Najtopliji mart u istoriji: Novo obaranje rekorda i probijanje kritičnog praga od 1,5 stepeni Celzijusa

Komentari

Autor: Euronews

09/04/2024

14:03

Najtopliji mart u istoriji: Novo obaranje rekorda i probijanje kritičnog praga od 1,5 stepeni Celzijusa - Copyright AP Photo/Michael Probst

veličina teksta

Aa Aa

Niz obaranja toplotnih rekorda u vazduhu i okeanu se nastavlja, zbog čega su klimatski naučnici sve glasniji u apelima da se što pre smanje emisije gasova staklene bašte.

Prošli mesec bio je najtopliji mart u istoriji i tako postao deseti rekordni mesec zaredom, saopštili su naučnici klimatske službe EU Kopernikus.

Globalna temperatura vazduha bila je 0,73°C iznad proseka u odnosu na bilo koji mart u periodu od 1991. do 2020, podaci su klimatske službe EU, kao i 0,10°C iznad prethodnog maksimuma postavljenog u martu 2016.

Mart je deseti uzastopni mesec u kojem su temperature bile više nego ikada zabeležene u to doba godine, nakon što je februar takođe oborio stari rekord za desetinku stepena.

"Mart 2024. nastavlja niz obaranja klimatskih rekorda i kada je u pitanju temperatura vazduha i kada je u pitanju temperatura površine okeana", rekla je dr Samanta Berdžes, zamenica direktora Kopernikus klimatske službe (CZS).

"Globalna prosečna temperatura je najviša zabeležena u poslednjih 12 meseci sa 1,58°C iznad predindustrijskog nivoa. Zaustavljanje daljeg zagrevanja zahteva brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte", rekla je ona.

Okeani sve topliji

Temprature vazduha iznad mora takođe su ostale na neobično visokom nivou prošlog meseca, uprkos slabljenju El Ninja u istočnom ekvatorijalnom Tihom okeanu.

Kao što je direktor CZS-a Karlo Buontempo rekao u ranijoj izjavi za Euronews, fenomen El Ninjo koji je počeo u junu ne objašnjava u potpunosti neoubičajeno visoke temperature u poslednjih 10 meseci.

"Dok El Ninjo sabira i oduzima, u zavisnosti od faze u kojoj se nalazimo - od globalne srednje temperature, ima nešto što stalno raste. To su gasovi staklene bašte", rekao je on.

Prosečna globalna temperatura površine mora iznosila je 21,07°C u martu, što je najviša zabeležena mesečna vrednost. Ovo očitavanje za okeane, koje isključuje polarne krajeve Zemlje, neznatno je iznad 21,06°C zabeleženih za februar.

Rekordi se testiraju i u ledenim polarnim okeanima. "Obim" antarktičkog morskog leda - definisanog kao ukupna površina okeana koja sadrži morski led u koncentracijama iznad 15 odsto, bio je 20 procenata ispod proseka u martu.

To je šesti najniži opseg za mart u zapisu satelitskih podataka, kaže CZS, čime se nastavlja serija velikih negativnih anomalija uočenih od 2017.

Mart 2014. jedini bio topliji

Kada je Evropa u pitanju, prošli mesec je bio drugi najtopliji mart u istoriji, odnosno samo za neznatnih 0,02°C hladniji od marta 2014.

Prosečna temperatura na kontinentu bila je 2,12°C iznad proseka za mart u periodu od 1991. do 2020, sa najvećim zamahom naviše u centralnim i istočnim regionima.

Što se tiče padavina, bilo je vlažnije od proseka u većini zapadne Evrope, pošto su oluje donele obilne padavine nad južnom Francuskom i Pirinejskim poluostrvom. Skandinavski regioni su takođe bili vlažniji od proseka.

Dok je ostatak Evrope bio uglavnom suvlji od proseka sa posebno oskudnim padavinama u severozapadnoj Norveškoj.

Premašena kritična tačka

CZS koristi milijarde načina merenja - sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta, kako bi informisao svoje kompijuterski generisane analize i nalaze, koje se objavljuju u ime Evropske komisije.

Kopernikus je ranije izvestio da je u januaru 2024. globalno zagrevanje premašilo 1,5°C tokom cele godine, po prvi put u istoriji.

Dvanaestomesečni prosek koji je dostigao 1,5°C u januaru 2024. sada iznosi 1,58°C u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa predinsutrijskim prosekom iz perioda od 1850. do 1900.

U uskom prozoru koji preostaje da se zaustavi kršenje kritičnog praga koje, čini se, postaje trajno, jasna poruka dr Berdžes jeste da zaustavljanje daljeg zagrevanja planete zahteva brzo smanjenje emisija štetnih gasova.