Igre 
Pobeda Vildersa novi alarm za EU: Koji faktori doprinose jačanju krajnje desnice na Starom kontinentu?
Komentari25/11/2023
-21:00
Ukoliko Gert Vilders dobije premijerski mandat, Holandija bi bila još jedna zemlja EU na čijem čelu se nalazi krajnji desničar. Pre njega u Italiji je na premijersku poziciju stupila Đorđa Meloni. Ali u prethodnom periodu ankete pokazuju da dobre rezultate ima desničarska stranka Alternativa za Nemačku, dok Marin Le Pen na predstojećim izborima u Francuskoj, zbog isteka mandata Makrona, gotovo da nema adekvatnog protivnika.
Premijer Mađarske Vikotr Orban je Vildersovu pobedu označio kao "vetar promena", dok je francuska desničarka Marin le Pen otišla korak dalje izjavivši "da je ubedljiva pobeda desnice u Holandiji jasna indikacija da Evropljani preispituju politiku EU i žele da kontrolišu migracije u njihove države", prenosi Euroaktiv, pozivajući se na FransInter radio.
Le Pen je izjavila da holandski građani imaju pravo na samoopredeljenje, što uključuje potencijalni izlazak iz Evropske Unije, uporedivši situaciju sa Bregzitom. Vilders je tokom kampanje govorio o referendumu o "Negzit-u", odnosno potencijalnom napuštanju Unije.
Da radikalna desnica definitivno jača u Evropi postalo je kristalno jasno nakon što je Italija dobila prvu ženu premijerku u istorij te zemlje. Međutim, vrednosti za koje se deklarativno zalaže Đorđa Meloni, još tokom kampanje privukle su veliku pažnju u Briselu. Kao ekstremna desničarka Meloni se zalaže za patriotizam, odbranu nacionalnih granica i protiv je ilegalnih migracija.
Tanjug AP/Roberto Monaldo/LaPresse via AP
Ovo poslednje dovelo je do sukoba unutar Unije, jer Italija je ovog leta bila zemlja koja je najviše osetila posledice migrantske krize, pa je tako nedavni sporazum o migrantima koji je sklopila sa albanskim premijerom Edijem Ramom izazvao veliku buru širom kontinenta.
Z amnoge je bilo iznenađenje to što je jačanje desnog nacionalizma zahvatilo i skandinavske zemlje.
Najpre je krajem prošle godine Švedska dobila desnu vladu na čelu sa Švedskim demokratama. Tom prilikom levo orijentisani magazin Obzerver prokomentarisao je kako pobeda te stranke "pokazuje da nijedna zemlja nije imuna na krajnje desničarske populističke partije".
Povezane vesti
U susednoj Finskoj je na parlamentarnim izborima prvi put posle dvanaest godina pobedila konzervativna stranka Nacionalna koalicija. S druge strane, socijaldemokrate bivše premijerke Sane Marin zauzele su tek treće mesto, iza konzervativaca i desničarske populističke partije Finci.
Sada svi gledaju ka Nemačkoj i Francuskoj
Vlada Olafa Šolca gubi popularnost među nemačkim biračima. Za razliku od vladajuće "semafor koalicije", kojom su građani sve nezadovoljniji, desni populisti profitiraju u toj zemlji, piše Dojče vele.
Nemački medij prenosi da broj pristalica ekstremno desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) na saveznom nivou raste, te kada bi se sada održali izbori za Bundestag, ta stranka bi dobila 20 odsto glasova, što bi bio njen najbolji dosadašnji rezultat.
profimedia
Međutim, novinar Nenad Radičević kaže za Euronews da je AfD daleko od Savezne vlade, ali da je blizu određenim pokrajinskim vladama.
"Sledeće godine se održavaju pokrajinski izbori u istočnoj pokrajini Tiringi, gde su inače AfD veoma jaki. Sad im se predviđa takav rezultat, gde bi formiranje pokrajinske vlade bilo nemoguće bez njih. Tako da ta vrsta svojevrsnog sanitarnog kordona prema krajnjoj desnici, koju umerene stranke širom Evrope nameću, više neće moći da postoji", objašnjava Radičević.
S druge strane, u tekstu za Velike priče, novinar Željko Pantelić piše da je "manje od polovine nemačkih građana zadovoljno demokratskim uređenjem države, štaviše, procenat je sleteo ispod 40 odsto. Još je alarmantnija indikacija da taj rezultat nije uslovljen istočnonemačkim delom biračkog tela. I u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj je broj ljudi zadovoljnih demokratijom tek malo iznad 40 odsto".
Iako je Makron pobedio na prošlogodišnjim izborima, i na taj način obezbedio sebi još jedan, i poslednji, predsednički mandat, Pantelić ocenjuje da desničarka Marin le Pen u Francuskoj neće imati ozbiljnog protivnika iz redova Makronove stranke na izborima 2027. godine.
Tanjug/AP/Michel Euler
Povezane vesti
"Ironijom sudbine Makron je demolirao socijaliste i degoliste da bi došao a kasnije i zadržao vlast pod izgovorom zaustavljanja Le Penove, kako se stvari odvijaju, najmlađi predsednik Pete republike je samo odložio i popločao put Le Penovoj ka osvajanju vlasti. Sa razbijenim tradicionalnim partijama desnice i levice, bez Makrona u igri (neće moći da učestvuje na izborima 2027. godine) Nacionalno okupljanje Le Penove i radikalna levica Žan Lika Melanšona predstavljaju većinu Francuza koji izlaze na birališta", piše Pantelić.
Nenad Radičević ističe da za razliku od Nemačke, Francuska ima predsednički sistem, u kom je "uticaj predsednika veoma veliki, bez obzira na raspored snaga u parlamentu". On zaključuje da desnica definitivno "jača u Evropi".
Da li će Vilders uspeti da formira vladu?
Petar Ćurčić s Instituta za evropske studije kaže za Euronews da je uspon Gerta Vildersa u Holandiji povezan sa više faktora, budući da je, pored migrantske krize, poslednja vlada Marka Rutea imala problema i s inflacijom i sa stambenim pitanjima.
On smatra da je Vilders na neki način prevazišao i konfesionalne podele u zemlji, stavivši u prvi plan stari identitet Evrope koji spaja katolike i protestante.
"Postoje, naravno, ovi tradicionalni elementi društva koji su očigledno i dalje nastavili da žive i koji pružaju podršku Vildersu, a s druge strane imamo i ove nove okolnosti, pre svega migrantsku krizu i krizu izazvanu kovid pandemijom i ratom u Ukrajini. Ono što se iz medija sada može prepoznati, to je da je on spreman da popusti, da islam više nije ta opcija koja je za njega uslov bez koga se ne može, nego će pokušavati na različite načine da, saradnjom pre svega s partijom nekadašnjeg premijera Rutea i Novim društvenim ugovorom, da pooštri politiku azila. To je ono gde će se verovatno sve te stranke složiti", objašnava Ćurčić.
Vilders je na izborima osvojio 37 od 150 mesta u parlamentu, a da li će njegova stranka uspeti da formira Vladu i da li će ta većina biti stabilna, pogledajte ceo razgovor sa Petrom Ćurčićem.
Komentari (0)