Igre 
Burnih nekoliko dana pred izbore u Crnoj Gori: Uhapšeni "kralj kriptovaluta" upleten u neobičnu završnicu kampanje
Komentari09/06/2023
-22:35
Kampanja pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori bila je mirna sve do skoro, i proticala je uglavnom u obećanjima o boljem životnom standardu, većim zaradama i boljem socijalnom položaju. Međutim, sve se promenilo pre nekoliko dana, a u neočekivanu završnicu je umešan "kralj kriptovaluta" Do Kvon, uhapšen u martu u Podgorici zbog krivotvorenih dokumenata.
Do Kvona traže i Vašington i Seul, zbog navoda o prevari teškoj desetine milijardi dolara, a u Crnoj Gori su se pojavili navodi čak i nekih zvaničnika, da je on bio povezan sa nosiocem liste Evropa sad Milojkom Spajićem, kao i da je učestvovao u finansiranju kampanje te liste.
Iz Evrope sad negiraju optužbe, ali je činjenica da je u završinici kampanje ovo jedna od glavnih tema, a čini se da će se nastaviti to i nakon izbora.
Čak se u javnim raspravama poslednjih dana pominjala i mogućnost privođenja Spajića, ali je stigla informacija da se to ipak neće desiti.
Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost javnost je obaveštena da je kod Do Kvona pronađen laptop koji ga direktno povezuje sa Spajićem, dok iz Evrope sad pozivaju nadležne da ispitaju ceo slučaj.
U fokusu javnosti je bilo i pismo koje je Do Kvon iz pritvora poslao premijeru u tehničkom mandatu Dritanu Abazoviću i drugim zvaničnicima, mada u Evropi sad sumnjaju u verodostojnost dokumenta.
"Ovih dana ne postoji nijedna druga kampanja osim naše, ja je ne vidim. Mi smo pričamo o infrastrukturi, poreskim reformama... niko drugi o tome ne priča, svi pričaju o nama negativnu kampanju. Negativnu kampanju o programu, meni, svima nama. Postoji li išta drugo osim Milojka Spajića i Pokreta Evropa sad", rekao je Spajić.
Povezane vesti
Spajić je izjavio da je južnokorejski "kralj kriptovaluta" Do Kvon prevario firmu u kojoj je Spajić radio 2018. godine za 75.000 evra. "Znam ga dobro. To je jedan prevarant", rekao je Spajić u završnoj debati na TV Vijesti. Dodao je da ni on ni PES nisu uzeli ni cent od Do Kvona niti bilo koga sa Interpolove poternice, i pozvao premijera Crne Gore Dritana Abazovića i ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića da javnosti ponude dokaze.
Istraživanja: Najjača lista Evropa sad, sledi DPS
Prema majskim istraživanjima CEDEM-a, najjača lista na predstojećim izborima je upravo Evropa sad, a sledi DPS sa više od 24 odsto podrške. Njihovu listu predvodi Danijel Živković, v.d. lidera nakon povlačenja Mila Đukanovića koji je izgubio predsedničke izbore od Jakova Milatovića.
"Za godinu dana, smenili smo onu skalameriju nakardne apostolske vlade Zdravka Krivokapića. Za godinu dana posle toga, smenili smo nesrećnu vladu Dritana Abazovića i zahvaljujući svima vama, došli do prilike da posle tri godine, 11. juna, ispravimo sve greške koje su se desile nakon 30. avgusta", rekao je Živković obraćajući se pristalicama.
Ove izbore obeležavaju i koalicije stranaka koje su se ranije žestoko sukobljavale. Nakon što je lider URA i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović na predsedničkim izborima podržao Aleksu Bečića, saradnja se nastavlja.
"Mi idemo sa parolom 'dostojanstvo radnicima', a ne dostojanstvo tajkunima, kako je bilo 30 godina u crnogorskom društvu. Podizaćemo životni standard, ali ćemo i čuvati dostojanstvo. Treba nam velika pobeda 11. juna da bismo omogućili političku stabilnost, jer nema ruke pravde u punom obimu i kapacitetu bez političke stabilnosti", naveo je Bečić.
Neposredno pred ove izbore, prestao je da postoji i Demokratski front (DF), jedan od glavnih faktora parlamentarne većine iz 2020. Pokret za promene Nebojše Medojevića ide na listu mimo svojih dojučerašnjih saveznika, Milana Kneževića i Andrije Mandića.
"Nema više pitanja 'ambasadore, šta ja mislim?'. Sa nama na vlasti pitanja će biti, 'građani Crne Gore, šta vi mislite?'. Nećemo dopustiti stranim ambasadama da formiraju vlast, već ćete vi odlučiti o budućnosti Crne Gore", naveli su u zajedničkom promo spotu Mandić i Knežević.
Povezane vesti
Vukanović: Kampanja nije tipična
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Vukanović iz Centra za monitoring i istraživanja, za Crnu Goru kampanja koja je zasnovana na ekonomskim obećanjima nije tipična. Dodaje da su se kampanje tokom protekle decenije i te kako zasnivale na krupnim, državnotvornim i nacionalnim pitanjima.
"Samim tim, kampanja koju smo imali je bila dosta blaga, umerena, zasnovana na ekonomskim temeljima, čak i na preterivanju u tome koja partija može da donese što veći ekonomski benefit glasačima. Sa druge strane, u poslednjih nedelju stvarno imamo jedan izrazito promenjiv ton, kampanja je u suštini fokusirana i medijska scena u Crnoj Gori fokusirana je na određeni skandal i na mogućnost povezivanja jednog kandidata sa korejskim kripto biznismenom Do Kvonom. Kako će zapravo to uticati, ostaje veliko pitanje, zato što iako smo imali dosta priče, nemamo reagovanje državnih institucija na same tvrdnje i onda ostaje da se vidi kako će glasač reagovati, odnosno da li će kazniti optuženog kandidata ili će mu čak dati koji procenat više, prepoznaće da se vodi prljava kampanja protiv njega", rekao je on.
Deo nevladinog sektora ukazuje na problem funkcionerske kampanje, a na pitanjr da li je to nešto što je uticalo na regularnost ovog predizbornog procesa, Vukanović ističe da je problem sa funkcionerskom kampanjom taj što iako ga crnogorski zakon prepoznaje kao funkcionersku kampanju, ne postoji mehanizam sankcija učesnika.
Povezane vesti
Govoreći o izlaznosti i šta nam govori visoka, a šta niska izlaznost, Vukanović kaže da je veoma teško očekivati da će izlaznost biti veća od one koju smo imali 2020. godine.
"Zapravo bilo bi iznenađujuće i ta neočekivana visoka izlaznost mogla bi da sugeriše na određene malo veće političke promene. Međutim, suštinski, ukoliko dođe do manje izlaznosti, a to zapravo možemo da očekujemo, to može značiti da su glasači odlučili da kazne političke subjekte, to jest i da vlast koja je bila do 2020. i nakon 2020. godine zapravo nije ispunila njihova očekivanja", rekao je on.
Što se tiče toga šta možemo da očekujemo u ponedeljak i nakon toga, naravno zavisiće od rezultata, ali pre svega to su neka dva faktora, kaže on.
"Prvi koliko će zapravo lista preći cenzus, imamo 15 lista, među kojima je određeni broj manjinskih, a određeni broj manjih partija. Znači broj lista koje će preći cenzus, odrediće sudbinu daljih pregovora. Druga stvar, što je bilo zapaženo, jeste da je do pre nekoliko dana, dok nismo počeli priču o Do Kvonu, jasno je bilo da suštinski skoro svako može sa svakim, tako da, biće interesantan postizborni period, to jest kakve će se koalicije praviti i koliko će zapravo ono što je rečeno u kampanji ostaviti uticaja nakon 11. juna", dodao je.
Kada bismo mogli da očekujemo rezultate?
Predstojeći parlamentarni izbori su 11. od uvođenja višestranačja, a šesti od proglašenja nezavisnosti. Među 15 izbornih lista, moći će da glasa više od 542.000 glasača, za parlament koji broji 81 poslanika.
Kada je u pitanju Crna Gora, procesi poput praćenja rezultata obično se dešavaju vroma brzo, a nevladine organizacije ih prate gotovo u realnom vremenu.
Iz Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) rekli su da bismo do 21 sat već mogli da dobijemo obrise toga ko će sedeti u parlamentu Crne Gore. Mnogo će zanimljivije, međutim, biti za posmatranje kako će se formirati vlada.
Ono što je do sada viđeno u kampanji pokazuje da ništa nije nemoguće, a to verovatno najbolje oslikava situacija sa koalicijom Abazovića i Bečića, doskorašnjih rivala koji su sada izašli zajedno na parlamentarne izbore.
Još jedna stvar koja je obeležila poslednjih nekoliko dana pred izbore, jesu dojave o bombama u velikom broju crnogorskih institucija, koje su česte kada su ovako veliki događaji u pitanju, mada su se do sda uvek ispostavljale kao lažne.
Samo danas, vrnogorska policija dobila je oko 130 dojava, a na listi su mediji, škole i vrtići, i proverava se da li su dojave lažne, kao i odakle dolaze mejlovi. Prema prvim informacijama iz medija, mejlovi su došli sa servera lociranih u Velikoj Britaniji i Panami.
Preporuka za vas
Komentari (0)