Drugi krug predsedničkih izbora u Poljskoj: Mogu li potpuno različite startne pozicije da dovedu do jedinstvene Poljske?
Komentari01/06/2025
-13:27
Blizu 29 miliona Poljaka ima pravo glasa u drugom krugu predsedničkih izbora, u kojem biraju novog predsednika za petogodišnji mandat. Prema anketama, gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski iz vladajuće Građanske koalicije (KO) tesno vodi ispred Karola Navrockog, kandidata koga podržava glavna opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS).
O izborima u Poljskoj za Euronews Srbija je govorio Vojčeh Pšibilski, glavni urednik "Višegrad Insighta".
Politička atmosfera u Poljskoj pred drugi krug izbora izuzetno je napeta, obeležena negativnom kampanjom i dubokim podelama.
"Poslednje dve nedelje su bile izuzetno pune negativne kampanje sa dubokim podelama. Cilj je bio naravno da se pokrene biračko telo oba kandidata. To je naravno i imalo posledice na psihološko stanje društva", kaže on i nastavlja:
"Ljudi su izuzetno nervozni, anksiozni su, brinu se za rezultate, ali osećaju da je trenutak izuzetno frustrirajuć i svi žele da se to što pre završi i da se jednostavno vrati nekakav mir i stabilnost posle izbora", rekao je Pšibilski.
Glavna razlika između kandidata leži u njihovim vizijama za Poljsku.
"Rafal Tšaskovski obećava da će voditi Poljsku u budućnost, jačajući njenu ulogu u Evropi uz evropske partnere. Želi otvoreniju, progresivniju politiku uz određenu umerenost u poređenju sa drugim progresivnim pokretima u Evropi", kaže on i dodaje:
Povezane vesti
"Karol Navrocki, s druge strane, predstavlja opoziciju, želi sve najgore vladajućoj koaliciji. Njegova glavna poruka je da će biti potpuno suprotan vladajućoj stranci, da će upotrebiti predsednička ovlašćenja da stavi veto na njihove zakone, da zauzda Donalda Tuska i njegove poruke su nacionalističke uz nekakve istorijske poruke i tenzije iz prošlosti", objasnio je Pšibilski.
Oba kandidata pokušavaju da privuku glasače Slavomira Mencena, lidera desničarskog libertarijanskog pokreta Konfederacija, koji je u prvom krugu osvojio značajan procenat glasova.
"U Poljskoj se u poslednje dve godine dešava nešto potpuno izuzetno. Imamo dvogodišnji izborni ciklus i taj trenutak je masovna mobilizacija mladih birača. Više od 70 odsto glasača između 18-29 godina i od 30-39 godina su učestvovali na glasanju", kaže on i dodaje:
"Mladi su izuzetno motivisani i većina glasa ili za Mencena, desničara libertarijanca ili za krajnju levicu. Svaki od tih radikalnih pokreta uzima glasove mladih koji su razočarani mejnstrim kandidatima. Pošto je Mencen izgubio, on je organizovao debatu da bi naterao oba vodeća kandidata da obećaju da će oni preuzeti njegove planove".
On objašnjava i da na kraju odlučuju sami birači.
"Neki će glasati za Navrockog, drugi za Tšaskovskog. Takođe, zavisi od toga koliko će njih izaći na glasanje i koliko će možda čuvati glasove za budućnost za gospodina Mencena, recimo za neke narodne izbore".
Oba kandidata su učestvovala u Mencenovom podkastu. Navrocki je rekao da se protivi ulasku Ukrajine u NATO, što Pšibilski vidi kao poruku usklađenu s ruskim interesima.
Povezane vesti
"Mencen je tražio od vodećih kandidata da obećaju da Ukrajina neće ući u NATO. Sa strateške komunikacije to su poruke za Moskvu i to je jedan od ključnih elementa onoga što Rusija želi u napadu na Ukrajinu. Navrocki je jedva čekao da obeća to isto i rekao je da tu nema dileme, ali u svakom slučaju je pristao i to pokazuje koliko su neki elementi ruske strateške komunikacije jaki u Poljskoj", kaže on i nastavlja:
"Tšaskovski je rekao da to neće potpisati i da će držati kurs podrške Ukrajini, što se tiče članstva ne danas u NATO, međutim možda u budućnosti. Jer on to definiše kao element bezbednosti za Poljsku", kaže on.
Tšaskovski je u istom podkastu rekao da će štititi prava LGBT populacije.
Povezane vesti
"Ta poruka ne odjekuje samo kod ljudi u velikim gradovima. Više od 60 odsto birača u Poljskoj podržavaju građanske unije ili brakove homoseksualnih osoba. Poruka Tšaskovskog je podrška LGBT populaciji, on zastupa njihove interese i zaista želi da napravi nekakve zakonodavne mere i za to se zalaže u javnosti, organizuje gej Pride u Poljskoj", kaže on i dodaje:
"To su ti elementi po kojim ga prepoznaju ljudi različitih preferencija. Tšaskovski se jednostavno dopada nekim mlađim biračima gospodina Mencena, ali ne svima, jer neki od njegovih birača su takođe veoma konzervativni i žele da brane tzv. tradicionalne modele porodice u 21. veku", ističe on.
Kada su u pitanju građani Poljske, na pitanje Euronews Srbija o izborima govorili su o nadi za više dijaloga i manje podela. Takođe, za njih je u fokusu bezbednost, a očekuje se i visoka izlaznost.
Biračka mesta u Poljskoj su otvorena od 7.00 časova, nije bilo nikakvih problema do sada, bar prema izveštaju Državne izborne komisije čija je sednica održana u 10.00 časova.
Biračka mesta biće otvorena do 21.00 sati kada će se znati i neke prve ankete koje će da izda Ipsos i koje su tačne do nekih plus minus 3 odsto.
Veća izlaznost nego u prvom krugu
Izlaznost birača u prvom krugu predsedničkih izbora premašila je sva očekivanja i bila je rekordna od pada komunizma u toj zemlji. Oko 70 odsto birača, od oko 30 miliona njih iskoristilo je svoje biračko pravo 18. maja.
Ipak, izlaznost do 12.00 časova u drugom krugu još je veća, i oko 7 miliona, tj. oko 25 odsto birača već je glasalo na izborima.
Ovo je više u odnosu na parlamentarne izbore 2023. godine i više u odnosu na predsedničke izbore iz 2020. godine.
Čini se kako veća izlaznost birača u ovom momentu odgovara liberalnijem kandidatu Rafalu Tšaskovskom, s obzirom na to da se ta veća izlaznost birača beleži u zapadnim delovima Poljske.
Poznato je da baš oni tradicionalno više glasaju za prozapadnu, odnosno proevropsku opciju.
Prvi rezultati izlaznih anketa očekuju se po završetku glasačkog procesa, a prvi rezultati brojanja glasova očekuju se u toku večeri.
Komentari (0)