Igre 
Ustavni puč ili izlazak iz političke krize: Đukanović ili da predloži Lekića za mandatara ili da bude razrešen
Komentari01/11/2022
-17:04
Ni nova vlada, ni parlamentarni izbori na vidiku, tako sada izgleda politička situacija u Crnoj Gori nastala zbog izglasavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića, ali i zahvaljujući odluci predsednika države Mila Đukanovića da nikome ne dodeli mandat za sastavljanje nove vlade.
Da bi otkočili političku situaciju u kojoj se Crna Gora našla nakon odluke Đukanovića da ne uvaži predlog 41 poslanika i za mandatara imenuje lidera Demosa Miodraga Lekića, ali i da bi otklonili nedorečenosti Ustava kada je davanje mandata za novu vladu u pitanju, poslanici Demokratskog fronta podneli su inicijativu za izmenu Zakona o predsedniku države.
Upravo je ovo pitanje mandatara bilo bolno za poslanički klub DF-a, koji je zajedno sa Demokratama i GP URA dogovorio posle više mučnih sastanaka novog mandatara za sastav vlade Lekića. Zbog poteza Đukanovića da ne imenuje Lekića, poslanici su odlučili da mu oduzmu nadležnosti, pa je glavnom izmenom zakona predviđeno da predsednik države bude razrešen ako ne ispuni dužnost u postupku utvrđivanja mandatara za sastav vlade.
Šta piše u predlogu izmena zakona
Da je neizbor Lekića za mandatara razlog što su poslanici predložili izmenu zakona, potvrđuje se u predlogu, gde navode kako predsednik nije ispoštovao striktnu obavezu da predloži mandatara, nije pozvao sve predstavnike političkih partija zastupljenih u Skupštini Crne Gore i nije uvažio činjenicu da postoji kandidat za mandatara koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika u Skupštini.
"Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste zaštita javnog interesa i ustavnog poretka i otklanjanje već evidentnih štetnih posledica za državu Crnu Goru zbog činjenice da nije predložen mandatar za sastav Vlade koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika Skupštine, čime se veštački izaziva institucionalna blokada. Iz tog razloga je predložen hitan postupak za donošenje ovog Zakona i primena povratnog dejstva za odredene članove koje treba inkorporirati u Zakon o predsedniku Crne Gore", piše u obrazloženju Predloga.
Prema predloženim izmenama, predsednik je dužan da predloži za mandatara za sastav vlade kandidata koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika Skupštine. Ako te većine nema, predsednik podnosi inicijativu za skraćenje mandata Skupštini, a ako je poslanici ne izglasaju, obavezan je da predloži kandidata sa dominantnom skupštinskom podrškom nakon ponovnih konsultacija. Tu mogućnost ima i pre inicijative za skraćenje mandata Skupštini.
Prema predloženim izmenama, rokovi za novi krug konsultacija su kraći i računaju se od dana kada Skupština nije usvojila predlog odluke o skraćenju mandata. Ako, kako se dodaje, predsednik ne izvrši dužnost povodom postupka utvrđivanja mandatara, radi zaštite javnog interesa, mandatarom će se smatrati kandidat koji ima jasnu podršku većine od ukupnog broja poslanika u Skupštini koja se utvrđuje potpisima.
Povezane vesti
“Propuštanje vršenja dužnosti predsednika u postupku utvrđivanja mandatara u skladu sa ovim zakonom smatra se razlogom za njegovo razrešenje”, navedeno je u izmenama.
Dakle, ako bi poslanici ove izmene zakona izglasali, Đukanović bi morao da predloži za mandatara kandidata sa jasnom podrškom većine, što je u ovom slučaju Lekić. Ako Đukanović to ne učini, Skupština bi mogla da razreši Đukanovića sa mesta predsednika države.
DPS tvrdi da bi izmena zakona bila ustavni puč
Poslanik DPS Danijel Živković rekao je da su predložene izmene pomenutog zakona o predsedniku "urušavanje institucija i ustavni puč". "Ostalo je još da neko uđe u zgradu Predsedništva i pokuša da iseli predsednika", kazao je Živković i dodao da se predloženim izmenima targetira direktno predsednik Milo Ðukanović.
EPA/BORIS PEJOVIĆ
"Ono što vi preduzimate vrlo brzo će biti zaustavljeno na ovaj ili onaj način", kazao je Živković.
Protiv predloženih izmena su i poslanici SDP, a Adnan Striković smatra da je, kako je rekao, "ovo sila kojom se prekraja Ustav Crne Gore".
I iz SD-a su poručili da je osnov demokratije vladavina prava, a ne većina od 41 poslanika, a lider Liberalne partije Andrija Popović saopštio je da mu nije jasno kako planiraju da zakonom promene ustavne nadležnosti Predsednika Crne Gore.
Sa druge strane, poslanik DF-a Predrag Bulatović je u obrazloženju predloga naveo, između ostalog, da izmene Zakona o predsedniku zapravo rešavaju krizu i pat poziciju u kojoj se Crna Gora nalazi već duže vreme.
Povezane vesti
Istakao je da se predloženm izmenama ne oduzima nijedna nadležnost predsedniku Crne Gore, ali se otvara mogućnost da predsednik, ako, kako je rekao, ima kapcitet obnovi konsultcije sa svim političkim subjektima i da Miodrag Lekić dobije mandat da otpočne proces formiranja nove vlade.
Istakao je da ako se predsednik Crne Gore ponaša neustavno, javni interes države je da ima vladu i da do izbora dođe na ustavom propisani način, a ne sitnim kalkulacijama.
Jer, kazao je, vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, a njenim formiranjem biće rešeno i pravno političko ludilo u kojem se Crna Gora nalazi.
Povezane vesti
Okreni-obrni, vanredni izbori najbolje rešenje
Iako su sve parlamentarne stranke javno iznele stav da je najbolje razrešenje krize izlazak na vanredne parlamentarne izbore, niko ne preduzima konkretan korak u njihovom sprovođenju.
Da su poslanici izglasali predlog DPS-a o skraćenju mandata Skupštini, to bi značio automatski izlazak na izbore, ali poslanici nisu čak izglasali da se ta tačka nađe na dnevnom redu. Tako je ova predložena izmena zakona poslednji pokušaj da se politička kriza reši formiranjem nove vlade koja bi imala tesnu skupštinsku većinu od 41 poslaničkog glasa. Ona bi verovatno bila kratkog roka i njen osnovni zadatak, osim upravljanja zemljom tokom globalne krize zbog energenata, bila bi priprema vanrednih parlamentarnih izbora.
Kako je vlada u tehničkom mandatu, a novog mandatara ni izbora nema, teoretski Abazović bi mogao do kraja mandata - 2024. godine da vodi vladu u ovakvom stanju. U međuvremenu, zbog sukoba i optužbi za učešće u ševrcu cigareta, Abazović je smenio ministra spoljnih poslova Ranka Krivokapića i ministra odbrane Raška Konjevića, tako da vlada, osim što je u tehničkom mandatu, radi i bez ministara na ovim ključnim pozicijama.
Printscreen YouTube/Skupština Crne Gore
I da poslanici ne usvoje izmene Zakona o predsedniku, Đukanoviću mandat ističe na proleće, pa će predsednički izbori biti održani u maju. Još nije sigurno da će se lider DPS-a ponovo kandidovati za tu funkciju, a ne zna se ni koje kandidate će istaći ostale političke partije.
Da je važnije ko će biti kandidat za predsednika iz redova opzicije smatra jedan od lidera Pokreta Evropa sad Jakov Milatović koji je zabeležio odličan rezultat na izborima u Podgorici.
"Najvažnije je da zajedno pronađemo neke dobre kandidate ili dobrog kandidata koji će objedinjavati interese svih građana", rekao je Milatović. Dodao je da misli da je bitnije ko će biti kandidat ostalih partija jer će od tog profila zavistiti budući predsednički mandat.
Preporuka za vas
Komentari (0)