U Francuskoj podeljenja mišljenja o optužbama protiv Depardjea: Ko je stao u odbranu filmske zvezde Milatović: Nisam aktivno učestvovao u PES od kada sam postao predsednik Crne Gore

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Ekstremno hladno vreme zahvatilo Stari kontinent: U Finskoj i Švedskoj -40°C, vrh polarnog talasa u Rusiji tek dolazi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/01/2024

18:38

Ekstremno hladno vreme zahvatilo Stari kontinent: U Finskoj i Švedskoj -40°C, vrh polarnog talasa u Rusiji tek dolazi - Copyright Tanjug AP/Tor Erik Schroder/NTB via AP, Heikki Saukkomaa/Lehtikuva via AP, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dok je u Srbiji prvih nekoliko dana 2024. godine bilo ekstremno toplo vreme za početak januara, a takvo vreme će se nastaviti do Božića, Evropa se bori sa neverovatno niskim temperaturama. Naime, dok je u Švedskoj juče izmereno čak -43,6 stepeni Celzijusovih, a Finskoj -40, u prestonici Rusije, živa u termometru narednih dana, prema prognozi, spustiće se ispod -30 stepeni Celzijusa.

Veoma niske temperature u ovim delovima Evrope zabeležene su nakon ekstremno tople jeseni u proseku u većem delu Starog kontinenta.

Podsetimo i da su Ujedinjene nacije saopštile da je 2023. godina bila najtoplija u istoriji. Smatra se, kako piše Euronews, da ovo ima veze sa globalnim zagrevanjem i klimatskim promenama, pošto su koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi trenutno na najvišim nivoima u poslednjih dva miliona godina, najmanje.

U Severnoj Laponiji u Švedskoj u utorak veče je bilo minus 43,6 stepeni i to je najhladnija januarska noć u celoj Švedskoj u poslednjih 25 godina, javio je švedski javni servis SVT.

Kako je saopštio Švedski institut za hidrologiju i meteorologiju, na meteorološkoj stanici Kvikjoj-Orenjarki na severu zemlje temperature nisu bile tako niske od početka rada stanice 1881. godine.

U okruzima Vesterboten i Norboten zabeleženo je minus 25-35 stepeni Celzijusa, a hladnoća se sada širi na jug Švedske, gde se očekuje minus 18 stepeni.

Prethodni januarski rekord zabeležen je 27. januara 1999. godine u severnom gradu Karesuando, kada je temperatura bila minus 49 stepeni. Švedski institut za hidrologiju i meteorologiju izdao je narandžasto upozorenje zbog nastavka hladnoće, vetra i snežnih padavina u pojedinim delovima zemlje.

Kada je reč o Finskoj, Meteorološki institut te zemlje izdao je upozorenje na izuzetno hladno vreme tokom ove sedmice sa prognoziranim temperaturama nižim od -40 stepeni.

Ekstremnom hladnoćom pogođen je i glavni grad Finske, a očekuje se da će ove sedmice temperatura da se kreće između -15 i -20 stepeni Celzijusovih.

Hladnoća pod kojom se trenutno nalaze Finska i Švedska izazvala je teškoće i u Norveškoj u kojoj je glavni autoput na jugu bio zatvoren zbog vremenskih neprilika, a trajekti su obustavili rad.

Ekstremno hladno i u Rusiji

Ni u Rusiji nije ništa drugačije, jer je ekstremno hladno vreme zahvatilo i ovu evropsku državu. Vrhunac polarnog talasa se tek očekuje u narednih nekoliko dana. U Moskvi se temperatura spustila na čak -22 stepena Celzijusa. Ipak, najhladnije će biti u četvrtak kada će se živa u termometru spustiti i ispod -30 stepeni Celzijusa.

To su vrednosti koje su za oko 20 stepeni niže od proseka za taj deo zemlje i to doba godine, a zbog ovakvih temperatura ugroženi su životi ljudi, pa meteorološke službe upozoravaju na oprez. Ovako ekstremno niske temperature već su se javljale tom delu Rusije. Naime, 2012. i 2017. godine živa u termometru se spustila je išla i do -38 stepeni Celzijusa.

Kako se navodi u prognozi Skynews-a, ne očekuje se da će temperature naredne sedmice preći -10 stepeni Celzijusa. Tokom dana živa u termometru neće prelaziti -25 stepeni Celzuijusovih. Inače, za ovo doba godine, prosek minimalne jutarnje temperature u Moskvi za januar je -8 a maksimalne dnevne -4 stepena Celzijusa. Prema prognozi na sajtovima AccuWeather i Weather2Umbrella temperature dnevne će biti i za 15 do 20 stepeni niže nego u prsek za ovo doba godine.

Temperature ispod minus 50 stepeni Celzijusa izmerene su danas u tri regiona Jakutije na istoku Sibira, saopštila je hidrometeorološka služba. U Verhojansku je izmereno minus 53, a u Ojmjakonu minus 52 stepena Clezijusa, prenosi agecnija RIA Novosti.

Jakutija je teritorijalno najveći konstitutivni subjekt Ruske Federacije sa statusom republike i zauzima prostor celog istočnog Sibira. Glavni grad Jakutsk zimi je najhladniji od svih većih gradova na svetu, a Ojmjakon je poznat kao najhladnije naseljeno mesto na Zemlji.

Sneg "zatvorio" škole u decembru

Podsetimo, hladni talas u Rusiji počeo je još sredinom prošlog meseca, kada su prestonicu te zemlje "zatrpale" neviđene snežne padavine koje su izazvale haos na putevima i zatvorile škole.

Mećava je tada ostavila glavni grad i glavne puteve zatrpane snegom. Kako je pisao Euronews, meteorolozi su rekli tada da je to najintenzivnija snežna oluja koja je pogodila Moskvu u poslednjih šest decenija.

Vozači kamiona suočili su se tada sa izazovnim uslovima sa više od 20 centimetara snega i jakim vetrom koji je ometao saobraćaj. Neprekidne mećave u ruskoj prestonici izbacile su više od petine prosečnih decembarskih snežnih padavina u roku od samo 24 sata.

U Srbiji sneg tek od naredne sedmice

U Srbiji će u naredna tri dana jutarnja temperatura biti iznad pet stepeni, maksimalna iznad 10 stepeni. Prolazno naoblačenje sa kišom, na visokim planinama sa snegom, očekuje se u četvrtak, do nedelje umereno oblačno vreme. U noći između nedelje i ponedeljka očekuje se pad temperature, a sneg se očekuje ponegde i u nižim predelima.

Meteorološke stanice širom grada prijavile su značajnu akumulaciju snega, stvarajući slikovite, ali haotične prizore na ulicama. Vozači su se borili da oslobode svoje automobile sa zavejanih parking mesta.

Prema meteorološkom sajtu Gismeteo, ukupna decembarska snežna padavina u Moskvi potencijalno bi mogla da dostigne 50 centimetara - najviše zabeleženo za taj mesec u novijoj istoriji.

Škole širom Rusije sredinom decembra bile su prinuđene da se zatvore zbog obilnih snežnih padavina.

Ogromna saobraćajna gužva od 10 kilometara nastala je preko noći na M4, jednom od glavnih puteva u Rusiji, zbog čega su vozači ostali zaglavljeni na niskim temperaturama.

U Nemačkoj i Francuskoj obilne kiše

Situacija je i dalje napeta u poplavnim područjima u Evropi, jer nemačka meteorološka služba upozorava na kontinuiranu kišu i rizik od porasta vodostaja. U Nemačkoj su posebno pogođene regije Saksonija-Anhalt, Tiringija i Donja Saksonija. Na mnogim mestima, nasipi - debeli zidovi izgrađeni da spreče poplavu vode na veoma nisko zemljište iz reke ili mora - već su opasno natopljeni.

Situacija je posebno kritična u Oldenburgu, gde poplava reke Hunte preti delovima grada. Prekomerna kiša povećala je rizik da nasipi omekšaju i postanu nestabilni.

U međuvremenu, u Francuskoj je deset departmana na zapadu i severu zemlje i dalje pod uzbunom od poplava. Za neke je ovo kao jedan deža-vu, piše Euronews. Naime, po drugi put u dva meseca, departman Pas de Kale je u stanju pripravnosti, što znači da postoji opasnost po živote ljudi zbog poplava. Prvi put, još u novembru, stanovnici Blendeka, u blizini Sen Omera, morali su da se evakuišu iz svojih domova, nakon obilnih padavina i izlivanja rukavca tamošnje reke.

Sela Burt i Lumbres u istom departmanu takođe su imala poplave bez presedana. Obilni pljuskovi tokom noći između 1. i 2. januara takođe su doveli do izbijanja reka Lis i Hem iz korita. Vrh poplavnog talasa se tek očekuje.

Oluja Henk pogodila Veliku Britaniju

Širom Engleske postoji više od 300 upozorenja o poplavama, jer je ovo ostrvo pogopdila oluja "Henk". Putnici se suočavaju sa kašnjenjima u javnom prevozu, a železničke službe se bore da se vrate na koloseku nakon što su kiša i jaki vetrovi usled oluje Henk zahvatili velike delove Velike Britanije, piše Gardijan.

Agencija za životnu sredinu saopštila je danas da je u Engleskoj bilo 368 aktivnih upozorenja o mogućim poplavama, 322 upozorenja o poplavama, što znači da se očekuju poplave i, u Nortemptonu, jedno upozorenje o ozbiljnoj opasnosti po život.

Iz železnice u Velikoj Britaniji saopštili su da je poplava blokirala nekoliko delova njene mreže. Kako su naveli, usluge na pojedinim linijama mogu biti otkazane, odložene ili revidirane.

Vatrogasna i spasilačka služba Linkolnšira saopštila je da je u poslednja 24 sata primila 140 poziva u vezi sa poplavama, od kojih je većina stigla na jug okruga.

Većina upozorenja o poplavama obuhvatila je centralni deo Engleske, u Birmingemu, Lesteru i Nortemptonu. U Velsu je postojalo jedno upozorenje o ozbiljnoj poplavi, 15 upozorenja o poplavama i 39 upozorenja o poplavama, prenosi gardijan.

Oluja Henk je tokom utorka pogodila velike delove južne Engleske, Midlendsa, Istočne Anglije i Velsa.