Manjinska, tehnička vlada ili izbori: Koje su opcije na stolu i kakav će biti rasplet krize u Crnoj Gori

Komentari

Autor: N. Zdravković

26/01/2022

19:33

Manjinska, tehnička vlada ili izbori: Koje su opcije na stolu i kakav će biti rasplet krize u Crnoj Gori - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Više od nedelju dana otkako je koalicija "Crno na bijelo" predložila koncept manjinske vlade za izlazak iz političke krize u Crnoj Gori, i dalje nije jasno kako će se na kraju aktuelna situacija i razrešiti. Razgovora je bilo, ali dok se čeka barem neki dogovor postalo je očigledno da je na stolu više opcija, te da su šanse za održavanje preveremenih izbora velike.

Sve je počelo prošlog ponedeljka kada su predstavnici koalicije "Crno na bijelo", lideri Građanskog pokreta URA Dritan Abazović i Saveza građana CIVIS Srđa Pavićević, predstavili model manjinske vlade u kom ne bi bilo mesta za Demokratski front i Demokratsku partiju socijalista. Međutim, održana konferencija bila je samo uvod, pa su u crnogorski parlament stigle čak četiri inicijative različitih strana.

Abazović je, podsetimo, pre nekoliko dana rekao da je model tehničke vlade zaista u opticaju. Kako je tada naglasio, Crna Gora će imati ili manjinsku ili tehničku vladu, ili će se skratiti mandat skupštini. Pre toga, kako je najavio, razgovaraće se sa liderima DF.

Upravo nakon razgovora sa Abazovićem, lideri DF Andrija Mandić i Milan Knežević rekli su da su zadovoljni što će mandat premijera Zdravka Krivokapića da bude okončan, ali institiraju da rešenje za novi kabinet bude traženo u sadašnjoj parlamentarnoj većini koja bi bila pojačana partijama nacionalnih manjina. To bi, kako su prenele Vijesti, bila tehnička vlada, za koju bi tražili i podršku Demokrata.

Koja opcija ima veće šanse?

Fotelja premijera Zdravka Krivokapića uzdrmana je kao nikada za prethodnih godinu i po dana otkako su održani izbori u avgustu 2020. koji su označili i silazak s vlasti DPS Mila Đukanovića.

Okršaj između različitih grupacija unutar vladajuće koalicije tinjao je mesecima, a sukob na relaciji Krivokapić-Abazović, najverovatnije će, kako ocenjuju analitičari, dovesti do pada vlade.

Ipak, ako Vlada Crne Gore više nije u mogućnosti da funkcioniše u aktuelnom sastavu - šta je rešenje?

"Posledica skupštinske rasprave će biti pad vlade, a onda se otvara pitanje, da li će biti formirana manjinska vlada koju su najavili Joković iz Socijalističke narodne partije i Abazović iz URA, ili će biti napravljana tehnička vlada sa ciljem da napravi uslove za prevremene izbore ili će se u maju ili junu ići na prevremene izbore. Jednake su šanse za poslednje dve opcije", rekao je za Euronews Srbija direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević.

Suštinska razlika između manjinske i tehničke vlade je u sastavu, objašnjava za Euronews Srbija docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić. Ova druga je, prema njegovom mišljenju, ipak manje realna.

"Suštinski je razlika u sastavu, odnosno u tome da li će u manjinskoj vladi biti kadrovi partija koje će činiti tu osnovu, a to su URA, SNP i manjine ili će opet biti reč o nekoj široj prelaznoj vladi koja bi bila vremenski oročenija, a koju bi činili verovatno i pripadnici Demokratskog fronta i DPS, možda čak i eksperti što bi bila tehnička vlada. Ja mislim da je ova druga opcija manje realna, iako je DF to predložio, jer je URA u startu rekla kako ne bi prihvatila vladu u kojoj su DPS i DF", istakao je Krstić.

Kako on kaže, to bi moglo da se reguliše tako što bi se formirala tehnička vlada koja bi se odnosila samo na aktuelnu vlast, dakle bez DPS, a u koju bi ušle i Demokrate. Ipak, i za to su šanse male.

"Imajući u vidu stepen polarizacije koji postoji između Demokrata i URA u ovom trenutku, te kivnost i Krivokapića i Bečića zbog činjenice da URA obara aktuelnu vlast ja stvarno ne mislim da je realno postići dogovor u ovom trenutku o tehničkoj vladi i zbog toga što verovatno URA ne želi privremenu tehničku vladu, već žele manjinsku vladu u kojoj će oni upravljati resorima bez nekog unapred oročenog perioda", rekao je on.

Na pitanje kolike su šanse da Crnu Goru ipak sačekaju prevremeni izbori, Krstić kaže da su one velike, čak i u slučaju da se formira manjinska vlada.

Niz inicijativa i potencijalni rasplet u Skupštini

Podsetimo, u Skupštinu Crne Gore stigle su četiri inicijative. Prvo su poslanici URA i drugih opozicionih partija, ukupno njih 31, zatražili glasanje o nepoverenju Vladi Crne Gore. Istog dana premijer Zdravko Krivokapić zatražio je smenu potpredsednika vlade Dritana Abazovića. U narednim danima stigla je još inicijativa crnogorske vlade za skraćenje mandata skupštini, a potom i zahtev opozicije za smenu predsednika parlamenta Alekse Bečića.

Bečić je već zakazao tri sednice za februar. Prva vanredna sednica biće 3. februara sa dve tačke dnevnog reda - predlogom za razrešenje potpredsednika Vlade Dritana Abazovića i predlogom za izbor novog potpredsednika Vlade.

Druga sednica biće 4. februara sa jednom tačkom dnevnog reda - predlogom Odluke o skraćenju mandata Skupštine.

Treća sednica će planirana je istog dana sat kasnije i imaće dve tačke - predlog da se glasa o nepoverenju Vladi i predlog zakona o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

O eventualnoj smeni Bečića raspravljalo bi se u parlamentu najverovatnije 7. ili 8. februara.

"Mislim da ishod za izglasavanje nepoverenja Krivokapiću i kasnije predsedniku parlamenta Bečiću je u ovom trenutku dosta izgledan imajući u vidu da deluje da je postignut dogovor oko ovog novog jezgra URA-SNP i manjinske partije, gde bi verovatno DPS bio tas na vagi koji bi podržao manjinsku vladu", rekao je Krstić.

On dodaje, međutim, i da deluje da postoji neka vrsta prećutnog dogovora sa Demokratskim frontom, ne da podrži manjinsku vladu, ali da je ne opstruiše toliko direktno. Kao primer navodi i činjenicu da DF ne učestvuje na protestima koji se organizuju protiv manjinske vlade.

Ipak, iz DF je najavljeno da će povesti vaninstitucionalnu borbu organizacijom protesta za zaštitu izborne volje građana iskazane na izborima 30. avgusta 2020, ukoliko delovi postojeće parlamentarne većine naprave bilo kakav dogovor sa Demokratskom partijom socijalista Mila Ðukanovića.

Krivokapićev kabinet: Osnivač Otpora ne radi na organizaciji protesta

Kada je reč o protestima koji se organizuju protiv manjinske vlade, pažnju javnosti je privuklo saopštenje Digitalnog forenzičkog centra da je osnivač pokreta Otpor Predrag Lečić angažovan na "pospešivanju aktuelnih protestnih aktivnosti", što je iz Vlade demantovano.

Iz kabineta predsednika Vlade Zdravka Krivokašiuća su te navode ocenili kao "konspirativnu konotaciju", i istakli da je Lečić angažovan još početkom decembra.

"Gospodin Lečić u Crnoj Gori boravi legalno i poseduje potrebnu radnu dozvolu. Kao dokazani borac protiv diktature, i promoter ideje demokratizacije i evropeizacije našeg regiona, angažovan je od strane Kabineta za mesečni honorar u vrednosti jedne prosečne plate, i to još početkom decembra, dakle nesumnjivo prije eskaliranja krize Vlade", poručili su iz Kabineta premijera, a prenose Vijesti.

U saopštenju naglašavaju da pomenuti Lečić nije angažovan u svrhu bilo kakvih protestnih aktivnosti ili performansa, "niti sa njima ima bilo kakve veze".

Takođe, kabinet predsednika vlade je odbacio i tvrdnje poslanika URA da stoje iza sajta na kojem su objavljene fotografije članova i poslanika URE, CIVIS i SNP uz neprimerene natpise.