Gubi li se zbog "Fajzergejta" poverenje u institucije EU i vakcine? Nova dimenzija afere koja je potresla Brisel
Komentari15/05/2025
-18:01
Evropski sud pravde presudio je protiv Evropske komisije po svim tačkama tužbe američkog lista New York Times iz 2023. godine. U presudi se navodi da komisija nije uverljivo objasnila zašto je 2021. odbila da listu pokaže SMS prepisku predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen i generalnog direktora farmaceutske kompanije "Fajzer" Alberta Burle uoči nabavke vakcina protiv koronavirusa, vredne 25 milijardi evra.
Slučaj "Fajzergejt", njegove posledice, ali i lekcije koje EU i Srbija mogu da izvuku komentarisale su u Temi jutra Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa za EU i Snežana Đurić, novinarka portala Pištaljka.
Đurić naglašava da ona i njene kolege ne bi bili zadovoljni ovakvom presudom jer, iako značajna jer definiše SMS prepisku kao javni dokument, ona ne zahteva od EK da je dostavi, već da obrazloži zašto to nije uradila.
"Oni kao da podučavaju kako sada u sledećem koraku da Evropska komisija obrazloži zašto ne želi, ili šta je sve radila, da bi se utvrdilo da je prepiska izbrisana i da sada više ne postoji. Na primer, da sam funkcioner, ja bih kada pročitam ovu presudu, prvo poslušala na kojim sve mestima treba da obrišem prepisku da ona ne bi dospela u javnost", kazala je novinarka.
Selaković ističe da je reakcija EK komisije bila uzdržana i usmerena na kontroli reputacione štete. Prema njoj epilog "Fajzergejta" je zapravo pokazatelj da bez obzira na razmere krize tokom pandemije, opet postoje neki principi odgovornosti, političke transparentnosti koji ne mogu da se zaobiđu.
"Imajući u vidu sve ono što se dešavalo tokom pandemije, razne druge probleme koji su isplivali, to pitanje transparentnosti uopšte celog sistema, uostalom kao i kod nas, prosto je ogolilo pravo stanje. Vidimo da ni Evropska unija nije imuna na te probleme, ali opet sa druge strane vidimo da postoje određeni mehanizmi koji čak i nakon nekog vremena mogu da se stave u funkciju te transparentnosti i sasvim je sigurno da ovo jeste donekle okrnjilo ugled ovog sastava Komisije, predsednice Komisije lično. Otvorilo je verovatno i neke druge teme, jer se o uticaju raznih korporacija, ne samo po pitanju vakcina, nego i u nekim drugim oblastima govori prilično u poslednje vreme. Bez obzira na to kakve pravne posledice budu sada, pitanje političke odgovornosti ostaje otvoreno i sasvim sigurno ovo jeste jedna mrlja za nju, za njenu ličnu karijeru i njeni kritičari će ovo svakako iskoristiti najbolje moguće, imajući u vidu način na koji funkcioniše ta politička arena u samoj Evropskoj uniji, da se tamo vode slobodne debate i da se na neki način prilično slobodno kritikuju potezi funkcionera, posebno Komisije", kazala je Selaković.
Đurić kaže da je dužnost Fon der Lajen bila da sama izađe pred javnost i potrudi se da otkloni sve sumnje, a ne da čeka da je sud primora. Ona se osvrnula i na situaciju u Srbiji gde, za razliku od EU, ne treba ići na sud radi pribavljanja informacija od javnog značaja već postoji specijalizovana institucija povrenika, pa je postupak brži. Drugi problemi ipak postoje.
Povezane vesti
"U nekom slučaju nam je trebalo dve ili tri godine da dobijemo rešenje poverenika. Drugi moment je što institucije koriste neke nelegitimne načine, pa onda kažu da nemaju te dokumente. Jer mi smo takođe tražili korespondenciju u slučaju nabavke osvetljenja između beogradskog javnog preduzeća i privatne firme. Zaista ne znam da li je prošlo više od dva meseca. Vrlo brzo smo dobili rešenje da nam se ta korespondencija dostavi. Međutim, onda je naravno javno preduzeće reklo da nije ni bilo te korespodencije. Pretpostavljali smo da prilikom ugovaranja takvog posla postoji", rekla je ona.
To što su evropski tužioci preuzeli slučaj koji je počeo pred belgijskim sudom dodaje težinu odluci, ali Đurić napominje da smo još daleko od dokazivanja bilo kakve korupcije jer su za to potrebni jaki dokazi.
Zbog ovog slučaja moguće je ponovno opadanje poverenja javnosti u vakcine, kao i naučna istraživanja o imunizaciji. Selaković takođe podseća na politizaciju nauke tokom pandemije.
"Naravno, farmaceutske kuće manje više na isti način funkcionišu sve. Njima je stalo do sopstvenog profita, do većeg broja prodatih vakcina, lekova. Suštinski, meni se čini da je ta pandemija zapravo uvela neku vrstu jednog geopolitičkog aspekta u to pitanje zaštite zdravlja ljudi. I sećamo se koliko smo mi bili izloženi toj vrsti uticaja, koliko smo pričali oko toga da su bolje kineske vakcine ili Fajzerove vakcine, pa ruske vakcine, AstraZeneca... Svi smo bili svedoci u tome. Ovde su pojedini politički akteri to zapravo koristili isto tako da na neki način naprave određene ideološke uticaje na ljude. I to je bila jedna prilično haotična situacija", kazala je naša sagovornica govoreći o širem kontekstu od same afere u EU.
Kompletnu diskusiju, u kojoj su naše gošće podrobnije govorile o tome kako se u Srbiji dolazi do informacija od javnog značaja i koje su mane tog sistema, pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)