže. Čak je i Švajcarska uvela sankcije Rusiji", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, aktuelni globalni odnosi predstavljaju jednu od najvećih geopolitičkih kriza u 21. veku, u kojoj male države imaju veoma ograničen prostor za samostalno delovanje.

"Ideja da male države mogu da delaju u skladu sa sopstvenim interesima je danas gotovo nemoguća. Ako jedna Nemačka ne može u potpunosti da bira svoju politiku, jasno je koliko je manevarski prostor manji za države Balkana", naveo je on.

Euronews Srbija

Govoreći o regionu, Marković pravi razliku između država koje su već čvrsto integrisane u zapadne strukture i onih koje pokušavaju da balansiraju.

"Zemlje poput Albanije i Crne Gore u potpunosti prate politiku zapadnih saveznika. Sa druge strane, Srbija je u paradoksalnoj poziciji jer pokušava da održava odnose sa različitim centrima moći, što postaje sve teže", ocenio je on.

Ukazuje i na primer Hrvatske, gde postoji različit pristup između predsednika i vlade.

"Predsednik Zoran Milanović često zastupa suverenistički pristup i upozorava na preterano uključivanje u sukobe, dok premijer Plenković prati politiku Brisela", rekao je Marković.

Dodaje da se u regionu jasno vidi potreba za svrstavanje, jer uticaj velikih sila ne ostavlja mnogo prostora za neutralnost.

Pritisci i dvostruki standardi

Komentarišući mogućnost međunarodnih pritisaka, Marković navodi da je situacija na Bliskom istoku dodatno komplikovana zbog nepostojanja jedinstvenog stava ni unutar Evropske unije.

"Kada je u pitanju Bliski istok, ne postoji jedinstven stav ni među članicama EU. Vrlo je teško odrediti oko čega bi se države svrstavale, za razliku od sukoba u Ukrajini, gde je narativ bio jasnije postavljen", rekao je on.

Kao primer izdvaja španskog premijera Pedra Sančeza čija vlada ima konzistentniji stav, ali i specifičnu poziciju u odnosu na SAD.

"Ostale evropske države u ovoj situaciji ‘hodaju po jajima’, jer ne žele da naruše odnose sa Vašingtonom", ocenjuje Marković.

Govoreći o poziciji Srbije, Marković ističe da ona pokušava da balansira između različitih partnera, ali da je taj prostor sve uži.

"Srbija radi sve što može da pokaže Zapadu da nije proruska, ali iz istorijskih i geopolitičkih razloga ne može da uvede sankcije Rusiji. Niko nije lud da sebi puca u nogu na taj način", rekao je on.

Antić: Religija i pragmatični interesi ključni za svrstavanje regiona

Na pitanje šta je presudno uticalo na svrstavanje zemalja regiona u aktuelnom sukobu na Bliskom istoku, politikolog religije Velizar Antić ističe da se radi o kombinaciji verskih i političkih faktora.

"Čitav Izrael je u suštini religijska, verska država i ima taj front prema muslimanima, bilo prema Iranu koji su šiiti, bilo prema Arapima koji su suniti. I mi smo ovde kao region imali verske sukobe. Ratovi devedesetih su dobrim delom bili i verski i etnički, a te podele se preklapaju", rekao je Antić.

On podseća da uticaj Bliskog istoka na Balkan nije nov i da se manifestovao i tokom ratova devedesetih.

"Kada smo mi imali probleme, upravo su i sa tog prostora dolazili borci. Mudžahedini su ratovali u Bosni na strani Bošnjaka. Koji interes su imali da dolaze 4.000 kilometara? To je bio isključivo verski motiv", naveo je Antić.

Euronews Srbija

Dodaje da su pojedine države, poput Irana, imale pre svega logističku ulogu, dok su borbe vodili dobrovoljci iz različitih delova islamskog sveta.

Govoreći o savremenim političkim pozicijama u regionu, Antić ocenjuje da je ključni faktor – interes.

"Ako gledamo vezu između Vjosa Osmani i Milorad Dodik, mislim da su to pre svega pragmatični interesi. Albanci nemaju čvrste principe – oni prate ko je jači i ko im je sponzor", rekao je Antić.

On podseća da su političke elite u regionu spremne na brze promene savezništava u skladu sa globalnim odnosima snaga.

"Videli smo da su ranije podržavali demokrate u SAD, a sada su uz Donalda Trampa. Tu nema principa – gleda se ko je moćniji", ocenio je Antić.

„Politika kao trgovina“

Sličan pristup, prema njegovim rečima, primenjuju i drugi politički akteri u regionu.

"I Milorad Dodik se ponaša kao dobar trgovac. U Banjaluci se priča da je upravo preko Izraela uspostavio veze sa administracijom Donalda Trampa i da su mu na taj način ukinute sankcije prethodne američke administracije", naveo je Antić.

Ističe da se u savremenim međunarodnim odnosima verski i politički motivi prepliću, ali da u praksi dominira pragmatičan pristup.

"Na kraju, sve se svodi na interes – i politički i bezbednosni. Religija jeste važan faktor, ali odluke donose oni koji procenjuju gde je moć i kako da je iskoriste“, porućio je Antić.

Kompletnu emisiju Euronews Region pogledaje u video prilogu.