Lev ili evro - šta je draže: Bugarska na putu ka ulasku u evrozonu, protesti u Sofiji uz ruske zastave
Komentari
02/06/2025
-16:05
Hiljade ljudi izašlo je na ulice Bugarske u subotu, pozivajući vladu da sačuva nacionalnu valutu, bugarski lev, i da ne ulazi u evrozonu. U glavnom gradu Sofiji, kao i u raznim drugim gradovima, protesti protiv uvođenja evra počeli su oko podneva. Proteste je organizovala ultranacionalistička stranka Preporod i nekoliko nevladinih organizacija.
Kako veruju, u Bugarskoj će ulaskom u evrozonu doći do rasta cena i ograničavanja ekonomske suverenosti zemlje, te zahtevaju da se o tom pitanju održi referendum.
"Preporod Bugarske ima volju naroda, a volja naroda sada jasno kaže: ne želimo da bugarski lev bude uništen, želimo da sačuvamo bugarsku valutu, želimo da sačuvamo slobodu Bugarske. I zato želimo da se održi takav referendum", rekao je lider stranke Preporod Kostadin Kostadinov.
Predsednik Bugarske Rumen Radev nedavno je podneo zahtev parlamentu da se održi referendum o tome da li zemlja treba da usvoji evro kao svoju valutu.
Evropska centralna banka je 2024. godine saopštila da Bugarska još ne može da se pridruži evrozoni jer je inflacija u zemlji previsoka.
Od članica EU koje još nisu u evrozoni, njih sedam i dalje koristi nacionalne valute -
Bugarska, Češka, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska. Među njima, jedino Danska ima zvaničnu opciju izuzeća (opt-out), dok su sve ostale, uključujući Bugarsku, obavezne da pređu na evro kada ispune konvergencione kriterijume, prenosi Euronews.
Zeleno svetlo već ove nedelje?
Bugarske vlasti, inače, očekuju da ove sedmice dobiju zeleno svetlo od Evropske komisije i Evropske centralne banke za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Povezane vesti
Ova najava dolazi uprkos sve jačim protestima protiv evra, tokom kojih su mladi demonstranti nosili bugarske i ruske zastave, a zabeležen je čak i požar izazvan u zgradi Evropske komisije u Sofiji, što dodatno oslikava tenzije u društvu.
Tanjug/AP/Valentina Petrova
Iako je usvajanje evra bio jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju, Bugarska se suočila sa brojnim preprekama na tom putu, uključujući: zakonodavne neuspehe, posebno u vezi sa reformama za borbu protiv pranja novca, visoku inflaciju, političku nestabilnost – zemlja je imala sedam izbora u poslednje četiri godine.
Uprkos svemu, 4. juna Bugarska očekuje pozitivnu ocenu od strane Evropske komisije i ECB o tome da li je spremna za uvođenje evra već naredne godine. Ako odluka bude povoljna, to će biti drugi veliki korak Bugarske ka potpunoj integraciji u EU u samo godinu dana. Naime, u januaru 2025. godine, Bugarska je postala punopravna članica Šengen zone, čime su njene granice sa Grčkom i Rumunijom postale potpuno otvorene.
Kako je moguće usvajanje evra?
Bugarska je ušla u Evropsku uniju 2007. godine i potpisivanjem pristupnog sporazuma obavezala se da će uvesti evro. Ovaj cilj su od tada podržavale sve vlade u Sofiji.
Finansijska kriza u Grčkoj 2010. godine jednom je odložila tu temu. Zatim je 2014. godine propala jedna od najvećih bugarskih banaka, a lokalne institucije još nisu u potpunosti istražile uzroke tog kolapsa. Tek 2020. godine Bugarska je postala članica Evropskog mehanizma deviznih kurseva (ERM II), takozvane "čekaonice za evro".
Na putu ka evru pojavile su se i nove prepreke – zemlja se nalazi u periodu političke nestabilnosti, sa sedam parlamentarnih izbora od 2021. godine i nizom kratkoročnih vlada koje su se smenjivale.
Ipak, ako postoji pozitivna strana ove nestabilnosti, to je činjenica da je borba protiv korupcije postala deo vladine agende, a u parlament su ušli političari prozapadne i reformski orijentisane struje.
Povezane vesti
Zašto onda nisu svi srećni?
Podrška za uvođenje evra u Bugarskoj opada – trenutno više Bugara se protivi uvođenju evra nego što ga podržava.
AP Photo/Valentina Petrova
Prema nedavnom istraživanju Eurobarometra, 50 odsto Bugara se protivi usvajanju evra, dok ga 43 odsto podržava. Objašnjenje se takođe može naći u istom istraživanju – najveći problem za građane u poslednjim godinama je porast troškova života, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ti strahovi su dodatno podgrejani agresivnom kampanjom antievropskih i proruski orijentisanih partija, za koje mnogi tvrde da vode dezinformacionu kampanju s ciljem zastrašivanja običnih građana.
Povezane vesti
Predvodnik kampanje protiv uvođenja evra je stranka Preporod, koja je nedavno potpisala sporazum o saradnji sa vladajućom partijom u Rusiji – Jedinstvenom Rusijom. Kako prenosi RFE, oni šire tvrdnje da će ljudima biti oduzete ušteđevine ako ih ne potroše u određenom roku, ili da će biti uveden digitalni evro kako bi vlasti mogle da nadgledaju svakog građanina.
Nijedna od ovih tvrdnji nije istinita, ali u Bugarskoj vlada duboko nepoverenje prema političarima, institucijama i medijima, što dodatno pojačava tenzije i zabrinutost u javnosti.
Šta sada čeka Bugare?
Uvođenje evra deluje kao nepovratan proces. Čak ni iznenađujući potez predsednika Rumena Radeva, koji je u poslednjem trenutku zatražio referendum o datumu uvođenja evra, nije uspeo da zaustavi napredak tog procesa.
Ustavni sud je presudio da je pravno nemoguće održati takav referendum, dok 171 od 240 poslanika u parlamentu podržava da vlada preduzme završne korake ka usvajanju jedinstvene evropske valute.
Ako sve bude išlo po planu, Bugarska će od 1. januara postati 21. članica evrozone.
Od tada će sve cene i plate biti iskazane u evrima. Kurs je odavno utvrđen – 1 evro će biti jednak 1,95583 leva. Ovaj kurs je fiksiran još od samog početka evra 2002. godine, jer je bugarski lev ranije bio vezan za nemačku marku.
Komentari (0)