Evropa

Tračak nade za Asanža i najava velike pravne bitke: Šta zapravo znači današnja odluka suda i koji je sledeći korak

Komentari

Autor: BBC, Guardian, ABC

26/03/2024

-

20:00

Tračak nade za Asanža i najava velike pravne bitke: Šta zapravo znači današnja odluka suda i koji je sledeći korak
Tračak nade za Asanža i najava velike pravne bitke: Šta zapravo znači današnja odluka suda i koji je sledeći korak - Copyright AP Photo/Kirsty Wigglesworth

veličina teksta

Aa Aa

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž (52) će 20. maja nastaviti borbu za slobodu pred britanskim sudovima, koja traje više od jedne decenije, nakon što je Visoki sud u Londonu odlučio da može da uloži žalbu protiv izručenja SAD po 18 tačaka optužnice za špijunažu i zaveru da se ukradu sa računara i objave poverljiva dokumenta. 

Među obelodanjenih više stotina hiljada fajlova i diplomatskih depeša je i sada čuveni snimak ratnog zločina u Iraku 2007. na kojem se vidi kako helikopteri "Apač" ubijaju na desetine ljudi, među kojima su i dva novinara Rojtersa.

Odluka suda može se nazvati samo delimičnom pobedom za novinara iz Australije, koji se od 2019. godine nalazi u britanskom zatvoru, nakon što mu je Ambasada Ekvadora u Londonu otkazala azil, posle dolaska na vlast predsednika Lenina Morena. Pritom je sud odbacio čak šest od devet tačaka žalbe.

Naime, američka strana će morati da u roku od tri nedelje dostavi dodatna zadovoljavajuća uverenja da će suđenje biti fer, da bi Asanž mogao da se pozove na Prvi amandman Ustava SAD, kao i da ne bi bio osuđen na smrt. Inače Prvi amandman garantuje slobodu govora, što se odnosi i na slobodu medija, mada se ne spominje da se to odnosi na strane državljane, tako da je tumačenje otvoreno za interpretaciju. 

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

 

Ukoliko SAD ne bude dala ta uverenja, Asanžu bi mogla da bude odobrena žalba na odluku o ekstradiciji

Još jedna ohrabrujuća činjenica za Asanža je da je sud u suštini prihvatio da postoje osnove za žalbu, iako su SAD prethodno već obezbedile "garancije", koje se ovaj put ne smatraju dovoljnim.

Na dvodnevnom saslušanju prošlog meseca, njegovi advokati su tvrdili da su sve informacije koje je novinar objavio u javnom interesu, ali da je izdvojen kao meta jer je zapravo postao "glasnogovornik globalnog političkog pokreta protiv Sjedinjenih Država".

Asanžov pravni tim je takođe tvrdio da bi izručenje bilo u suprotnosti sa sporazumom o ekstradiciji između Velike Britanije i SAD, koji zabranjuje ekstradiciju za "politička" krivična dela.

"Ovo krivično gonjenje bez presedana nastoji da kriminalizuje primenu uobičajene novinarske prakse pribavljanja i objavljivanja istinitih poverljivih informacija od najočiglednijeg i najvažnijeg javnog interesa", piše u podnesku sudu od strane Asanžovog advokata Edvarda Ficdžeralda.

Ovu tezu je sud još jednom osporio današnjom odlukom, što komplikuje Asanžovu odbranu. Kako je objasnila sudija Viktorija Šarp, prethodnom presudom prihvaćeno je da su Asanžovi motivi za objavljivanje tajnih vojnih dosijea bili "politički".

AP/Matt Dunham, File

 

Ona dodaje da Asanžov argument meša njegove motive sa motivima SAD za traženje njegovog izručenja.

"Te dve stvari su različite. Spremni smo da pretpostavimo da je podnosilac predstavke delovao iz političkog ubeđenja i da su njegove aktivnosti razotkrile umešanost države u teške zločine. Međutim, ne znači da je zahtev za njegovo izručenje podnet zbog njegovih političkih stavova“, objasnila je ona u tekstu presude, prenosi BBC.

Ficdžerald je pre mesec dana takođe rekao da su Asanž i Vikiliks odgovorni za razotkrivanje kriminala od strane američke vlade "u neviđenim razmerama", uključujući mučenje, izručenja, vansudska ubistva i ratne zločine.

On je tvrdio da je "odmazda države" motivisala američko tužilaštvo i da je bila protivzakonita. Ficdžerald je upozorio da, ako Asanž bude izručen, postoji "realni rizik da će doživeti flagrantno uskraćivanje pravde".

Drugi Asanžov branilac Mark Samers pokrenuo je pitanje o zvaničnicima CIA u vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji su navodno razgovarali o otmici, pa čak i o ubistvu Asanža.

Kao odgovor na to SAD tvrde da je Asanžovo puštanje podataka u etar dovelo u opasnost živote njihovih agenata i optužuju Asanžov tim da je "dosledno i više puta lažno predstavljao" slučaj.

Zastupnik SAD pred britanskim sudom Džejms Luis rekao je da Asanž nije krivično gonjen zbog "pukog objavljivanja", već zbog "pomaganja i podržavanja" ili tačnije zavere sa uzbunjivačem Čelsi Mening da nezakonito pribavi dokumenta. On tvrdi da je time nesumnjivo počininjena teška krivična dela, a da su otkrivena neredigovana imena izvora, čime se te osobe navodno izlažu ozbiljnom riziku od povrede.

Pošto je Asanžu dozvoljeno da se pred britanskim sudom sasluša kompletan žalbeni postupak po novim osnovama, to bi moglo da pripremi teren za drugačiju odluku o njegovom izručenju.

Međutim, čak i ako bi 20. maja sud odobrio ekstradiciju, Asanžov pravni tim najavio je da će se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. To bi u teoriji dodatno odložilo odluku o izručenju jer je Velika Britanija potpisnica Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Problem je što bi, po britanskom zakonu, Asanž mogao da legalno bude izručen čak i dok traje proces u Strazburu, međutim to bi bio slučaj bez presedana u istoriji, piše medijska kuća ABC iz Asanžove rodne Australije.

Pravna savetnica Vikiliksa: Apsurno je da SAD ne nude zaštitu od smrtne kazne

Pravna savetnica Vikiliksa Dženifer Robinson, je u obraćnju za medije rekla da je odluka suda izazvala "fundamentalnu zabrinutost u vezi sa slobodom govora".

"Današnja presuda pokazuje da, ako bi Džulijan bio izručen Sjedinjenim Državama, postoji stvarni rizik i zabrinutost da mu neće biti pružena zaštita slobode govora", kaže ona i dodaje:

"Apsurdno je da smo već pet godina u ovom slučaju i da SAD nisu ponudile garancije da ga zaštite od smrtne kazne“.

Britanski novinari zabrinuti globalnu slobodu izražavanja 

Prve reakcije britanskih novinara na odluku suda ipak nisu pozitivne jer, prema mišljenju generalne sekretarke Nacionalne unije novinara ove zemlje Mišel Stanistrit, rizici po Asanža i slobodu medija ostaju visoki. 

"Asanžovo gonjenje od strane SAD je za aktivnosti koje su svakodnevni posao istraživačkih novinara – pronalaženje izvora sa dokazima o kriminalu i pomaganje njima da svoje priče iznesu u svet. Ako Asanž bude krivično gonjen, sloboda izražavanja širom sveta biće ugrožena", rekla je ona, piše BBC.

Stanistrit dodaje da zbog "nijansirane" formulacije odluke suda raste pritisak da se dođe do alternativnog epiloga ovog slučaja.

"Poslednjih meseci se sve više spekuliše o nekoj vrsti sporazuma o priznanju krivice, kako bi se ova saga dovela do brzog i direktnog završetka. Pozivam SAD da se vrate ovim opcijama. Sloboda medija je ugrožena širom sveta, saosećanje i zdrav razum američkog Ministarstva pravde bi mnogo doprineli povratku reputacije Vašingtona kao bastiona slobodnog izražavanja", zaključuje britanska novinarka.

Hronologija Asanžovog slučaja 

2010: U nizu objava, Vikiliks je obelodanio skoro pola miliona dokumenata o ratovima SAD u Iraku i Avganistanu.

Avgust 2010: Švedski tužioci izdaju nalog za hapšenje Asanža na osnovu navoda jedne žene o silovanju i navoda druge o zlostavljanju. Nalog je povučen ubrzo nakon toga, a tužioci se pozivaju na nedovoljne dokaze za navode o silovanju. Asanž negira optužbe.

Septembar 2010: Švedski direktor tužilaštva ponovo otvara istragu o silovanju. Asanž odlazi iz Švedske u Britaniju.

Decembar 2010: Nakon što je švedska policija izdala međunarodni nalog za hapšenje, Asanž se predao policiji u Londonu i zadržan je u pritvoru do saslušanja za ekstradiciju. Visoki sud odobrava Asanžu kauciju.

Februar 2011: Okružni sud u Britaniji doneo je odluku da Asanž treba da bude izručen Švedskoj.

Jun 2012: Asanž ulazi u ambasadu Ekvadora u centru Londona, tražeći azil 19. juna, nakon što su njegove žalbe na odluku o ekstradiciji odbijene. Policija je postavila 24-časovnu stražu kako bi ga uhapsila ako izađe napolje.

Avgust 2012: Asanžu je Ekvador dao politički azil.

Jul 2014: Asanž gubi na sudu u procesu za poništenje švedskog naloga za hapšenje. Sudija u Stokholmu potvrdio je nalog za seksualni prestup protiv dve žene.

Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o nekim optužbama protiv Asanža zbog zastarelosti. Istraga o optužbama za silovanje ostaje aktivna.

Oktobar 2015: Britanska policija ukida svoju 24-časovnu stražu ispred ambasade, ali kaže da će uhapsiti Asanža ako ode, čime je okončana trogodišnja policijska operacija za koju se procenjuje da je koštala milione.

Februar 2016: Asanž tvrdi da je dokaz potpune opravdanosti njegovih postupaka to što je Radna grupa UN za proizvoljno pritvaranje zaključila da je nezakonito pritvoren i preporučila da odmah bude oslobođen i da mu se isplati kompenzacija. Britanija je taj nalaz nazvala "smešnim“.

Oktobar 2018: Asanž traži sudski nalog kojim se od Ekvadora traži da mu obezbedi osnovna prava koja kaže da je ta zemlja pristala da mu obezbedi kada mu je prvi put dala azil.

Tanjug/AP/Alberto Pezzali

 

April 2019: Ekvadorski predsednik Lenin Moreno krivi Vikiliks za nedavne optužbe za korupciju; Vlada Ekvadora povlači Asanžov status azilanta. Londonska policija uhapsila je Asanža u ambasadi Ekvadora zbog kršenja uslova kaucije 2012. godine, kao i u ime američkih vlasti.

Maj 2019: Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora jer je preskočio kauciju 2012.

Maj 2019: Vlada SAD optužuje Asanža po 18 tačaka zbog objavljivanja poverljivih dokumenata. Tužioci kažu da se zaverio sa analitičarkom američke vojske Čelsi Mening da hakuje računar Pentagona i objavi tajne diplomatske depeše i vojne fajlove o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Novembar 2019: Švedski tužilac odustaje od istrage o silovanju.

Jun 2020: SAD su podigle novu optužnicu protiv Asanža za koju tužioci kažu da naglašava "Asanžove napore da obezbedi i objavi poverljive informacije".

Januar 2021: Britanski sudija odlučuje da Asanž ne može biti izručen SAD jer će se verovatno ubiti ako ga budu držali u teškim zatvorskim uslovima.

Jul 2021: Visoki sud daje dozvolu vladi SAD da uloži žalbu na odluku nižeg suda kojom se blokira Asanžovo izručenje.

Decembar 2021: Visoki sud je odlučio da su američka uverenja dovoljna da garantuju da će se prema Asanžu postupati humano.

Mart 2022: Najviši britanski sud odbio je da Asanžu odobri žalbu na izručenje.

Jun 2022: Britanska vlada naređuje izručenje Asanža Sjedinjenim Državama. Asanž ulaže žalbu.

Komentari (0)

Evropa