Sukob na Bliskom istoku "bacio" rat u Ukrajini u zapećak: Previše defetizma u Kijevu ili zamor zapadnjaka

Zvanični Kijev je kao "na iglama" od početka rata Izraela i Hamasa 7. oktobra. Strahuje se da će se podrška Sjedinjenih Država i zapadnih saveznika preusmeriti na Izrael i to uoči zime za koju se u Ukrajini veruje da će biti teška i mračna. Stoga ne čudi što se Ukrajinci svim silama trude da njihov rat protiv Rusije, koji je započeo ruskom invazijom pre 20 meseci, ne bude zaboravljen.

U trenutku kada se najveći ukrajinski saveznik - Sjedinjene Države, bore sa podelama u Kongresu, vlasti Kijeva strahuju da bi Bliski istok mogao dodatno da naglasi "zamor" zapadnjaka povodom Ukrajine i uskrati ih za novčanu pomoć.

Nikolaj Kapitonjenko sa Instituta za međunarodne odnose iz Kijeva u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ima razloga za brigu jer je Ukrajina, pre svega zahvalna, ali i "zavisna od velike količine finansijske i vojne pomoći iz inostranstva".

"Sudbinu ishoda rata i dalje najviše definiše to koliko će pomoći i dalje stizati. Svi su svesni i tehničkih i političkih poteškoća koje bi mogle da se pojave u SAD u Kongresu, možda i zbog rezultata predstojećih predsedničkih izbora, ali i u toku same predizborne kampanje. Ukrajina dosta zavisi i od parlamentarnih izbora koji se održavaju u jednom broju evropskih zemalja", rekao je on.

Dodaje da svaki od tih događaja nosi nekakav rizik po Ukrajinu, ali pretpostavlja da ovaj rat ima uticaj koji prevazilazi isključivo rusko-ukrajinski konflikt ili sudbinu same Ukrajine.

"U pitanju je nešto veće, a to je dobar deo interesa, reputacije i budućnosti Zapada. Zato postoji dobar razlog za uverenje da će pomoć nastaviti da pristiže i sledeće godine, i narednih godina ako zatreba", smatra Kapitonjenko.

Zašto republikanci ne žele da daju novac Ukrajini

Sukob na Bliskom istoku i preusmeravanje pažnje, dešava se u trenutku kada se i u Kongresu SAD vodi još jedna bitka - oko toga koja zemlja treba da dobije novac za pomoć.

Posle nedelja unutrašnjih borbi, religiozni konzervativac Majk Džonson je konačno izabran 25. oktobra da vodi Predstavnički dom američkog Kongresa. Međutim, jedan od prvih Džonsonovih poteza bio je uvođenje zakona koji uključuje skoro 14,5 milijardi doalra podrške Izraelu, ali nula dolara za Ukrajinu. Džo Bajden je potom pozvao na zajednički paket pomoći od 105 milijardi dolara za Izrael, Ukrajinu, kao i partnere u Aziji.

U poslednjih nekoliko meseci republikanci su inače izražavali sve veći skepticizam prema odobravanju dodatnih sredstava za vladu ukrajinskog predsednika Zelenskog. Međutim, to protivljenje je poraslo od početka rata između Izrala i Hamasa, pri čemu su određeni republikanci postavili pomoć Izraelu i Ukrajinu kao predlog "ili-ili".

"Izrael se suočava sa egzistencijalnom pretnjom. Svako finansiranje Ukrajine treba odmah da bude preusmereno na Izrael", objavio je republikanski senator Džoh Huli na društvenim mrežama dva dana nakon početka rata.

profimedia

Na odnos republikanaca prema Ukrajini uticala je i izjava Donalda Trampa koji je rekao da bi "mogao da reši rusko-ukrajinski sukob za 24 sata", na šta je ukrajinski lider odgovorio da će mu "samo 24 minuta biti potrebna da Trampu pokaže da to nije moguće". Zelenski je potom pozvao Trampa da poseti Ukrajinu kako bi se lično uverio u razmere rata, ali je ovaj to odbio, smatrajući da je tako nešto "neprikladno" zbog odnosa ukrajinske vlade sa Bajdenom.

Iako je ovo delovalo kao svojevrsno prepucavanje, Kapitonjenko kaže da Zelenski zapravo samo ostavlja  "sve opcije otvorenim".

"Klađenje na samo jednog potencijalnog predsedničkog kandidata u Americi ne bi bila najbolja strategija i Ukrajina je toga i te kako svesna. Znamo i da postoji dvopartijska podrška američkoj startegiji prema Ukrajini koja podrazumeva veliku količinu pomoći. Sa te tačke treba krenuti. Zato će ukrajinski predsednik, vlada i društvo biti spremni da sarađuju sa bilo kojim predsednikom kojeg Amerikanci odaberu", smatra on.

I mediji se "hlade" od Ukrajine

Ijan Bremer, politikolog i osnivač Eurasia, grupe za procenu političkog rizika u intervjuu za Euronews Srbija kaže da su mediji potpuno zaboravili na Ukrajinu koja je bila "najvažnija tema na globalnoj sceni punih 18-19 meseci".

"Onog trenutka Onog trenutka kada je sve između Izraela i Hamasa počelo, naslovi o Ukrajini su pali u zaborav. To se desilo nakon što se američka podrška podelila, kada su republikanci postali skeptičniji, a demokrate sa više podrške. Zelenski sve jače oseća da neće dobiti onu vrstu podrške koja bi mu omogućila da povrati što više teritorije svoje države", ističe Bremer.

Dodaje da je na sve manju medijsku pažnju uticala i činjenica da kontraofanziva nije dobro napredovala, kao i da to najviše ide na ruku ruskom lideru Vladimiru Putinu.

"Iskreno, i mrzim što to govorim, ali ovu su verovatno najbolje četiri nedelje koje je Putin imao otkako je izvršio invaziju. Putin će ipak podbaciti - da budemo jasni. Imate situaciju u kojoj se NATO širi uključujući Finsku i Švedsku, Evropa troši više na odbranu, i dalje imate zamrznuta ruska sredstva, i dalje imate sankcije Evropske unije, koje podržavaju Sjedinjene Države...To je bila najgora odluka koju je doneo neki lider još od vremena pada Berlinskog zida 1989. Ali, ništa od toga ne pomaže ukrajinskom narodu", rekao je Bremer i nastavio:

"Ukrajinski narod se nalazi u realnosti u kojoj neće uspeti da povrati svoju zemlju nazad. Nalazi se u realnosti po kojoj je podrška iznad vrhunca. To je veliki problem za Ukrajinu i posebno za Zelenskog da ide napred"

AP Photo/Efrem Lukatsky

Da je fokus sveta na Bliskom istoku i da je sve manja medijska pažnja na Ukrajini, prokomentarisao je čak i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u članku koji je objavljen u magazinu "Tajm", a u kojem se opisuje "užasno defetistička atmosfera unutar ukrajinskog predsedništva".

"Najstrašnije je to što se deo sveta navikao na rat u Ukrajini", rekao je Volodimir Zelenski, citiran u članku - "Iscrpljenost ratom se kotrlja kao talas. Vidite to u SAD, ali i u Evropi"

On je priznao da je izbijanje rata između Izraela i Hamasa skrenulo pažnju sa ukrajinske borbe protiv Rusije, komplikujući napore da se održi međunarodni entuzijazam za borbu njegove zemlje.

"Naravno da gubimo od događaja na Bliskom istoku. Ljudi tamo umiru i potrebna je pomoć sveta da bi se spasli životi", rekao je Zelenski.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Te komentare je ponovio i tokom posete Ursule fon der Lajen Kijevu prošle subote.

"Očigledno je da rat na Bliskom istoku oduzima fokus. Mislim da je to jedan od ciljeva Ruske Federacije. To je činjenica. Vidimo rezultate", rekao je Zelenski.

Kapitonjenko u nastavku razgovora za Euronews Srbija ističe da bi nedostatak medijske pažnje mogao da ima uticaj i na događaje na frontu u Ukrajini.

"Naravno da vruća tema rusko-ukrajisnkog rata, gubi na toj vrelini, bar za medije. Jer, rat traje gotovo dve godine. Naravno, i nivo pažnje opada. Ipak, ovaj rat ostaje poliitički i geopolitički događaj od međunarodne važnosti, i mislim da većina ljudi u Ukrajini i očekuje da će pažnja opasti u Evropi, Americi, u svetu uopšte", rekao je i nastavio:

"Ali biće još mnogo događaja, važnih događaja, koji će tražiti napor da se privuče pažnja. Bez obzira na sve, rat Rusije protiv Ukrajine ostaje jedna od najvažnijih tema na međunarodnoj agendi"

Treba pak, napomenuti da ukrajinski lider jeste izrazio solidarnost sa Izraelom nakon napada Hamasa 7. oktobra, preporučivši da svetski lideri "odu u Izrael" i ponude podršku "ljudima koji su bili pod terorističkim napadima".

Rat će biti "dug i bolan"

Ukrajina u međuvremenu nastavlja teškom kontraofanzivom protiv ruskih snaga na jugu i istoku. Najžešće borbe na liniji fronta trenutno se vode oko Avdejevke gde ukrajinske trupe čvrsto drže odbranu.

Kijev je uspeo da nanese više uspešnih udaraca iz vazduha i saopštio je da su ukrajinske vazduhoplovne snage prošle nedelje izvele uspešne vazdušne napade na brodogradilište u istočnom lučkom gradu Kerčku na poluostrvu Krim, koje je Rusija aneksirala 2014. godine.

Istovremeno, Krimski most, poznat i kao Kerčki most, prošle nedelje je privremeno bio zatvoren za saobraćaj na dva sata. Ruske vlasti nisu navele razlog za zatvaranje puta na ovoj vitalnoj arteriji koja povezuje kopnenu Rusiju sa okupiranim poluostrvom.

Profimedia

U međuvremenu, Zelenski je u četvrtak potpisao zakone o produženju ratnog stanja i opštoj mobilizaciji za još 90 dana, tačnije do 14. februara 2024, što znači da se kraj rata čak ni ne nazire.

"Očigledno je da smo usred produženog rata koji će biti dug i prilično spor, a i prilično bolan. Ovo nije vrsta rata u kojem se linija fronta brzo menja, a Ukrajina može da na nedeljnom nivou oslobađa neke teritorije koje je prethodno okupirala Rusija", rekao je Kapitonjenko u razgovoru za Euronews Srbija i zaključio:

"Mislim da je realnost iz koje možemo da naučimo lekciju u 2023. godini ta da će rat da traje neko vreme. I neće se brzo završiti kao rezultat munjevite kontraofanizive ili nečeg sličnog. Svi treba na to da se preipremimo, a na to misle i glavnokomandujući vojske i predsednik"